Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Predugo čekamo odluku o poništavanju doktorata ministra finansija Siniše Malog. Priča o njegovom prepisivanom doktoratu počela je pre više godina, upravo na Peščaniku. Bilo je faza u kojima je akademska zajednica o ovom slučaju većinski ćutala, ali to se postepeno menjalo na bolje – danas mnogi zaposleni na Univerzitetu, ali i studenti, glasno konstatuju da je odnos prema ovom doktoratu goruće pitanje ugleda univerziteta i da zbog toga „Mali mora pasti“. Kao znakove ohrabrenja i buđenja akademske zajednice vidimo i pojačanu podršku žalbi na poslednju odluku Nastavno naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka, kojom se predlaže da Mali zbog prepisivanja bude javno opomenut.

U nedavno objavljenom tekstu na Peščaniku, Dejan Ilić konačnu odluku o poništenju prepisanog doktorata naziva borbom za spasavanje duše akademske zajednice. U jednom drugom (ekološko-zdravstvenom) kontekstu, on ovaj doktorat poredi sa sadržajem septičke jame.

Upravo su me ove dve asocijacije – spasavanje duše i motiv izlivene fekalne vode – navele da javnost podsetim na delovanje Siniše Malog koje smo, opravdano insistirajući na poništavanju doktorata, delimično zaboravili ili makar zapostavili.

Siniša Mali je 2014. godine, u svojstvu gradonačelnika Beograda, u samo jednoj izjavi dva puta pozvao građane Obrenovca „da ne izlaze iz svojih domova bez preke potrebe“ i da to učine samo „ukoliko dobiju instrukciju nadležnih organa“. Ova instrukcija nikada nije stigla. Mali je ovako nešto učinio u potpunosti u suprotnosti sa svojim zakonskim obavezama (tada važećim Zakonom o vanrednim situacijama), koji ga je obavezivao na pravovremeno proglašenje vanredne situacije, upozoravanje građana na nadolazeću opasnost, organizaciju njihove evakuacije, zaštitu imovine, ali pre svega zaštitu njihovih života.

Rezultat nepostupanja i pogrešnog postupanja Siniše Malog je četrnaestoro mrtvih koji su, prema medijski dostupnim podacima, pronađeni nakon povlačenja poplava u Obrenovcu. Ovi ljudi su od strane tadašnjeg predsednika Vlade, a današnjeg predsednika Srbije, proglašeni „utopljenicima“. O njima se govorilo kao o ljudima kojima nije bilo spasa i druge sudbine do davljenja u obrenovačkom mulju. U skupštinskoj raspravi pročitana su njihova imena i godine rođenja – valjda kako bismo zaključili da su u pitanju sve sami starci i starice, kojima svakako nije preostalo mnogo života.

Naravno da je broj od četrnaestoro osoba koje su se udavile u poplavama sporan. Navodno je još 26 njih širom Srbije tokom poplava umrlo prirodnom smrću. Sve ovo smo čuli od tadašnjeg predsednika Vlade, današnjeg predsednika Srbije, u njegovom skupštinskom izlaganju o posledicama poplava. Znamo da on nije previše privržen istini, pa imamo puno pravo da sumnjamo u iznete podatke. Njih nikada samostalno nećemo moći da proverimo – zato uzmimo da se zaista radi o četrnaest stradalih u Obrenovcu. Neka to bude makar početna istina, koju bi tužilaštvo jednog dana moralo da proveri.

Šta se u tom slučaju dešava sa Sinišom Malim? Ukoliko akademska zajednica spasi svoju dušu i uzurpatoru oduzme nepravedno stečenu diplomu – šta radimo dalje? Šta se dešava sa dušom našeg plagijatora? Da li i ko može spasiti dušu osobe koja je desetinama hiljada građana poručila da su bezbedni kod svojih kuća, iako to nisu bili.

Svi naprednjački prvaci sa kojima se i danas borimo na raznim poljima – Vučić, Stefanović, Mali – te 2014. su znali i bili upozoreni na poplave u opštinama i gradovima u Srbiji. Svi zajedno su dozvolili da se ljudi u njima udave. Za to su optužili boga i više sile, dok su se oni slikali u tobož spasilačkim akcijama.

Pri kulminaciji sage o doktoratu, ovo je samo mali podsetnik da nemamo posla sa običnim intelektualnim kradljivcem. To što je ukrao tuđe znanje skoro da je nevina šala imajući u vidu posledice njegovih drugih grehova. Glavni junak se možda nada da će iskupljenje doći uz velikomučeničko ordenje koje mu je dodelila crkva. Možda se čak nada i da će se iskupiti time što će mu biti oduzet doktorat.

Doktorat treba da mu bude poništen i tu nema nikakve dileme. Međutim, to nikako nije dovoljno i ne sme biti kraj. Ono što sledi mora biti odgovornost za izgubljene živote i konačni odgovor na još jedno pitanje – ko je rušio u Savamali i kakva je uloga Malog u ovom događaju.

Ovaj tekst je realizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Peščanik.net, 09.11.2019.

TEMA – PLAGIJATI


The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)