Vidovdanska poslanica
Vučić se putem društvenih mreža obratio javnosti sastavom povodom Vidovdana. Objavio je da smo transistorijski „mi“ o Vidovdanima činili „velike i časne stvari i mnogo ređe nečasne“.
Srđan Milošević, istoričar i pravnik. Diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za istoriju. Studije prava završio na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu. U više navrata boravio na stručnim usavršavanjima u okviru programa Instituta za studije kulture u Lajpcigu kao i Instituta Imre Kertes u Jeni. Bavi se pravno-istorijskim, ekonomsko-istorijskim i socijalno-istorijskim temama, sa fokusom na istoriji Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Član je međunarodne Mreže za teoriju istorije, kao i Srpskog udruženja za pravnu teoriju i filozofiju i Centra za ekonomsku istoriju. Jedan je od osnivača i predsednik Centra za istorijske studije i dijalog (CISiD). Član je Skupštine udruženja Peščanik. Pored većeg broja naučnih i stručnih radova autor je knjige Istorija pred sudom: Interpretacija prošlosti i pravni aspekti u rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, Fabrika knjiga, 2013.
Odgovor Rastislavu Diniću
Nisam tvrdio da bojkot nema cilj, kako mi Dinić pripisuje, već da je, u biti, cilj teško postići bojkotom (kako od strane samih birača, tako i od političkih aktera u užem smislu) koji nije masovan.
Između bojkota izbora i bojkota bojkota?
Sporadični bojkot izbora jeste odbrana ličnog integriteta, ali u politici se mora postići i neki cilj. Lično sam sklon uverenju da je u uslovima opadanja energije za bojkot bolja taktika – beli glas.
Quid tibi Hecuba?
Boško Obradović zavređuje da bude tematizovan samo onda kada mu se upućuje kritika. On i njegov pokret ne zaslužuju nikakav kredit, a Dejan Ilić mu je dao jedan velikodušan, takoreći veresiju.
Care, care govedare, koliko je sati?
Vučić je građane, koji svoj protest izražavaju udaranjem i zviždanjem sa balkona i prozora, optužio da podrivaju jedinstvo: standardna i dozlaboga otrcana mantra svakog oveštalog totalitarca.
Biblijske legende i demokratija
Moguće je, uz sve podrazumevane ograde, demokratiju simbolički posmatrati u vrlo sugestivnim biblijskim, preciznije – hrišćanskim analogijama, odnosno kao svojevrsnu „sekularnu religiju“.
Neprijateljska delatnost
Građanima nije upućeno nijedno izvinjenje zbog brljotina i gluposti koje su napravljene, već se svaka svinjarija brani bez ostatka, uz očekivanje da se na sve to još i aplaudira. Jer – jedinstvo!
Slabe karike kriznog štaba ili o građanskoj, profesionalnoj i političkoj (ne)čestitosti
Ideja da socijalna distanca uopšte nije nikakav razlog za nezadovoljstvo i da je zapravo divno sedeti kod kuće feudalno je bezosećajna.
Ustav, oni i mi
Iza fraze „nepoštovanje ustava“ skriva se nešto mnogo opakije nego što je ignorisanje jedne ili druge njegove odredbe: to je istovremeno i neposredan izraz nepoštovanja prema građanima.
Korona, kapitalizam i Evropa
Potrebna je snažna evropska integracija, uz političku polarizaciju po liniji klasnih interesa, prvenstveno organizovanjem levice, nasuprot koje će stajati već organizovan savez desnih snaga.
Samodržavlje u pandemiji
Neću se baviti kritikom preduzetih koraka, ali načini njihovog sprovođenja, atmosfera koju emituje vlast, retorika, a naročito njihova politička upotreba pokreću snažan osećaj otpora i odvratnosti.
Nekoronisani kralj Srbije
Ime virusa, način vladanja i upravljanja aktuelnog šefa države i njegov odnos prema epidemiji delovali su „po zakonu asocijacije ideja srodnih“. Otuda – još jednom o problemu samodržavlja…
Problem Srbije
Nove manifestacije odnosa prema Crnoj Gori pokazale su svu žilavost ideje o pravu Srbije da se upliće u odnose u susednim državama, pod izgovorom navodne brige za sudbinu Srba u regionu.
Šta je nama Sretenje?
Ustav je bio hvale vredan napor jednog relativno uskog kruga političkih činilaca Kneževine Srbije, koji je uspeo da se nametne kao faktor odlučivanja, paralelan neprikosnovenom knezu Milošu.
Bestidnost
Ministar Đorđević kaže da smo mi „najlepša zemlja na svetu, imamo društveni život koji ne postoji nigde, cena života je niža, kvalitet života raste iz dana u dan, već sada je na zadovoljavajućem nivou“.
