Pobeda antimodernista
Danas – Kako građani mogu glasati za režim koji otpušta radnike, slama štrajkove, smanjuje plate i penzije, povećava troškove života, uništava socijalnu državu, uvodi jeftini dečiji rad.
Danas – Kako građani mogu glasati za režim koji otpušta radnike, slama štrajkove, smanjuje plate i penzije, povećava troškove života, uništava socijalnu državu, uvodi jeftini dečiji rad.
Po nelegitimno izabranom predsedniku Srbije – sve se može kad se hoće. Ovo je izjava koju je dao prilikom obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom, konkretnije kada je na poklon dobio sopstveni portret.
Trampova pobeda ne znači da su pripadnici bele radničke klase rasisti. Orbanova pobeda ne znači da istočnoevropljani ne razumeju demokratiju. Vučićeva pobeda ne znači da su građani Srbije populisti.
Za tri dana u Nišu su izgorela tri automobila – prvi zameniku gradonačelnika, drugi direktoru „Tržnica“, a treći za sada neimenovanoj osobi, čiji identitet, kako kažu nadležni organi, „nije od javnog značaja“.
Tužilaštvo je odbacilo krivične prijave novinara napadnutih ispred skupštine na dan inauguracije predsednika. Tužilaštvo je zaključilo da je ono što je novinarima izgledalo kao napad zapravo bila zaštita.
Hrvatska carina je jednom našem građaninu neopravdano zaplenila vrednu imovinu. I to ne bilo kakvu, nego avion. I to ne bilo kom, nego Mići Jovanoviću, rektoru (ne bivšem) univerziteta „Megatrend“ (ne „Džon Nezbit“).
Usred „druge faze dijaloga o Kosovu“, na brzinu i bez pompe, usvojen je zakon o dualnom obrazovanju, i to uprkos oštrom protivljenju opozicije, prosvetnih radnika i dobrog dela civilnog društva.
Varijacija na temu: iskusna istraživačka novinarka prihvata intervju sa najmoćnijim čovekom u državi. Naoružana činjenicama neustrašivo mu izlazi na crtu. Ona ne razume da su se vremena promenila.
Patrijarhova zabrinutost za natalitet u trenutku kada srpske sudije polažu zakletvu nad kosovskim ustavom je skretanje pažnje sa „dijaloga o Kosovu“, čiji će ishod svakako biti priznanje njegove nezavisnosti.
Autor idejnog rešenja za spomenik Zoranu Đinđiću, Mrđan Bajić, kaže: „Od kada sam čuo za raspisivanje konkursa, preslišavao sam se na koji bi način trebalo evocirati Đinđićevu političku i filozofsku misao.“
Premijerka je nežna prema svojim ministrima: ako se bave mutnim poslovima, ako ih sumnjiče za falsifikovanje doktorata ili zločinačko udruživanje – sve je spremna da im oprosti, samo ako daju rezultate.
Ministar obrazovanja mudro izbegava svaku proveru svoga znanja, ali za utehu smo saznali koliko premijerka poznaje obrazovnu problematiku. Kako se i dalo pretpostaviti, ona o tome nema pojma.
Premijerka je preskočila beogradsku terevenku sa Erdoganom, jer je morala da odnese pismo u Brisel. Kako koje pismo? Ono koje nije odnela, jer je predsednik odlučio da je ipak bolje da ga ne odnese.
Šta znači kada predsednik Upravnog odbora javnog medijskog servisa tvrdi da je „realnost u klasičnom smislu prestala da postoji“? Šta znači kada isti čovek zaključi da je sloboda medija samo „mit“?
Gradski menadžer je utvrdio da su za trovanje dece u beogradskim osnovnim školama krive škole koje su izabrale najjeftinijeg snabdevača. Da su škole platile skuplje, deca se ne bi otrovala…
Inače nespremna na ozbiljna pitanja medija, premijerka je našla vremena da između posete Festivalu zimnice i nošenja pisma u Brisel izjavi kako su ona i njen tim spremni za moguće vanredne izbore…
Javna rasprava se ima zameniti direktnim prenosom iz vladarevog ida. Cilj ovog prenosa nije samo da građanima saopšti šta se ima smatrati opravdanim, nego i da ih uvuče u ličnu perspektivu vladara.
Kada na pitanje o gašenju Vranjskih novina premijerka odgovori da nema dovoljno informacija, to bi se moglo razumeti i kao dragoceni komadić zen mudrosti. Tako je, upravo je u tome problem…
„Svaka škola će imati svoj identitet i o tome će odlučiti roditelji, đaci i nastavnici“. Ovakvo uvođenje školskih uniformi neće biti ni prikrivanje procesa socijalnog raslojavanja, već njegova simbolička potvrda.
Jedan od ljudi sa DS liste za koju sam glasao, Nebojša Kocić, pre nekoliko dana izabran je za novog predsednika niške opštine Medijana. Nisam oduševljen, jer je on na ovo mesto došao kao kandidat SNS-a.
A comment on the interview of Aleksandar Vucic on Happy TV: He has everything on his side – international support, regional projects aiming towards a bright common future…
Reakcija na poslednje gostovanje Aleksandra Vučića na Happy TV: Na predsednikovoj strani je sve – i sila zakona, i međunarodna podrška, i regionalni projekti usmereni ka svetloj zajedničkoj budućnosti.
Možda vođenje spoljne politike ne spada u predsednikove ingerencije, ali u despotove spada. Građana na slici nema, jer u despotiji građani ne postoje, postoje jedino – podanici.
„Mislim da je dijalog počeo. I ljudi koji kažu ‘mi ne želimo da učestvujemo u takvom dijalogu’, i to je stav koji označava dijalog. Ne mislim da je naročito odgovoran, ali je stav.“
Po Lakićeviću, samo strani poslodavac sme da bude vođen interesom, a na ostalima je da svoje interese žrtvuju. Umesto ekonomske analize, on nam nudi veneraciju Ikee. Ona je škola, ona je ideal, a mi smo oboleli.
Građani treba da shvate – tu su gde su, ne zbog katastrofalne politike predsednika, nego zato što su lenji, glupi i neinventivni, za razliku od svojih novih gospodara koji su oličenje protestantske vrline.
Dokle više o tom Milivojeviću? Zar na tu temu već nije sve rečeno? Nije, jer na ključna pitanja tek treba odgovoriti: zašto se njemu daje ogroman prostor u režimskim medijima i zašto su njegove ideje popularne?
Izuzetno sam zahvalan Vesni Pešić na primedbama koje je u tekstu Otvaranje debate iznela na teze iz mog teksta Nešto i ništa. Pokušaću da što je jasnije moguće na ove primedbe odgovorim.
Ako želi da pobedi na izborima, opozicija mora na jasan način da pokaže građanima kako će se njihov život popraviti ako glasaju za nju. Ona mora građanima ponuditi nešto, ne samo građanske slobode i vladavinu prava.
On je razgovarao sa Dušanom Vujovićem i dogovorio njegovo učešće u novoj vladi. On je obećao završetak aranžmana sa MMF-om i povećanje plata i penzija. On je taj koji kadrira u novoj vladi.
Vladajuća koalicija ima ubedljivu većinu u parlamentu, kao i novog, pa makar i nelegitimno izabranog, predsednika. Imenovanje novog mandatara trebalo je stoga da bude samo formalnost.
Pre nekoliko dana Blic je na naslovnoj strani imao tekst pod naslovom „Pet razloga zašto Ana Brnabić treba da postane premijer“. Prvi razlog, po Blicu, je to što je Ana Brnabić – žena…