Kako je Novak Đoković postao Srbenda
Ako je verovati Đorđu Vukadinoviću, Novak Đoković dugo nije hteo da shvati da ga Zapadnjaci ne vole zato što je Srbin i da mora da deli sudbinu jednog na Zapadu nevoljenog naroda.
Ivan Čolović, rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjigama Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011) i Pola veka XX veka. Zbornik radova povodom 50 godina Biblioteke XX vek (ur, 2021). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983), Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000), Vreme znakova (1988), Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990), Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009), Pucanje od zdravlja (1994), Jedno s drugim (1995), Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002), Kad kažem novine / When I say newspaper (1999, 2004), Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007), Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001), Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011), Vesti iz kulture (2008), Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012), Zid je mrtav, živeli zidovi (ur, 2009), Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011), Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014), Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu. Ogledi o političkoj antropologiji, 4 (2020), Na putu u srpski svet. Ogledi o političkoj antropologiji, 5 (2023). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983); Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000); Vreme znakova (1988); Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990); Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009); Pucanje od zdravlja (1994); Jedno s drugim (1995); Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002); Kad kažem novine / When I say Newspaper (1999, 2004); Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007); Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001); Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011); Vesti iz kulture (2008); Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012); Zid je mrtav, živeli zidovi (ur.) (2009); Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011); Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014); Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu (2020).
Sa kosovske osmatračnice
Predsednik kaže da su oni koje nagrađuje vidovdanskim odlikovanjima, Milorad Dodik, Andrija Mandić, Miki Manojlović, Aleksandar Gatalica i Eva Ras, pokazali bezgraničnost srpske čovečnosti.
Vidovdani dr Stajkovca
Ove godine na Vidovdan u Kruševcu će biti otkriven novi spomenik kneza Lazara, čiji je autor dr Boris Stajkovac. B. Gašić je njegov veliki fan, a pre njega su to bili Arkan, Boris Tadić i B. Karić.
Majstor nadgradnje
Draganu Simeunoviću, profesoru Fakulteta političkih nauka u Beogradu, nedavno (21. aprila 2021) je uručena Nagrada grada Beograda za najbolje delo iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.
Zaštitimo prirodu i politiku!
Organizatori i učesnici Ekološkog ustanka u Beogradu u jednoj stvari su saglasni sa svojim kritičarima iz vrha vlasti. I jedni i drugi misle da pitanje životne sredine nije političko pitanje.
Justinovac na I.
Vladika bački Irinej (Bulović) uvredio se i naljutio što ga novinarka Danasa Jelena Tasić, u jednom članku povodom smrti episkopa Atanasija (Jevtića), nije uvrstila među „justinovce“.
Udžbenike u đubre!
Sada kada je i Vučić to prihvatio, DJB bi mogla da razradi svoju borbu protiv antisrpskih udžbenika. Zašto se zaustaviti na bacanju samo jednog udžbenika i zašto samo u Beogradu?
Vrpca
U govoru novog patrijarha Srbi su pupkom vezani za majku Kosovo, a njihovo rođenje je zaustavljeno. I to nikoga u Srbiji nije zabrinulo. Naprotiv, tome su se odmah pridružili drugi govornici o srpskom Kosovu.
Veronauka na času engleskog
Svoj predmet – engleski jezik – Sanja Simić de Graf predaje povezujući ga sa veronaukom, tako da njeni đaci uče engleski jezik prevodeći reči Očenaša (Molitve Gospodnje) na engleski.
Virus u tekstu
Nova autorova knjiga: Neki događaji koji su me podstakli da napišem ove tekstove, kao što su kriza vlasti u Crnoj Gori ili epidemija korone, još su u žiži javnosti u Srbiji i nekim susednim zemljama.
Argumentum ad pornographiam
Izgleda da sam predsednik Srbije želi da svi znaju da se o njemu govori da je „picousti degen“ i da mu Olivera Zekić u tome pomaže kad ponavlja ovu i druge gadosti o kojima on prvi (i jedini?) govori.
Vučić na krstu
Episkop bihaćko-petrovački Sergije objavio je na sajtu svoje eparhije članak „Raspinjanje Aleksandra Vučića“, što nije promaklo Politici, pa se Sergijev članak pojavio i u ovom listu.
Antipolitička demokratija u Crnoj Gori
O ekspozeu mandatara: Svi treba da se uzdignu iznad kabineta, parlamenta, stranaka i vinu prema horizontu hrišćanskih vrednosti – porodice, crkve, žrtve – koje su i vrednosti crnogorskog etosa.
Grujica Spasović – In memoriam
Reč na komemoraciji prvom uredniku Danasa: Gruju sam upoznao u Borbi, a onda smo se družili u Našoj Borbi i Danasu. Uvek je umeo da sačuva dobro raspoloženje u najgorim trenucima.
