Levica na izborima
Godinama vlada gromoglasna tišina od strane opozicije kada je reč o potezima vlasti u oblasti rada i socijalne zaštite. Onda je koalicija „Moramo“ objavila svoj Program „Za dostojanstven rad“.
Mario Reljanović je doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Bavi se temama iz oblasti radnog i socijalnog prava, ljudskih prava i pravne informatike. U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. bio na čelu pravne klinike za radno pravo. Predsednik je udruženja Centar za dostojanstven rad, koje se bavi promocijom radnih i socijalnih prava. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Za Peščanik piše od 2012. godine.
Još jednom o prvoj nadnici
Za prodavca se traži ginekološko-akušerska sestra. Recepcioner iz Tutina treba da bude geodeta, a recepcioner iz Vrnjačke Banje ekonomista. Za pedagoga na Kosovu se traži master psiholog.
Šta nismo naučili iz slučaja SerbAz?
Presuda Evropskog suda za ljudska prava odnosi se na slučaj bosanskih radnika koji su se prijavili za rad u Azerbejdžanu preko SerbAza. Tamo su ih dočekale smene od 48 sati i robovski rad.
Redistribucija razuma ili odakle nam milijarda
Hajde da milijardu navodne odštete Rio Tintu damo najsiromašnijima, onu milijardu koja će biti potrošena na lični i partijski komfor ljudi na vlasti.
Nacrt zakona o radnoj praksi
Pojedine odredbe vrlo su progresivne, ali ih obesmišljava izostanak prava na minimalnu zaradu, sindikalno organizovanje, kolektivne pregovore, stupanje u štrajk.
Lažna samozaposlenost u Srbiji
U svim evropskim državama ovo je označeno kao kršenje propisa i nedozvoljeno ponašanje. I prema našim zakonima jasno je da su oštećeni lažno samozaposleni, ali i država.
Trgovina žrtvama
Vijetnamski radnici su žrtve trgovine ljudima, a mi smo prinuđeni da slušamo apologete koji se utrkuju u tome ko će se više ulizivati investitorima i trafikerima. Evo rezimea njihovih nastupa.
Suspendovana država
Priča o vijetnamskim radnicima je priča o 500 krivičnih dela trgovine ljudima, za koje počinioci moraju dobiti višegodišnje kazne zatvora. Krivični zakonik u članu 388. daje definiciju ovog dela…
Ograničeni napredak, neograničena eksploatacija
Poglavlje 19 o tržištu rada i socijalnoj politici nije u fokusu javnosti, ali njegove poruke pokazuju primetno odstupanje Srbije od standarda radnog prava u EU.
Kakvu ekonomiju želimo
VIDEO – Na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju održan je 3. razgovor „Kakvu ekonomiju želimo“. Govore Sarita Bradaš, Mario Reljanović, Svetislav Kostić, Mihailo Galić i Jelena Žarković.
Kad poslodavci nisu platodavci
„Radnicima ćemo dati sva prava pod uslovom da ne koštaju poslodavca“. Ovo je deviza prema kojoj se uređuju novi modeli radnog angažovanja kojima nas vlast obasipa, uz podršku lobi grupa.
Sloboda da se ćuti (i trpi)
Iako državni poltroni kapitala žele da mislimo drugačije, poslovna tajna nije međunarodno ljudsko pravo poslodavaca, a sloboda udruživanja i mišljenja svakog pojedinca – jeste.
12 godina ropstva ili slobode
VIDEO – Razgovor o primeni Zakona o zabrani diskriminacije održan tokom Nedelje Ponosa. Govore Saša Gajin, Goran Miletić, Ivana Žanić, Mario Reljanović, Aleksandra Gavrilović i Marijana Luković.
Neustavnost rada van radnog odnosa
Svako od nas radi, ili zna nekoga ko radi za poslodavca putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, putem zadruge, ili eventualno na sezonskim poslovima…
Svi radnici su privremeni, samo je NALED tu na neodređeno
Zakonom o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla dalje se urušava sistem radnog prava a radnici obespravljuju.
Diskriminacija preduzetnica se nastavlja
Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom je pisan bez ikakve svesti o Konvenciji o zaštiti materinstva prema kojoj se ne smeju razlikovati trudnice i porodilje po obliku zaposlenosti.
