Razočaraću dežurne pripadnike policije i BIA koji ovih dana, pod kapuljačama i u neregistrovanim automobilima, kao zečeve love pobunjene sunarodnike pod optužbom da ruše ustavni poredak (čitaj: vladajuću partiju). Dežurni na internetu da se ne uzrujavaju – ne pozivam na oružanu pobunu protiv aktuelne nedemokratske i uzurpatorske vlasti u bilo kojoj prilici. Oružane pobune su se ovde sprovodile samo u suprotnom smeru – od strane dežurnih, protiv demokratski izabranih vlasti.
Dakle, naziv teksta vezan je za pobunu Jedinice za specijalne operacije MUP-a novembra 2001. godine. Taj događaj je tužilaštvo za organizovani kriminal kvalifikovalo kao krivično delo oružane pobune.1 Iako je pobuna vremenski trajala nešto duže (9-17. novembar), centralni događaj se odigrao 12. novembra, kada je JSO (poznatija kao „Crvene beretke“) blokirala autoput koristeći svoja 24 vozila (hamera), „braneći“ zauzeti prostor čak i automatskim puškama. JSO je u takvoj pobuni pred Vladu Zorana Đinđića iznela političke zahteve – smenu ministra unutrašnjih poslova i čelnih ljudi državne bezbednosti, a sve zbog protivljenja izručenju optuženih za ratne zločine Tribunalu u Hagu. Zbog nemogućnosti da pobunu uguši, Vlada kapitulira pred zahtevima i ispunjava onaj deo koji se tiče smena u državnoj bezbednosti. Nepune dve godine zatim, Đinđić biva ubijen u zajedničkoj operaciji bivših pripadnika JSO i kriminalnog Zemunskog klana.
Iako su oružana pobuna i atentat na Zorana Đinđića bili u očiglednoj logičkoj, političkoj i vremenskoj sprezi, tužilaštvu za organizovani kriminal je trebala decenija (2012. godine) da stidljivo podigne optužnicu i da oružanu pobunu po svaku cenu „razveže“ od osnovnog postupka za atentat na predsednika Vlade. Na celini atentata i oružane pobune (kao elementa tzv. političke pozadine atentata) dugo i uporno je insistirao advokat porodice Đinđić, Srđa Popović. On je još 2005. godine, u toku postupka koji se vodio protiv okrivljenih za ubistvo predsednika Vlade, tužilaštvu predložio proširenje optužnice, tvrdeći da su već inicijalno podignuta optužnica i suđenje koje je u tom momentu još uvek u toku, dali dovoljno materijala za takvo postupanje i dodatno optuženje (naročito navodi optužnice da je grupa koja je izvršila atentat bila usmerena na osvajanje vlasti, te da je prvi test tih ambicija bila pobuna JSO koja je imala političku pozadinu i zahteve).
U junu 2019. godine, u solidnoj tišini, pravnosnažno su oslobođeni svi okrivljeni za oružanu pobunu JSO. Presudom Apelacionog suda u Beogradu (Кж1-По1 4/19)2 potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu kojom se okrivljeni oslobađaju zbog nedostatka dokaza.
Zašto je danas posebno važno pomenuti tu sudsku odluku? Pre svega zbog konteksta i odnosa srpskog pravosuđa prema građanima koji ovih dana, bez oružja i bez pretnje upotrebom sile, zahtevaju političku odgovornost za smrt 14 osoba stradalih u Novom Sadu. U pomenutoj presudi vidimo kako pravosuđe na različite načine tretira nenaoružane građane i naoružane policijske formacije koji traže političke smene (u ovom trenutku radi konciznosti nećemo ulaziti u ozbiljne razlike u razlozima i osnovama za smene koje traže jedni i drugi, a neki su već izneti).
Ova presuda jeste, ili bi makar morala biti, instruktivna za ono što je, sa stanovišta domaćeg krivičnog suda, dozvoljena, odnosno nedozvoljena pobuna. Takođe, iz nje čitamo šta, prema mišljenju suda jeste, a šta nije napad na ustavno uređenje i bezbednost.
