Ludom radovanje
Neprihvatljivo loš položaj radnika na lizing traje već godinama. Pre nekoliko dana usvojen je predlog zakona koji reguliše tu oblast. Ali tekst koji je Vlada usvojila nije onaj koji je bio na javnoj raspravi…
Mario Reljanović je doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Bavi se temama iz oblasti radnog i socijalnog prava, ljudskih prava i pravne informatike. U periodu 2012-2018. radio je kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Na istom fakultetu je u periodu 2009-2018. bio na čelu pravne klinike za radno pravo. Predsednik je udruženja Centar za dostojanstven rad, koje se bavi promocijom radnih i socijalnih prava. Saradnik je više drugih organizacija civilnog društva i autor nekoliko desetina stručnih i naučnih radova. Za Peščanik piše od 2012. godine.
Sve je po zakonu
Iz Leonija tvrde da je preraspodela radnog vremena uvedena po zakonu, radi završetka ugovorenih poslova. Tako radna nedelja može biti šestodnevna i 60-časovna, a radno vreme 13 sati.
Šta (ne) donosi Akcioni plan za poglavlje 19
Dokaz da nam ne ide najbolje u pregovorima sa EU je i „muka“ države u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike – koja spada u poglavlje 19.
11 reči koje nedostaju u Zakonu o radu
Rad van radnog odnosa tretira se kao položaj u kojem radnik ima sve obaveze i odgovornosti kao zaposleni, ali nikakva prava. Takav radnik je nezaštićen i podložan radnoj eksploataciji…
Od populacione politike do podrške porodicama
VIDEO i transkript tribine u okviru ciklusa „Nije Filozofski ćutati“ održane 30.5.2019. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govore Mario Reljanović, Gordana Plemić, Jelena Veljić, Miša Stojiljković i Smiljka Tomanović.
Alanfordovski liberalizam
Lakićević kaže da mi nemamo liberalizam. Kako se onda zove sistem u kojem životarimo? Kako će za par decenija istoričari klasifikovati ovo doba koje je usledilo nakon pada komunizma?
Depresivni liberalizam
U mom tekstu nema poređenja SFRJ sa drugim državama kojem je Lakićević posvetio mnogo prostora, predstavljajući ga kao kontraargument (nije jasno čemu). Moj tekst nije hvalospev komunizmu…
Bauk socijalizma i teror kapitalizma
Da li je socijalizam alternativa svemu što se događa? Čini se da je od odgovora na ovo pitanje važnije da se raščisti sa mantrom predivne perspektive koju nam uporno nameću neoliberali u Srbiji.
Svi u autobuse!
Vesić bi da uvede obavezne pretplatne karte građanima Beograda, bez obzira na to kako se prevoze do posla. Samo što to neće moći. Naime, u hijerarhiji propisa mišljenje nekog ministarstva nije propis.
ZFPPD nije dobar zakon – podjednako je loš za sve mame i za svu decu
Reakcija na tekst Jelene Žarković SVE mame su zakon: Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom jeste velika prevara.
Nazovimo fašizam – fašizmom
Ako kažete da je nešto fašizam ili fašističko postupanje gotovo sigurno ćete dobiti negativnu reakciju pojedinaca koji će vam reći šta tog nekog ili to nešto razdvaja od ideologije 30-ih i 40-ih godina 20. veka.
Legalizovan je rad na crno
Naravno, to se ne zove tako. Novi poslodavac prosto dobija oprost poreza na dohodak svojih zaposlenih, kao i njihovih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, za 9 zaposlenih tokom prvih 12 meseci rada.
Prema Beloj knjizi – crno nam se piše
Reč je o Beloj knjizi Saveta stranih investitora, koja svake godine pomera granice upliva nosilaca kapitala i pokazuje pravce daljeg razvaljivanja radnih prava ljudi u Srbiji.
Zakon o agencijskom zapošljavanju
Iako neka rešenja uzimaju u obzir teški položaj ustupljenih zaposlenih, bilo bi naivno pomisliti da je to kraj zloupotrebama kratkoročnog angažovanja radnika.
Antidiskriminaciona praksa sudova – osvrt na pojedina lutanja
on-off – Jedna sudija je zaključila da kada poslodavac odbija muškarce na poslovima pripremanja i posluživanja hrane nije diskriminacija prema polu, jer su to tipično ženski poslovi.
