Raspad
Kako glasi priča o naprednjačkoj Srbiji? Ne ona koju bi kritičari režima o njoj ispričali, već upravo ona koju bi režim ispričao svojim podanicima i samom sebi? Kojom pričom se pravda saradnja sa režimom?
Kako glasi priča o naprednjačkoj Srbiji? Ne ona koju bi kritičari režima o njoj ispričali, već upravo ona koju bi režim ispričao svojim podanicima i samom sebi? Kojom pričom se pravda saradnja sa režimom?
Sve u vezi sa poslednjim zasedanjem skupštine grada Niša je bilo pogrešno. Šef odborničke grupe SNS-a je tako izjavio: „Kome je u interesu da gasi niški aerodrom? Država će uraditi ono što je obećala”.
Ako skupština grada Niša ne bude zasedala do subote 23. juna, u ovom gradu će biti uvedena privremena uprava. Tako se vladajuća većina u niškoj skupštini, isključivo svojom krivicom, našla u cajtnotu.
The minister announced a solution to all our problems – public-private partnerships, with two examples: the incinerator in Vinca and the concession for “Nikola Tesla” airport.
Stefan Cvetković je nađen, uzeta mu je izjava, vodi se istraga. Da je ostalo na tome, sve bi bilo u redu. Ali naravno da nije, jer se u rad institucija direktno umešao ko drugi nego nelegitimno izabrani predsednik.
Ministarka saobraćaja i infrastrukture nedavno je trijumfalno najavila rešenje za sve naše probleme – javno-privatna partnerstva. Navela je primere spalionice u Vinči i koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“.
Režim se ne boji autoritarnog imidža, štaviše, on ga aktivno kreira poredeći se sa režimima u Rusiji, Turskoj i Mađarskoj. Ono što on skriva je slabost – činjenica da je samo marioneta u rukama kapitala.
Nelegitimno izabrani predsednik brine o siromašnima. Toliko brine da je odlučio da ne vrati penzije koje je prethodno uzeo (suprotstavljajući se MMF-u), zato što – ne želi da smanji penzije najsiromašnijima.
Jelena Đorđević, odbornica koja se javno suprotstavila „poklanjanju“ niškog aerodroma i progovorila o pritiscima kojima je izložena, dobila je otkaz u gradskom javnom preduzeću Objedinjena naplata.
Jednog ministra za kojeg se osnovano sumnja da je falsifikovao doktorat i da je učestvovao u noćnom rušenju već imamo. Ono što građani vide kao nedostatke režim očigledno vidi kao preporuku.
Na prvi pogled je teško rastumačiti slučaj oko 35 radnika i radnica niškog aerodroma kojima se, uz saglasnost vlade, na svaka 4 meseca obnavlja ugovor o zaposlenju. Ovoga puta ta saglasnost nija stigla.
Dugo najavljivana poseta nelegitimno izabranog predsednika Nišu došla je i prošla. Plan je bio da se velikim skupom ispred fabrike Leoni zapuše usta svim kritičarima odluke o otimanju niškog aerodroma.
Po Žaku Lakanu ljubav je „davati nešto što nemate nekome ko to ne želi“. Imajući ovo u vidu, izjava gradonačelnika Kraljeva da bi ovaj grad trebalo da pokloni aerodrom državi predstavlja najčistiji izraz ljubavi.
Nelegitimno izabrani predsednik je najavio da će doći u Niš da građanima ovog grada „objasni“ situaciju oko aerodroma, ali se tačan datum ove operacije, da ne kažemo dana D, još uvek brižljivo krije od javnosti.
„Poklanjanje“ niškog aerodroma republici u Nišu se vidi kao dokaz onoga u šta su Nišlije godinama sumnjale – da republičke vlasti bezobzirno gaze ne samo njihove interese, već i njihovo elementarno dostojanstvo.