Apelacioni sud u svojoj odluci konstatuje da je jedno od osnovnih obeležja krivičnog dela oružane pobune to da je ono usmereno na nasilno ostvarivanje ciljeva (ugrožavanje ustavnog uređenja ili bezbednosti zemlje), uz to da su učesnici u oružanoj pobuni naoružani oružjem ili nekim oruđem i spremni da ga upotrebe, iako do same upotrebe ne mora doći. Dovoljno da učesnici poseduju oružje, da ga drže ili da se njime povremeno koriste.3
Da li je svekolika domaća javnost, u živom prenosu, videla da su učesnici pobune posedovali i držali oružje? Svakako – da. Da li su imali ciljeve i zahteve koji se odnose na bezbednost zemlje? Odgovor je takođe da, ti zahtevi su javno izneti.
Međutim, u očajničkoj potrazi za oslobađajućom presudom, sud za nepostojanje uslova posedovanja i držanja oružja navodi sledeće (neverovatne) razloge:
– da su pripadnici JSO stajali mirno;
– da su neki pripadnici držali ruke na leđima;
– da su njihova borbena vozila bila ugašena;
– da jedinica nije bila u stanju povišene borbene gotovosti ili borbenom rasporedu;
– da kritičnog dana jedinica nije dodatno naoružana;
– da su na auto-putu pripadnici JSO naoružanje držali na ramenu;
– da je komandant jedinice ministru unutrašnjih poslova obećao da neće upotrebiti oružje;
– da su neki pripadnici JSO naoružanje držali i u rukama, ali sa ustima cevi okrenutim na dole (sic!).
Svemu ovome treba dodati i neobjašnjivu tvrdnju suda da sveukupnoj bezopasnosti blokade autoputa JSO doprinosi prisustvo više civila, starijih žena i saobraćajaca. Oni su na snimcima delovali dovoljno bezbrižno, pa zato pobuna nije bila ništa više nego uobičajeni protest ili štrajk.
Kada je reč o „dokazivanju“ da JSO nije imala nameru da napadne na ustavno uređenje, uglavnom se navode razlozi poput toga da na sednici Vlade nije konstatovana takva opasnost; da nije proglašeno vanredno stanje; da nisu ispunjeni svi zahtevi JSO; da se predsednik Vlade krajem novembra sa maloletnim detetom pojavio na proslavi JSO.
Lista beščasnih razloga kojima se obrazlaže nenasilnost pobune JSO i njenu neusmerenost na ugrožavanje ustavnog uređenja ide i dalje – zainteresovani građanin će pročitati celu odluku za potpuni dojam.
Suština je u tome da je sud postavio opasan presedan. Ljude naoružane do zuba je oslobodio kao gandijevce. Ali još zanimljivije, napad na ustavno uređenje je vezao ne za nameru pobunjenih, već za reakciju vlasti koja se manje-više svodi na analizu dnevnog reda Vlade i (ne)uvođenje vanrednog stanja.
Tako to ide sa prljavim zadacima u pravosuđu – mislite da ste rešili jedan problem, a stvorili ste mnogo drugih. U moru hapšenja građana poslednjih dana, a pre svega studenata, zbog zahteva za odgovornošću za smrt 14 osoba u Novom Sadu, jedino što od vlasti čujemo je – nasilje, upotrebili su nasilje, ne može nasilno, nasilni su.
Gospodo iz izvršne vlasti, a posebno poštovane sudije, vi ste čak i očigledno oružanu pobunu proglasili mirnom akcijom. I šta ćemo sad?
Pa ništa – budite na ovaj 12. novembar dosledni svojoj zakletvi i pustite na slobodu sve one koje ste optužili za konstruisana nasilna dela. Pravi negativci vam se šetaju slobodno, odavno.
Peščanik.net, 12.11.2024.
NADSTREŠNICA________________
- U vreme izvršenja dela koje je predmet optužnice krivično delo oružana pobuna iz čl. 124 st. 2 KZ SRJ.
- Odluka je doneta većinom glasova petočlanog veća (nije bila jednoglasna).
- Strana 11, par. 1
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Kada se BIA odbija - 20/11/2024
- Čudesni slučaj tehničara J.B. - 16/11/2024
- Oružana pobuna: usta cevi okrenuta na dole - 12/11/2024