Frilenseri: kada će biti zakon i zašto (ne)će
Anketa koju je sprovelo Udruženje radnika na internetu krajem jula ove godine, na uzorku od 798 frilensera, može dati neke odgovore na pitanja ko su frilenseri, čime se bave i šta očekuju.
Sindrom trke do dna
Ortoped u Leskovcu je profesionalno oboljenje koje je postalo karakteristično za radnike fabrike Aptiv nazvao upravo prema poslodavcu iz koje oboleli dolaze – „sindrom Aptiva“.
Kako protiv poslodavaca na ivici razuma?
Radnici se mogu osećati bespomoćno kada poslodavac ide protiv pravnog i institucionalnog poretka države. Ipak, kada vas izneveri sistem, razmišljajte van sistema.
Poslodavci na ivici razuma
Poslovodstvo Aptiva iz Leskovca je radnicima podmetnulo na potpis izjavu kojom se oni odriču prava na ograničeno radno vreme, kao i bezbednosti na radu u toku takvog radnog vremena.
Ona da rađa, on da mota kablove
Iz dnevnika bebe rođene u Vučićevoj Srbiji: Danas sam se rodio u Srbiji, maloj zemlji na Balkanu u kojoj je javni dug 57% BDP-a, a prosečan životni vek 6 godina kraći od evropskog proseka.
Kuda sad, frilenseri?
Šta su frilenseri dobili usvajanjem izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana pre nekoliko nedelja? Dosta toga u odnosu na prethodno stanje. Nekoliko puta im je umanjen poreski dug…
Bezbrižni kapitalisti
Ugovori sa nultim radnim vremenom još uvek ne postoje u Srbiji. Ali to ne znači da neće uskoro postati realnost – već je nekoliko prethodnih ministara za rad pominjalo mogućnost njihovog uvođenja.
Varljivi zakon o radu
Zaposlena je dala otkaz lošem poslodavcu i našla bolji posao. Godišnji odmor nije iskoristila, ali nije dobila ni naknadu za njega. Svesna svojih prava, obratila se inspekciji rada. I tu počinju problemi.
Budućnost frilensera
Ničim izazvan i van svojih ustavnih nadležnosti, predsednik Vučić je nedavno pružio zrnce nade frilenserima da će njihov problem zaostalih neplaćenih poreza biti rešen veoma povoljno.
Zakon o finansijskoj propasti porodice sa decom – Fasada drži dok temelji klize
Javna rasprava je od 8. marta do 2. aprila. Pokrenuta je tiho, kao i uvek kada se nešto sprovodi javno samo zato što mora.
Sindikalac, ugrožena vrsta
Zbog rupa u Zakonu o radu, poslodavac koji želi da sankcioniše povredu radne obaveze ili kršenje radne discipline, umesto disciplinskog postupka protiv zaposlenog pokreće – otkazni postupak.
I owe my soul to the company store
Kako je moguće da gotovo trećina zaposlenih radi na određeno vreme? To je izuzetak od pravila, tako da poslodavac nije u mogućnosti da uvek i sa svakim zaposlenim zaključi ovu vrstu ugovora.
Još malo o sezonskim poslovima
Ti ljudi moraju biti u radnom odnosu, na određeno ili neodređeno vreme, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima uređenima zakonom. Ali to je moguće samo u državi u kojoj vlada pravo.
Putuj Evropo
Vlast tvrdi da nam radnička prava idu u pogrešnom smeru „zbog toga što Evropa od nas to traži“. Istina je drugačija – usklađivanje sa pravom Evropske unije može doneti dosta dobrog radnicima u Srbiji.
Zašto treba ukinuti režim privremenih i povremenih poslova
Kako to da država na kršenje zakona – rad na crno može biti i krivično delo – reaguje izmenom zakona u korist onih koji zakon krše?
(Re)kapitulacija 2020
Korona je najpre donela talase otpuštanja. Stradali su oni najranjiviji, ljudi koji rade na crno i u raznim egzotičnim formama rada van radnog odnosa. Stradali su nešto kasnije i oni u radnom odnosu…
