Ivan Milenković (1965), studirao pravo i filozofiju na Beogradskom univerzitetu, diplomirao filozofiju na odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistrirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 1995. stalni saradnik Trećeg programa Radio Beograda, gde danas radi na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Bavi se savremenom francuskom i političkom filozofijom. Objavio dvadesetak tekstova u domaćoj i stranoj stručnoj periodici i blizu 150 prikaza, osvrta i recenzija u domaćoj nedeljnoj i dnevnoj štampi. Sam, ili u saradnji sa kolegama, priredio pet zbornika tekstova: o izbeglištvu, Kantu, suverenosti i političkom predstavljanju. Prevodi sa francuskog i italijanskog: šest knjiga (Derida, Fuko, Delez) i nekoliko desetina tekstova. Učesnik i organizator dvadesetak filozofskih i naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, u oblastima kojima se bavi. Spoljni saradnik “Instituta za filozofiju i društvenu teoriju” od 2005. godine. Urednik filozofske biblioteke izdavačke kuće Fedon od 2007. do 2009. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Knjigu izabranih osvrta, prikaza i recenzija Filozofski fragmenti objavila izdavačka kuća “Karpos” 2011. godine.

Žaoke s margine

Prenosimo još jednu kritiku jedne od pet knjiga iz edicije Peščanika objavljenu u dnevnom listu Danas. Ivan Milenković je pisao o knjizi Peščani sprud, Teofila Pančića.

Tadić i priključenija

Čini nam se kao da Tadić mnogo više pažnje posvećuje njima – evo ga gde je sada potpisao nekakav dokument o pomirenju DS i SPS – nego nama i onome što mu mi, njegovi govorimo, ali on ostvaruje baš ono o čemu i mi govorimo.

Kolariću-paniću

Odmah moram da kažem da uopće ne delim dojam Brane Crnčevića da se „Izveštaj“ čita „lako“, te da je reč o „zanimljivom cinkaroškom štivu“ (NIN, 25.09.08, str. 23).

Svi predsednikovi zanosi

Tadić je nastavio, kao u kakvom zanosu, da ogromnu energiju troši u pokušajima da. Ovde se rečenica foknerovski prekida jer nije lako prevaliti preko usana na šta to predsednik Republike troši silnu energiju.

Da li je dobro prati zube?

Pošto je Evropska unija odbila da odmrzne Prelazni sporazum (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju), Oli Ren, visoki činovnik gradilišta „Evropa“, predložio je Srbiji da jednostrano primeni neke od odredaba SSP.

Beleška o orijentaciji

Pod uticajem dve suprotstavljene sile – unutrašnje, koja je bila u zavadi sa stvarnošću i spoljašnje, koju je proizvodio Tadić – Radikali se nisu naprosto rascepili, nego su popucali, kao grnčarski sud.

Metak za na facu

„Video sam policajca da nišani pravo u mene. Nisam verovao, nasmejao sam se i rekao mu da smo obojica Srbi i da nam to ne treba. U tom trenutku me je pogodio gumeni metak“ (NIN, 7. 8. 2008).

Razlozi za strah

Zašto se patriotsko-patrijarhalni blok ućutao? Zato što zastupa isti pogled na svet kao i Muamer Zukorlić. To je ista ideja da se svima nametne jedan pogled na svet, ista netrpeljivost prema drugome, ista retorika, ista kulturna politika, ista beda i isti jad.

Tri pekinška prsta

Ta tri prsta deo su srpskog identiteta na isti način na koji je ruka podignuta u nacistički pozdrav deo nemačkog identiteta… I sad je Tadić našao da Bušu iza leđa maše prstima i da ga čika simbolom zločina, pada i smrada.

Radikali i dosada

Potpuno je zapanjujuće da niko od sve silesije posmatrača, komentatora i (b)analitičara srpske političke scene, nije uočio osnovni razlog divljanja za vreme radikalskog mitinga: dosadu.

Čeda i posledice

Trima malim parlamentarnim partijama, DSS, SPS i LDP, u narednom periodu, do sledećih parlamentarnih izbora dakle, bili oni redovni ili vanredni, predstoji žestoka borba za opstanak.

Slučaj Tadić

Smisao razdvajanja politike i morala – što pada u isto sa razdvajanjem države i crkve – jeste u sledećem: ne postoji više vrhunsko (kolektivno-moralno-religijsko) dobro, koje prethodi političkom delovanju, već političko delovanje preuzima primat.

Pravila igre

Da li je odluka Zorana Alimpića, da konstutivnu sednicu skupštine grada zakaže za više od mesec i po dana od trenutka kada mu je saopšteno da je obezbeđena skupštinska većina, donesena u skladu sa zakonom ili nije, u ovom je slučaju manje bitno.

Šta je to nacionalna vlada?

Šta kog đavola znači „nacionalna vlada“? Radikali, DSS i socijalisti prete nekakvom nacionalnom vladom, što implicira da vlada koju bi sastavio Tadić, ili, što je još gore, u kojoj bi bio LDP, ne bi bila nacionalna, nego, recimo, nenacionalna, anacionalna, protivnacionalna.

Dačić i perspektive

Šta, dakle, Dačić može da uradi? On se može priključiti radikalima i Koštunici i tako, najdalje za četiri godine, politički upokojiti i svoju stranku i sebe, ili se može priključiti Tadiću, pokušati u tom priključivanju da bude skroman kakav je bio i do sada, i tako probati da preživi.

Pacov na trbuhu III

Entuzijazam sa kojim DSS razara društveno, državno, nacionalno tkivo, fanatična ubeđenost sa kojom vodi najprljaviju kampanju koja je viđena na ovim prostorima, kao i to što će se stopiti sa radikalima, ne ostavlja gotovo nikakakav prostor za optimizam.

Pacov na trbuhu

Dva elementa u političkom delovanju radikala otklanjaju svaku mogućnost da bi oni po eventualnom osvajanju vlasti 11. maja Srbiji mogli da donesu bilo kakav boljitak.

O zverima i zverinjacima

U tekstu Kosmet i zombiji (Glas, 9. decembar 2007.), koji bi imao biti nekom vrstom političke analize, Slobodan se Antonić poduhvata razlikovanja između ljudi i zveri, a kao kriterijum razlikovanja predlaže odnos prema Kosovu.

Legalizacija Kartela i posledice

Koraksova karikatura od 3.3.2005: četiri lika, od kojih jedan podseća na Aleksandra Vučića, drugi na Tomislava Nikolića, treći na Ivicu Dačića, a četvrti na Vojislava Koštunicu, združenim snagama prave Sneška Belića koji, odnekud, strašno liči na Slobodana Miloševića.