Zašto se mora izmeniti Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom
Zakon je toliko loš da su i neki političari iz ove vlasti izjavili da se što pre mora promeniti u korist trudnica, porodilja i roditelja.
Još par reči o poslodavcima
Gazda jedne fabrike dosetio se da svojim zaposlenima daje bonus za dolazak na posao, koji se gubi za svako odsustvovanje iz bilo kog razloga, uključujući i pravo na plaćena odsustva. Na primer bolovanje.
Unutrašnja kontrola, ali kakva
Da li ste u ovih 8 meseci primene Pravilnika čuli da je neki inspektor rada sankcionisan, da je pokrenut neki postupak, ili da je neki kontrolor doneo negativan zaključak o njegovom/njenom radu? Ni ja.
Opet je ono doba godine
Fenomenu minimalne zarade se retko pristupa iz jednog drugog ugla: čemu ona inače služi i koja je njena veza sa socijalnom funkcijom države, koja prevazilazi puko finansijsko opterećenje poslodavca.
Harmonizacija kao izgovor
EU se instrumentalizuje kao ucenjivač kako bi se svi oni potezi koji vode umanjenju prava radnika svalili na taj nepostojeći pritisak. A te promene se zapravo vrše da bi se privukao predatorski kapital.
Zakon o radu vs. vanbračna zajednica
Nije novost da vanbračna zajednica kao pravni institut prolazi dug i mukotrpan put u pokušaju da se izjednači sa brakom, iako je Ustavom izjednačena sa bračnom.
Zakon o finansijskoj propasti porodice sa decom
Neka rešenja iz novog zakona su nehumana i ispod minimuma ljudskog dostojanstva: u skladu sa ukupnim politikama koje se vode prema građanima Srbije.
Suze predatorskog kapitala
Miša Brkić u Danasu izlaže poznate teze divljačkog neoliberalizma kome smo svedoci poslednjih godina. Gotovo se može osetiti mržnja prema radnicima Srbije koja izvire iz njegovog relativno kratkog teksta.
Izvrnuta sindikalna torta
Dovesti ministra rada na prvomajski protest, gde će on govoriti o renesansi radničkih prava, udarac je ispod pojasa i uvreda za zdrav razum svih ljudi koji su izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo.
Nema dna
Zakon o sezonskim radnicima unosi zaista revolucionarnu promenu u radno angažovanje u Srbiji tako što predviđa usmeni dogovor između poslodavca i sezonskog radnika, umesto pisanog ugovora.
Budućnost sindikata
Mašina – Nema alternative sindikalnom organizovanju – svaka druga ideja se svodi na sindikate u nekoj drugoj formi. Zbog toga se postavlja pitanje da li je efikasan sindikat moguć u okviru postojećih pravila?
Da li ćemo smeti da budemo bolesni?
U senzacionalističkom tekstu od pre nekoliko dana pod naslovom Počinju rigorozne kontrole bolovanja tvrdi se da 11% zaposlenih koji su koristili bolovanje u 2017. nisu bili bolesni.
(Re)kapitulacija 2017
U potpunoj tišini – poslaničkoj, stručnoj, sindikalnoj, opštenarodnoj, izmenjeni su osnovni zakon koji uređuje radne odnose, dva veoma važna zakona iz oblasti socijalnog osiguranja i socijalne zaštite…
Goša je i dalje Srbija
Goša je u stečaju. Radnici su otpušteni i izbačeni iz fabrike samo par meseci nakon što su se vratili na posao. Njihova Goša više nije njihova, kao što nikada nije ni bila. Dobili su lekciju iz divljačke privatizacije.
Babe i žabe
Svrha Zakona o zaposlenima u javnim službama jeste da pripremi javne službe za privatizaciju, tamo gde postoji interesovanje privatnog kapitala, a da destimuliše zaposlene za rad u javnim službama.
Srbija je Goša
Priča o Goši je priča o Srbiji. Goša je privatna fabrika (uskoro će sve u Srbiji biti privatno; uostalom i vlast se ponaša kao privatni vlasnik države) čiji radnici nemaju šta da jedu, ne primaju zarade, nemaju overene knjižice.
Statistikom protiv realnosti
Nije blesav niko od nas koji ne shvatamo kako nezaposlenost tako brzo pada i kako zarade rastu tako vrtoglavo. Jer to nije istina. Kakve su stvarne posledice politike investicija, zapošljavanja, poreske politike?
