Postmoderni pacifizam
Ideje – Gandhijev koncept nenasilnoga otpora (satyagraha) ostao je bitnom sastavinom suvremenoga političkog života, doduše češće kao ideal podoban za kritiku nasilnih djelovanja, no kao politička praksa.
Most
Most na Neretvi koji je srušen da bi bio strateški upotrebljen doživeo je zasluženu kaznu; niko ga ne upotrebljava, kod njega se zaustavlja još samo pokoja slovenačka partizansko-turistička grupa.
Crvena Roza
Nekoliko tabli stripa o Rozi Luksemburg koji uskoro izlazi u izdanju Fabrike knjiga i Non-Aligned Books: Čitalac ovog stripa želeće da zna kako se njeno nasleđe preplitalo sa istorijom socijalista…
Gubitak pamćenja u vrtu nasilja
„Ludakova teorija“ glasi: suština efikasnog nuklearnog zastrašivanja jeste proizvođenje „straha“ i „panike“ u svesti neprijatelja, a za to nije dobro da se „prikazujemo kao sasvim racionalni i hladnokrvni ljudi“.
Vojska ubija ponos
Jednakost za LGBT+ osobe u vojsci ne znači napredak za ljudska prava, već označava perfidnu inkluziju marginalizovane grupe u represivni sistem koji tu grupu nužno ponižava i ukida joj sva prava.
Pir Pobednik
U Dumi je nedavno podignut veo tajne sa stvarnog broja sovjetskih žrtva u Drugom svetskom ratu. I sad, može li se uopšte govoriti o pobedi ako je u ratu poginulo 41 milion i 979 hiljada ljudi?
Ratne igre u Podmoskovlju
Jedan od zadataka vlasti je privikavanje omladine na to kako je rat zabavan i veseo događaj. To je veseli spektakl koji se, uz veliko interesovanje publike, uvek završava našom ubedljivom pobedom.
Lakše je bombardovati
Američkim predsednicima je često lakše da bombarduju nego da razmišljaju. A kada složno hvale predsednika koji je naredio bombardovanje, američki političari i novinari nemaju šta da izgube.
Rat – ekonomski, za početak
Nema države na svetu koja je izbegla aktuelnu trku u naoružanju. O taj trend očešala se i Srbija rekordnim izvozom oružja za 800 miliona dolara. Ukupni troškovi naoružanja u svetu su 1.634 milijarde dolara.
Mora li uvek biti rat
Društva ulažu velike napore u neprekidno razgraničavanje rata i mira. Sprečavanje da ratna pravila zaraze naše shvatanje o moralnom ponašanju u doba mira ima suštinski značaj za održavanje civilizacije.
Fantom militarizma
Predlog o služenju vojnog roka pojavio se u Hrvatskoj i Sloveniji, a ovaj izrazito predizborni virus može da pređe i na druge države koje su u nastupu evropskog oduševljenja ukinule redovnu vojsku.
Predrag Matvejević i mi danas
Slovo na skupu posvećenom Predragu Matvejeviću: Dijalog o jugoslavenstvu kao nepostojanom i promenljivom pojmu, u granicama kratke i neukorenjene istorije, nije moguć bez rasprave o naciji.
Pismo mladom Rambu
Iako ti ne vjeruješ da Rambo može poginuti, pokušaj ipak zamisliti svoju humku na nekom vojničkom groblju. Trava kao na Vimbldonu, vječna vatra, vječna voda, zastave, mesing i mramor…
Izbori, Lao Cu, čaša vode
Izbori 2016. su bili jedna od bitaka u neprekidnom američkom građanskom ratu. Trampovi glasači su toga bili svesniji od nas i pobedili su. Njihova pobeda mi pomaže da uočim naše greške.
Nuklearno oružje, klimatske promene i izgledi za opstanak
Poglavlje iz autorove nove knjige „Ko upravlja svetom“: U odnosu 5:3 Amerikanci smatraju da je klima važnija od ekonomije. Ali to nije bitno. Stav javnosti se ignoriše.
