Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008. (IV)

Evropski standardi II: Ovo poglavlje ispituje kapacitete Srbije da postepeno usaglasi svoje zakonodavstvo i politike sa komunitarnim pravom vezanim za unutrašnje tržište, sektorske politike i pravosuđe, slobodu i bezbednost, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima Evropskog partnerstva. Istovremeno se analiziraju i administrativni kapaciteti Srbije. U svakom sektoru, Komisija ocenjuje napredak postignut tokom perioda izveštavanja i rezimira opšti stepen pripremljenosti zemlje.

Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008.(III)

Evropski standardi I: Ovo poglavlje ispituje kapacitete Srbije da postepeno usaglasi svoje zakonodavstvo i politike sa komunitarnim pravom vezanim za unutrašnje tržište, sektorske politike i pravosuđe, slobodu i bezbednost, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima Evropskog partnerstva. Istovremeno se analiziraju i administrativni kapaciteti Srbije. U svakom sektoru, Komisija ocenjuje napredak postignut tokom perioda izveštavanja i rezimira opšti stepen pripremljenosti zemlje.

Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008. (II)

Ekonomski kriterijumi: U ispitivanju ekonomskih dešavanja u Srbiji, Komisija se vodila zaključcima Evropskog Saveta u Kopenhagenu iz juna 1993. godine, koji je definisao da je za članstvo u Uniji potrebno postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, kao i sposobnost suočavanja sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama u Uniji.

Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008. (I)

Politički kriterijumi: U ovom delu izveštaja analizira se napredak Republike Srbije u ispunjenju političkih kriterijuma iz Kopenhagena, koji zahtevaju stabilnost institucija, koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, poštovanje i zaštitu manjina. Ovde se prati i regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi sa državama u procesu pristupanja i državama članicama, kao i poštovanje međunarodnih obaveza, kao što su saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine.

Izveštaj o napretku Srbije za 2008.

U očekivanju prevoda na srpski 58 strana Izveštaja o napretku Srbije za 2008. Komisije EU, preveli smo delove koji su izostavljeni u napisima naših medija. Ti napisi su zasnovani na 6 prevedenih strana Izveštaja, koje su naše vlasti dale na uvid novinarima. Mi smo preveli izvode sa ostalih 48 strana.

Hapšenje Mladića

Na sajtu Jugpresa objavljeno je nekoliko fotografija na kojima se navodno nalazi Ratko Mladić. Operativci BIA su 5. septembra na beogradskoj Trošarini uhapsili Aleksandra Isailovića iz Ripnja, verujući da hapse Ratka Mladića. Isailovića je hapsio i MUP Srbije u proleće 2004. godine, takođe zbog sličnosti sa Mladićem.

Prve reakcije na (kontra)tužbu

Reakcija Srbije je reakcija najnespretnijeg ministra vanjskih poslova u povjesti Srbije, koji očito više rešava političke zadatke za svoju stranku umjesto da se bavi diplomatijom.

Beograd za pokojnike

Beograd za pokojnike, roman beogradskog pisca i prevodioca Predraga Crnkovića dobitnik je regionalne nagrade hrvatske izdavačke kuće V.B.Z.

Rusija na optuženičkoj klupi

Politkovska je bila tiha žena sa naočarama, majka dvoje dece i najhrabriji ruski izveštač svoje generacije. Ubijena je pre dve godine u liftu svoje zgrade, na 54. rođendan Vladimira Putina.

Kršenje ljudskih prava i demokratije

Na poziv Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji, u Beogradu je 12. novembra održan Okrugli sto o Izveštaju o napretku za 2008. (Progress Report 2008) godinu.

10 mišljenja Badinterove komisije

Prenosimo svih deset mišljenja međunarodne arbitražne komisije, kolokvijalno nazvane Badinterova, po predsedavajućem Roberu Badinteru. Članovi komisije bili su svi predsednici ustavnih sudova država osnivača EU.

1929. i 1933.

Putevi i karakter svetske ekonomske krize verovatno su složeniji od kraha njujorške berze 1929, u onoj meri u kojoj su se razvili modaliteti i strukture poslovanja, uključujući nove tehnologije i svetsko tržište.

Novo pismo Hane Arent

Ove godine su prvi put objavljena dva pisma iz 1967: pitanja mladog nemačkog doktoranta i odgovori Hane Arent, u kojima ona daje svoj sud o studentskoj pobuni.

Poslednje novo pravilo

Pitam ja vas, u kojoj bi drugoj zemlji mladi plaćali porez kako bi stari mogli da priušte erekciju? Ono što se kod vas zove fudbal kod nas je soccer, a ono što su kod vas ratni zločini – kod nas se zove fudbal.

Antisemitizam i “Jevrejsko pitanje” Jaše Tomića

Kao razlog za svoju odluku da odbije titulu počasnog gradjanina Novog Sada Ifraim Zurof, direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental, naveo je činjenicu da se u centru grada nalazi spomenik Jaši Tomiću, “poznatom antisemiti, uz to još i osuđenom ubici.”

Pobeda Vladike Irineja

Komitet pravnika za ljudska prava će protiv države Srbije podneti predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, povodom presude kojom je sudija Miroslav Bošnjak osudio Zorana Petakova zbog uvrede vladike Irineja Bulovića.

Sustav i organizirani kriminal

Jesu li ubojstva u Hrvatskoj povezana sa srbijanskom mafijom ili mafijom uopće? Kome odgovara nesigurnost na ulicama Zagreba i postoje li politički interesi koji je kreiraju?

Najezda varvara

Retoričkom agresivnošću srpska diplomatija nastoji da amortizuje utisak da je u trgovini sa UN i EU relativizovala svoj tvrdi stav prema evropskoj misiji, pa i Ahtisarijevom planu.

Dvori vladike Kačavende

Prenosimo fotografije dvora vladike Vasilija Kačavende, izgrađenih na temeljima deset porušenih muslimanskih kuća, čiji su vlasnici bili ugledni domaćini iz Biljeljine.

Too deep to be true

Dolazak na Kosovo izaziva stanje slično jet-legu koje je prouzrokovano preranim buđenjem, višesatnim poskakivanjem sa sedišta u ritmu rupa, i konačnog ateriranja u tu realnost.

Peering

Radio emisija 14.11.2008, govore: novinar Miša Vasić, Goran Svilanović iz Regionalnog saveta za saradnju i Zoran Ostojić iz LDP.

Mnogo buke oko čega

Pojavilo se čak i pismo-peticija u odbranu „otadžbinskih interesa“ Srbije u Vojvodini sa već poznatom grupom „nacionalnih radnika“.

Ekskurzija

Istraživanja kažu da će u Bosni i Hercegovini 2040 godine, ako mladi nastave da odlaze iz zemlje ovim tempom, biti samo 1% mladih ljudi.

Pešadinac u sopstvenom kulturnom ratu

Da Antonić nije insistirao da svoju paskvilu nazove “naučnim radom”, stvar bi bila za nijansu podnošljivija. Ali Antonić je svoj tekst “Kulturni rat u Srbiji” pročitao na naučnom skupu i na kraju se potpisao kao vanredni profesor Filozofskog fakulteta.