Razum i osećajnost
Vučić igra razne uloge, ali ipak se izdvajaju dve glavne: u jednoj on je kao racionalna Elinor, a u drugoj kao emotivna Merijen, dve junakinje čuvenog romana Džejn Ostin Razum i osećajnost.
Dogodine u Dubrovniku!
Književnik i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dragan Stanić, koji svoje književne sastave potpisuje pseudonimom Ivan Negrišorac, ponovo je izabran za predsednika Matice srpske.
Novi balkanski identitetski obračuni
Težak je život takozvanih nacionalnih identiteta (NI) na Balkanu. Kao da su rođeni da bi patili i stradali. Od 80-ih godina 20. veka ne prestaju lamenti nad njihovom zlehudom sudbinom.
Virus u pesmi
Nevolje koje su došle sa pandemijom podstakle su mnoge umetnike u svetu, pa tako i u Srbiji i zemljama regiona, da tim nevoljama posvete pažnju, da na njih reaguju na svoj, umetnički način.
Šetam, još vitak sa zapetom maskom
Građani su lupanjem u šerpe pokazali da su provalili Vučićevu nameru da pomoću epidemije učvrsti ulogu oca srpskog naroda, da se nametne kao Atasrb, srpska verzija Ataturka.
Virus u tekstu
Korona virus se u narativnim tekstovima često pojavljuje kao neki imaginarni, literarni ili mitski lik. Priče o njemu raširile su se planetom skoro istom brzinom kojom i stvarni virus SARS-CoV-02.
Događanje boga
Pozvan da se ove zime dogodi u Crnoj Gori, Bog je dobio isti zadatak koji je imao srpski narod kad je pre više od trideset godina bio pozvan da se dogodi u Srbiji.
Radio u biblioteci
Povodom 20 godina Peščanika podsećamo na razgovor iz Narodne biblioteke iz 2006, kada je postojala samo radio emisija; govore Snježana Milivojević, Ivan Čolović i Vojin Dimitrijević.
U ime oca, majke i svetog duha tradicije
Na vest da su u nekim zapadnim administracijama rubrike „otac“ i „majka“ zamenjene sa „roditelj 1“ i „roditelj 2“, Srbi se pitaju šta bi se desilo ako bi se i ovde uvele takve novotarije.
Vila sa Košara
Prošlog meseca ispred Narodne skupštine svečano je promovisana nova generacija kadeta Vojske Srbije. Tom prilikom promociju je imala i „Vila sa Košara“, do nedavno malo poznata pesma…
Parazitska sećanja
Nije tačno da srpske vlasti izbegavaju da govore o zločinima 1990-ih. Naprotiv, neumorno, skoro opsesivno, govore o njima, a ne ostavljaju na miru ni neke od preživelih ratnih zločinaca.
Borka kao otpor
Reč na komemoraciji: Ovde se već 24 godine kultura dekontaminira od otrova nacionalizma. Ovde smo se zajedno sa Borkom sećali žrtava tog otrova i jedne od najvećih – Jugoslavije.
Revizije „Kosovskog opredeljenja“
Poklon za Vidovdan: Kada je prerasla u politički mit, hrišćanska priča o Lazarevom opredeljenju za carstvo nebesko pretrpela je niz revizija, a ponegde od osnovne priče nije ostalo skoro ništa.
Amfilohije u 36 knjiga
Ne znam zašto, ali promocija „Izabranih djela“ mitropolita Amfilohija u kripti hrama Svetog Save u Beogradu ostala je nezapažena. Na njoj su govorili i mitropolit Porfirije, Matija Bećković i Milo Lompar.
Dva humanitarca, Gujon i Đuraj
Obojica žive u Srbiji, ali nisu etnički Srbi. Prvi je po toj osnovi Francuz, drugi Albanac. Gujon je direktor fondacije Solidarnost za Kosovo, a Đuraj je pekar koji se amaterski bavi humanitarnim radom u Borči.
Gusle u Unesku
Na zasedanju Uneskovog Međuvladinog komiteta za očuvanje kulturnog nasleđa na Mauricijusu pevanje uz gusle u Srbiji upisano je u Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Samo kulturno!
Čitanje Povelje o srpskom kulturnom prostoru: tu nema dvojne lojalnosti, nema dva kulturna pasoša, ili si kulturno naš ili nisi. A kad si u tom bitnom smislu samo naš, čista je šteta i nepravda što nisi i inače.
Mrzimo se kao ljudi
Sa tribine „Anatomija hrvatsko-srpske mržnje“ u Zagrebu: Slažem se sa onima koji misle da ratovi devedesetih u Jugoslaviji nisu gotovi i da nas naši političari i dalje drže u mentalnom ratnom stanju.