Ježekov slučaj
Sve što je svet preduzeo da bi sprečio ponovno izbijanje globalnog rata, uključujući stvaranje EU, izgleda je zaboravljeno. I kao da se niko ne pita o posledicama takvog ponašanja.
Stvar kojom se ubija
Živimo u svetu u kojem je revolver vizualno prisutan koliko i tiganj… Lažni i opasni argument da ne puca oružje nego čovek izgovoren je i prenesen samo zato da bi se umirili najpovršniji umovi.
(Ne)moralnost mira?
Banka – Želi li se iole ozbiljno govoriti o miru kao moralnoj vrijednosti, potrebno je raspraviti opravdanost svagda pretpostavljene moralnosti mira.
O sirotom Bertoltu Brechtu
Iz knjige Časovi čitanja, kojom se obeležava 10 godina užičkog književnog festivala Na pola puta, koji se ove godine održava od 26-30. aprila. Knjiga sadrži 15 predavanja o knjigama van školskog programa.
Hvala vam za rat
Krenite u rat i nećete moći da se odbranite od zahvalnih političara. Slaviće vas spomenicima i bistama, muzejima i vojnim grobljima – dugo posle vaše pogibije.
Otvoren foto dosije Los Alamos
Upisao sam fiziku na Harvardu u jesen 1947. Neki od mojih profesora su par godina pre toga u Los Alamosu radili na pravljenju atomske bombe. Nikada nisu govorili o tome.
Čudo mira: REKOM
To je jedno od onih imena koja zahvaljujući kompromitovanosti medija, ograničenim političarima i nerazmrsivim interesima nevladinog sektora nose odbojno značenje, ili oznaku da se time neko/niko neće baviti.
Kako sam postao politički aktivan
Bio sam vođa grupe u dečjem kampu i jednog jutra su javili da je na Hirošimu bačena atomska bomba. Bio sam u šoku, ali još me je više šokiralo što nikog nije bilo briga. Otišao sam u šumu i presedeo tamo nekoliko sati.
Američki model ratovanja
Šta ako se, na neki još uvek neshvatljiv način, nešto promenilo na planeti Zemlji? Šta ako je nešto u prirodi imperijalnog rata počelo da sprečava pobedu, postizanje ciljeva, „rešavanje“ problema u svetu?
Razoružajte se
Za Baltik važi isto što je nekada važilo za Zapadni Berlin: ruski napad bi rasparčao zapadni savez, ali ne bi doveo do velikog rata. Valjda naši lideri imaju barem toliko razuma.
Čovek puca posle rata
Čovek je poranio da spase svoju familuju. Posebno je zabrinut za sudbinu dečaka koji nema ni dve godine.
Koliko vojske je dovoljno?
Misteriozni rat protiv terorizma može se uporediti sa misterioznim ratom protiv komunizma.
Zašto su Amerika i Izrael najveće pretnje miru
Nije lako sagledati svet iz drugačijeg ugla od onoga kako nam ga predstavljaju iz dana u dan. Ali nije loše da pokušamo.
Top 5 primera građanske neposlušnosti
Tu nije ključno pitanje nasilja ili nenasilja, legalnosti ili nelegalnosti takvih akcija, već je bitno samo – ometanje.
Može li revolucionarni pacifizam doneti mir?
Priznavanje gnusnih zločina od kojih smo imali ogromne koristi bio bi dobar početak.
Deklaracija o nastavku borbe protiv fašizma
Deklaracija će biti javno čitana 09.05. u 12.30, na mestu koncentracionog logora Omarska iz 1992. godine i ispred Muzeja banjičkog logora u Beogradu.
Dobrice i zloće
Zamisao o „humanitarnoj intervenciji“ koja stoji iza odluke da se napadne Libija predstavlja, jedno od centralnih uverenja našeg doba.
