Već na prvom koraku Ana Brnabić uzela je stvari u svoje ruke i suprotstavila se predsedniku države. Ona je očito namerila da raskrinka privid i ogoli istinu. Naravno, u tome ne ide do kraja i ne izgovara stvari eksplicitno. Ali njeni politički gestovi su rečiti. Takvu političku hrabrost niko od nje nije očekivao. Na inauguraciji br. 2, predsednik države bacao je pogled u budućnost i preko provalija. Njegove reči bile su mostovi pomirenja sa susedima. Par dana kasnije, Ana Brnabić je predlogom da Aleksandar Vulin bude novi ministar vojske ispod svakog tog mosta podmetnula dinamit. Drugim rečima, poručila je susednim državama da širom otvore oči i budu neprekidno na oprezu.

Zadužiti Aleksandra Vulina za oružane snage Srbije ravno je objavi rata susedima. Na kojoj god funkciji da je bio ranije, Vulin se afirmisao pre svega kao osoba za sejanje mržnje. Brnabić ga je konačno postavila na mesto odakle s reči može preći na dela. Vulin već dugo pokazuje sklonost ka uniformi – istina, ne sivomaslinastoj, nego crnoj. Sećamo ga se u crnim, do grla zakopčanim košuljama strogog, vojničkog kroja, ili u istoj takvoj crnoj jakni, kako obilazi izbegličke kampove kao da vrši inspekciju kasarni. Setićemo ga se i kako u sličnoj odeći sa nekadašnjih stratišta šalje osvetničke poruke „našim“ istorijskim neprijateljima. Privlače ga takva memorijalna mesta i sklon je da za sebe i žrtve nekadašnjih masovnih zločina bezobzirno koristi zamenicu u prvom licu množine – „mi“.

Kao šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dosetio se – a ministarstvo prosvete mu je te 2014. spremno izašlo u susret, da bi to od 2015. postalo i deo redovne nastave – da u domaće škole uvede Dan sećanja na martovski pogrom na Kosovu i Metohiji. Vulin 2015: „Nije mržnja bila slučajna i nasumična, bila je planska i ostala je nekažnjena, baš kao što su veliki, oklopni moćni transporteri najvećih armija na svetu u nekom čudnom mimohodu, u tišini prolazili pored zapaljene Bogorodice Ljeviške“. I dalje Vulin: „21.000 do zuba naoružanih, obučenih i spremnih vojnika najvećih armija sveta nije bilo dovoljno da od 51.000 raspomamljenih i gnevnih ljudi, zaštiti 4.100 Srba“. Da bi završio: „Koliko stotina hiljada vojnika je trebalo izvesti da bi 4.100 Srba dočekalo još jedan, pa još jedan Božić u svojoj crkvi?“ Dočekao je konačno priliku da sam odgovori na svoje pitanje.

Brnabić je dobro postupila. Zašto bi susedi Srbije živeli u zabludi, zavedeni lažljivim jezikom predsednika republike. Nova vlada, sa Brnabić na čelu, neće graditi mostove, ona će ih dizati u vazduh, šta god o tome govorio predsednik republike. Postavivši Vulina na mesto ministra vojske, Brnabić je otklonila svaku sumnju i isterala stvari na čistac, bar kada je reč o politici Srbije prema zemljama u okruženju.

Kao svaka vešta političarka, Brnabić je odmah poslala i drugu poruku. Ako je prva ratnohuškačka, druga je na naopak način ipak umirujuća, barem za susede. Pošto je Vulina poslala iz resora za rad i socijalna pitanja tamo gde mu je mesto, dosadašnjeg ministra vojske Zorana Đorđevića postavila je da zameni Vulina. Tako smo dobili još jednu istinu. Vlada Ane Brnabić tretiraće vojsku onako kako joj – po realnom stanju u kome se nalazi – i priliči: kao socijalni slučaj. Zato je i moguće i lako da ministar vojske i ministar za socijalna pitanja zamene mesta. Dok je njen prethodnik na mestu predsednika vlade gledao da to sakrije, Brnabić to javno pokazuje. Važi, naravno, i obrnuto. Osobe koje polažu pravo na socijalnu pomoć Vulin je tretirao kao vojsku besplatne radne snage. Vojnički strogo, on im je stavio do znanja da mogu da računaju na socijalnu pomoć samo ako izvršavaju njegova naređenja i ispunjavaju nezakonitu radnu obavezu. Slično će, ne treba u to sumnjati, Vulin raditi i sa pravim vojnicima. Kao što je i Đorđević u ministarstvu vojske stekao neophodno iskustvo za rad sa korisnicima socijalne pomoći.

Ako se po jutru dan poznaje, mogli bismo da zaključimo da Srbija sa Anom Brnabić za sobom ostavlja vreme laži i ulazi u vreme istine. Bivši predsednik vlade, sadašnji predsednik republike, reći će da on sa tim nema nikakav problem, da sve to vidi kao jedan kontinuitet, a da mu je nešto i zasmetalo, verovatno bi to prećutao. Mi mu, naravno, sve verujemo.

Peščanik.net, 28.06.2017.

Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Gaće, odbrana, znoj i suze

TEMA – IZBORI I PROTESTI 2017

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)