Odgovornost i moć
Tvrdnja o velikoj moći i velikoj odgovornosti utvrđuje sliku o političaru kao tragičkom heroju, koji mora da čini strašne stvari zarad dobrobiti nacije, a na štetu spasenja sopstvene duše.
Tvrdnja o velikoj moći i velikoj odgovornosti utvrđuje sliku o političaru kao tragičkom heroju, koji mora da čini strašne stvari zarad dobrobiti nacije, a na štetu spasenja sopstvene duše.
Možda je Srđan Milošević u pravu i možda su beli listići bolja strategija. Ali sada smo već u situaciji u kojoj to više nije bitno i u kojoj je jedini ispravan izbor podržati bojkot kao znak solidarnosti.
1911. u časopisu „Industrijski radnik“ objavljena je ilustracija „Piramida kapitalističkog sistema“. Na dnu se nalaze radnici koji na svojim plećima nose ceo sistem („Mi vas hranimo“).
Kako ispričati vic o naprednjačkoj bandi predvođenoj predsednikom opštine kako cunja po kiši tražeći zgradu čiji će im stanari dopustiti da na njenom krovu održe svoj ulizički performans…
Od ljudi koji ostaju bez primanja traži se da se pridržavaju rigoroznih pravila, od slabo plaćenih kasirki da izdrže navalu mušterija, a od poniženih radnika u zdravstvu da podnesu nezapamćeni teret.
Polemika između Dejana Ilića i Vukosave Crnjanski ne tiče se toliko CRTE koliko jednog modela mišljenja o demokratiji. Crnjanski ovaj model brani, Ilić ga napada, ili barem raskrinkava.
Dok vlasti u Beogradu i Prištini crtaju mape za etničko razgraničenje, za Olenika je blokiranje sporazuma o Kosovu nastavak fašističkog orgijanja devedesetih Miloševića, Šešelja, Vučića…
Ako maltretiraš Rome reci da je to edukacija, ako gaziš kritičare da je to dijalog, ako uvodiš dečiji rad to je dualno obrazovanje, a eksploatacija radnika je stvaranje povoljnog privrednog ambijenta.
Pokret Dosta je bilo je za 5 godina prevalio put od neoliberalizma do trampizma i od najjače pojedinačne opozicione snage u parlamentu za 3 godine postao marginalna politička pojava.
AV: Alo, Dejvide, pomagaj! DM: Šta je sad bilo? Pa je l’ smo rešili ono s bojkotom? AV: Jesmo, ali… DM: Je l’ sam im jasno rekao da se izbori ne smeju bojkotovati? AV: Jesi, jesi, ali nije to…
Nakon što je Goran Vesić prekršio sada već čuvena Četam haus pravila, reagovala je Četam haus policija koja je građanina Vesića privela na informativni razgovor. A oglasilo se i Četam haus tužilaštvo.
Srbijom kruži bauk – bauk klasizma. Tako bar tvrdi Vladimir Vuletić u tekstu „Indiskretni klasizam srednje klase“. Po njemu je za širenje ovih predrasuda prema nižim klasama najodgovornija tzv. Druga Srbija.
Šta se dešava na sastancima vlasti i opozicije u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo: dijalog ili pregovori? Razlika je suštinska (Sokrat i Parmenid vode dijalog, Beograd i Priština vode pregovore).
Predstavnici režima su govorili da se nikad neće sresti sa lopovima, tajkunima i fašistima iz opozicije, pa imaju problem da objasne zašto to sada čine. Ova nelagoda pokazuje da je u pitanju ustupak.
Svedoci smo žestokih napada režima na osobe koje nisu pretendenti na vlast, već se u javnosti pojavljuju pre svega kao stručnjaci u svojim oblastima.
Nekada su fotelje bile simbol otuđene birokratske moći i nezasluženih privilegija, dok u naprednjačkoj Srbiji u njima ne sede ni direktori ni političari, već kritičari, uglavnom sa tvitera. Drugim rečima, građani.