Mijat Lakićević nam je nedavno objasnio kako je davanje aerodroma „Nikola Tesla“ u koncesiju firmi Vansi „dobro za Srbiju“. Onda je stigla neverovatna vest da je grad Niš poklonio svoj aerodrom Republici Srbiji…
Narativ po kojem su žene krive za neminovno priznanje nezavisnosti Kosova već je bio postavljen kao medijski okvir u trenutku kada se nelegitimno izabrani predsednik obratio naciji sa spasonosnim predlogom.
Sinoć smo gledajući televiziju saznali da među nama žive bića koja su na prvi pogled nalik na ljude, ali se od njih ipak razlikuju. To nisu vanzemaljci, već popularni „preletači“ – koji grade političku karijeru menjajući stranke.
Teško je ne složiti se sa analizom društvenog i političkog stanja u Srbiji koju je u svom tekstu iznela Vesna Pešić. Na deskriptivnom nivou, sve je upravo onako kako je u ovom tekstu opisano. Problem nastaje u interpretaciji.
Šta se novo desilo na beogradskim izborima? Apsolutno ništa. Da li je pobeda režimske koalicije plod neke nove i do sada neviđene taktike? Nije, ona je plod taktike koju režim primenjuje otkad je došao na vlast.
Nesklad između projekcija i stvarnosti vlast je dosad rešavala kontrolom medija, laganjem i zloupotrebom institucija. Izgledalo je da nema te činjenice koju ona ne može da izvrne, reinterpretira ili falsifikuje.
Glumac Andrija Milošević nije zaista podržao NOPO. Bilbordi sa zaokruženim brojem 20 deo su „subverzivne“ reklamne kampanje za Nectar sokove i nemaju nikakve veze sa kampanjom za beogradske izbore.
Problem sa pričom o manjem zlu je u tome što ona ne dopušta mogućnost da manje zlo uopšte nije alternativa. Ukratko, problem je upravo tamo gde se ona smatra najjačom – u njenom navodnom realizmu.
Srbi se rađaju zahvaljujući seksualnim odnosima, a neki od njih čak i zahvaljujući vanbračnim seksualnim odnosima. Zašto bi se zbog povećanja nataliteta insistiralo na zabrani seksa, pa makar i vanbračnog?
Nema saveza sa protivnicima ljudskih prava. Oni koji su do juče bili udarna pesnica u borbi protiv Parade ponosa, danas prete protivnicima režima, a sutra će razbijati štrajkove i političke skupove opozicije.
Kada režimski analitičari tvrde da iza Ivanovićevog ubistva stoje SAD, treba reći da takva tvrdnja nije u skladu sa poznatim činjenicama. Isto važi i za insinuacije da iza ubistva Ivanovića stoji Rusija.
Automobili se ne pale samo na severu Kosova, već i na jugu Srbije, konkretnije u Nišu. I to ne bilo čiji automobili, već oni najviših gradskih i policijskih zvaničnika. U pitanju je trend koji traje već mesecima.
UNICEF je u saradnji sa vladom Srbije pokrenuo kampanju „Svaki je trenutak važan“. Cilj kampanje je da se podigne svest o važnosti prvih 1000 dana života i značaju ranih iskustava za razvoj deteta.
Da li je pravedno da se strani državljanin isporuči državi u kojoj će biti izložen mučenju? Jeste. A kada na lokalnim izborima siledžije otimaju telefone i fizički napadaju pripadnike drugih stranaka? I to je pravedno.
„Svi smo zabrinuti posle ovoga, ali građani koji nisu na pozicijama i funkcijama su bezbedniji od nas“, izjavio je zamenik gradonačelnika Niša povodom paljenja automobila gradskih i policijskih funkcionera.
Ovako, dakle, umire srpski parlamentarizam – ne uz prasak, nego uz zvuk zvonceta predsedavajućeg i 300 puta ponovljene reči – „Da li se neko javlja za reč? Niko“. Tamo gde nema razgovora, nema ni parlamenta.
Iz nove REČI: Osećanje koje beli glasač želi da izrazi jeste: možda sam nemoćan, ali svejedno – ne pristajem!