O sirotom Bertoltu Brechtu
Iz knjige Časovi čitanja, kojom se obeležava 10 godina užičkog književnog festivala Na pola puta, koji se ove godine održava od 26-30. aprila. Knjiga sadrži 15 predavanja o knjigama van školskog programa.
Hvala vam za rat
Krenite u rat i nećete moći da se odbranite od zahvalnih političara. Slaviće vas spomenicima i bistama, muzejima i vojnim grobljima – dugo posle vaše pogibije.
Otvoren foto dosije Los Alamos
Upisao sam fiziku na Harvardu u jesen 1947. Neki od mojih profesora su par godina pre toga u Los Alamosu radili na pravljenju atomske bombe. Nikada nisu govorili o tome.
Čudo mira: REKOM
To je jedno od onih imena koja zahvaljujući kompromitovanosti medija, ograničenim političarima i nerazmrsivim interesima nevladinog sektora nose odbojno značenje, ili oznaku da se time neko/niko neće baviti.
Kako sam postao politički aktivan
Bio sam vođa grupe u dečjem kampu i jednog jutra su javili da je na Hirošimu bačena atomska bomba. Bio sam u šoku, ali još me je više šokiralo što nikog nije bilo briga. Otišao sam u šumu i presedeo tamo nekoliko sati.
Američki model ratovanja
Šta ako se, na neki još uvek neshvatljiv način, nešto promenilo na planeti Zemlji? Šta ako je nešto u prirodi imperijalnog rata počelo da sprečava pobedu, postizanje ciljeva, „rešavanje“ problema u svetu?
Razoružajte se
Za Baltik važi isto što je nekada važilo za Zapadni Berlin: ruski napad bi rasparčao zapadni savez, ali ne bi doveo do velikog rata. Valjda naši lideri imaju barem toliko razuma.
Čovek puca posle rata
Čovek je poranio da spase svoju familuju. Posebno je zabrinut za sudbinu dečaka koji nema ni dve godine.
Koliko vojske je dovoljno?
Misteriozni rat protiv terorizma može se uporediti sa misterioznim ratom protiv komunizma.
Zašto su Amerika i Izrael najveće pretnje miru
Nije lako sagledati svet iz drugačijeg ugla od onoga kako nam ga predstavljaju iz dana u dan. Ali nije loše da pokušamo.
Top 5 primera građanske neposlušnosti
Tu nije ključno pitanje nasilja ili nenasilja, legalnosti ili nelegalnosti takvih akcija, već je bitno samo – ometanje.
Može li revolucionarni pacifizam doneti mir?
Priznavanje gnusnih zločina od kojih smo imali ogromne koristi bio bi dobar početak.
Deklaracija o nastavku borbe protiv fašizma
Deklaracija će biti javno čitana 09.05. u 12.30, na mestu koncentracionog logora Omarska iz 1992. godine i ispred Muzeja banjičkog logora u Beogradu.
Dobrice i zloće
Zamisao o „humanitarnoj intervenciji“ koja stoji iza odluke da se napadne Libija predstavlja, jedno od centralnih uverenja našeg doba.
Srbija u čizmama
Integralna verzija teksta: Vest za one koji se pitaju šta je bilo sa njihovim profesorima ONO i DSZ – jedan od njih je centralni autor specijalnog broja časopisa Dveri srpske posvećenog Srebrenici.
Gaza i izraelski mirovni pokret
Šetali smo sedam minuta u vidokrugu žitelja Gaze, a onda su nas opkolili: vojska, policija, pogranična policija, jedinice za razbijanje demonstracija, amfibijsko vozilo iz mora i jedan vojni helikopter.
So long and thanks for all the fish I
Najbolja rasprava vođena u srpskom društvu posle 2000, koja se odvijala na stranicama Vremena, prelila u region preko Ferala, BH Dana i Monitora i onda kao knjiga objavljena u izdanju Helsinškog odbora.
Koalicija za sekularnu državu
Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Srpsko društvo i ratni zločini
Ne možemo biti ono što smo bili pre nego što smo počinili zločine, ali ni ono što posle toga jesmo, jer ih ne priznajemo.