Kao ni smisao Trampovih javnih obraćanja, smisao Vučićevih nije da ponudi bilo kakvu na činjenicama zasnovanu interpretaciju stvarnosti, već u tome da jasno označi neprijatelje „naroda“ („elitu“).
Posle akademije povodom 20 godina od bitke na Košarama: Okani se priče o herojima, lažljivče, ratnohuškaču, dobrovoljni davaoče tuđe krvi, oni nisu bili ni posebni ni najbolji, već sasvim obični ljudi.
Ognjen Radonjić od građana očekuje da se žrtvuju za velike ideje poput slobode, iako ih na drugom kraju borbe za slobodu ne očekuje sloboda, već „manje zlo“ i mirenje sa sudbinom „zaostale zemlje“.
Po Rolfu Dobeliju, čitajući vesti samo se nerviramo zbog stvari na koje ne možemo da utičemo. Igrom slučaja, upravo je on bio domaćin foruma na kojem su gostovali predsednik i premijerka.
Merkel služi kao utešna fantazija o opstanku evropskog mirovnog projekta u zemljama u kojima se on ruši. Ona je već deo istorije, a svet u kome živimo drugačiji je od njene vizije o Evropi mira i slobode.
U novom spotu SNS-a vidimo dva demonstranta koji izvikuju parole protiv Vućića, ali ih u tome prekida poziv koji dobija jedan od njih. Nakon toga, između njih dvojice dolazi do sukoba…
Na fotografijama se jasno vidi da su na oglasnim tablama mađarske ambasade ispisane parole „fašisti“ i „marš iza žice“, međutim, režimski mediji uprkos tome tvrde da parole glase „fašisti“ i „marš iz moje ulice“.
Institut za filozofiju i društvenu teoriju – Američki filozof Brajan Lajter postavio je pitanje u kojim situacijama je uljudnost u razgovoru neophodna i obavezna, i ponudio sledeći odgovor na ovo pitanje:
Nešto čudno se dešava sa RTS-om. Prvo je prikazana korektna reportaža o protestima #1od5miliona, a onda je dvoje predstavnika opozicije bez prekidanja i upadica iznelo svoje viđenje političke situacije u Srbiji.
Doći će dan, možda za nekoliko meseci, a možda i za nekoliko godina, kada će nelegitimno izabrani predsednik Srbije održati svoju poslednju konferenciju za novinare. Neka čitateljka to sama zamisli…
Imamo posla sa čovekom spremnim da učini sve kako bi ostao na vlasti. Ako ipak nije učinio sve – a nije – onda to znači samo jednu stvar: da nije mogao. Ovo je već značajan uvid o tome kako čitati predsednika.
Fokusiraćemo se na samo jedan deo izjave direktora javnog servisa, onaj u kojem se on žali da su hodnicima RTS-a „prolazili ljudi sa motornom testerom“. Da li je ova izjava tačna? Jeste, ali samo u tehničkom smislu.
Vladimir Dimitrijevic thinks that the Rolling Stones are “devil-inspired” and that John Lennon was “a fan of Lucifer”. He is the member of the far right Dveri movement – and the speaker at the #1od5million rally.
Čačanski publicista Vladimir Dimitrijević misli da su Stonsi đavonadahnuti, da je Džon Lenon bio poklonik Lucifera, član je političkog saveta Dveri i govornik na protestu #1od5 miliona u Beogradu.
Predsednikovo infantilno razmetanje sopstvenom pameću i snagom („Najbolji student pravnog fakulteta!“, „Snažniji od većine specijalaca!“), nije ništa drugo do pokazivanje mišića jednog uplašenog dečaka.
We saw another public display of the regime’s brazenness in an interview with the prime minister. He spent 95% of the time talking trash about his opponents, blathering about the toilets at the Faculty of Philosophy…