Hrvatska je dobro izabrala
Zastrašujuć je i zloćudan način na koji su tabloidi u Srbiji dočekali vest o izboru Zorana Milanovića za predsednika Hrvatske. Novi hrvatski predsednik proglašen je za ustašu, srbomrsca, srboždera…
Profana odbrana svetosti
U nekim tabloidima Zoran Kesić je izložen žestokim napadima zbog šale na račun neukusnog tandrbalskog šenluka u režiji vlasti povodom otvaranja svake deonice autoputa kroz Srbiju.
Ubijanje mrtvih heroja
Umesto bavljenja karakterom skrnavljenja grobnice Narodnih heroja na Kalemegdanu, osvrnuću se na izbor mesta i samu poruku СМРТ КОМУНИ praćenu svedenim simbolom Srpstva – četiri ocila…
Udruženi ratni narativi
VIDEO i transkript razgovora o populizmu i ratnom narativu održanog 28.11. u Domu sindikata. Govore Dejan Jović, Dino Mustafić, Srđan Milošević, Mirko Klarin; razgovor vodila Danica Vučenić.
Pitanje levice je centralno
Jovo Bakić nije lider pokreta za stvaranje nove organizacije, niti je rekao da on osniva stranku, niti je njen budući predsednik, niti je u intervjuu koji je dao Vremenu pominjao Koraćevu SDU.
Ana Brnabić brani nezavisnost pravosuđa: mora biti da je neka greška
Premijerka je smislila da ako već vlast ne sme da komentariše rad sudova, kako je negde usput načula, onda ne smeju ni građani!
O SPS-u… S povodom, a i „đeneralno“
Članovi SPS-a prete skidanjem tabli sa imenom Draže Mihailovića, dok im iz Pokreta za Kraljevinu Srbiju odgovaraju da će ih u tom pokušaju sprečiti braneći postavljene table svojim telima.
Lice ulice: Draža Mihailović
Dakle, Draža Mihailović je dobio ulicu u Desimirovcu, kragujevačkom prigradskom naselju. Imenovanje objekata u javnom prostoru je najdalji domet ozvaničavanja njegove rehabilitacije.
Idiotizacija života u Srbiji: nekoliko skica
Od posete ruskog premijera preko paljenja knjige do Sajma knjiga: U uslovima kada je potreban space shuttle elite nam cinično isporučuju prepotopska kolica i to sa četvrtastim točkovima.
Kako se kalio šovinizam
Srbi su konačno naselili zemlje „oko Kaspijskog, Azovskog, i Crnog mora, zemlje u Ermeniji, Rusiji, Đermaniji, a nešto Švedskoj, Belgiji i Franc. i tu se sučeliše sa drugim Srbima došavšim iz Afrike“.
Zašto, koliko i kako je Jaša Tomić mrzeo Ilariona Ruvarca i zašto je to danas važno?
Među srpskim političarima postoji duga tradicija napada na akademsku javnost, naučnike, intelektualce.
Sud javnosti
Svoj neslavni doprinos brojnim napadima na oslobađajuću odluku suda i sudiju Majića dala je i Biljana Srbljanović u tekstu „Presuda“, objavljenom u dnevnom listu Blic 18. septembra…
Karađoz u Narodnoj skupštini
Atlagić kaže za Dubravku Stojanović da „bi odležala 15 godina u zatvoru“. Uskratio nam je objašnjenje šta je to što sprečava ruku pravde, u atlagićevskom smislu, da dohvati Stojanović i njoj slične.
Sukob Ilariona Ruvarca i Pantelije Srećkovića – više od naučne polemike
Na počecima moderne srpske istoriografije nalaze se dva istoričara, čija bi se međusobna suprotnost teško mogla zamisliti većom.
Sto godina od Vajmarske Republike
Bajka o ekvidistanci liberalne paradigme u odnosu na tobožnja „dva ekstremizma“ je ogoljena pred recentnim iskustvima tretmana Grčke, sa jedne i, primera radi – Mađarske, sa druge strane u EU.
Crtice za predstavu o Rusiji (vs. predstave o Evropi) u Srbiji
Јер када се Русија опорави дигне, Поново ће углед се њезин да подигне, На висину словенство ће се дићи, Нико руку на њега неће смет подићи…
Rehabilitacija Nikole Kalabića
Zaključak iz moje knjige je doslovno preuzet u jednom sudskom aktu. Iako potiče od protivnika rehabilitacijskog divljaštva, taj zaključak je iskorišćen upravo za rehabilitaciju notornog zločinca.
