Jedna nezaboravna knjiga
Pre tri godine prerano je umro Velimir Ćurgus Kazimir. Njegova knjiga „Kavkaski roman i drukčije priče“ nije doživela obuhvatniji kritički pogled, nije nikome pripala, nije ništa „označila“.
Pre tri godine prerano je umro Velimir Ćurgus Kazimir. Njegova knjiga „Kavkaski roman i drukčije priče“ nije doživela obuhvatniji kritički pogled, nije nikome pripala, nije ništa „označila“.
Odgovor na pitanje iz naslova sam po sebi predstavlja paradoks. Paradoks je, međutim, nešto na šta smo se za poslednjih dvadesetak godina navikli.
Radio emisija 20.11.2009, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan Ilić, Velimir Ćurgus Kazimir; Helsinški odbor, socijalne ustanove u Srbiji: Ivan Kuzminović, Ljiljana Palibrk i Milena Jerotijević.
Radio emisija 13.02.2009, govore: ekonomista Miroslav Prokopijević, Velimir Ćurguz-Kazimir iz medijske dokumentacije Ebart, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Rajić, profesor Filozofskog fakuteta u Beogradu Aleksandar Baucal i književnik Végel László.
Umesto rođendanskog poklona Demokratskoj stranci, objavljujemo najbolju raspravu vođenu u srpskom društvu posle 2000, koja se odvijala na stranicama Vremena, prelila u region preko Ferala, BH Dana i Monitora i onda kao knjiga bila objavljena u izdanju Helsinškog odbora.
Umesto rođendanskog poklona Demokratskoj stranci, objavljujemo najbolju raspravu vođenu u srpskom društvu posle 2000, koja se odvijala na stranicama Vremena, prelila u region preko Ferala, BH Dana i Monitora i onda kao knjiga bila objavljena u izdanju Helsinškog odbora.
Radio emisija 10.10.2008, govore: psiholog Žarko Korać, Velimir Ćurgus-Kazimir iz Ebart dokumentacije i Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Nije li govor mržnje, koji gaje političari i njihovi mali lokalni fireri glavni okidač mnogih tragedija širom ovih prostora. I nije li prvi službenik u Službi za zaštitu ljudskih i manjinskih prava osoba koja bi trebalo da pozove na uzbunu, a ne da napada i relativizuje pojave govora mržnje u Srbiji?
Živimo u čudnim, nejasnim vremenima, a sav njihov apsurdni naboj sažet je u rečenici koju je pre izvesnog vremena izgovorio jedan naš istaknuti političar i koja očito predstavlja prerogativ srpskog „plana“ za bližu a bogami, izgleda, i za dalju budućnost: „Nije vreme za Srbiju da bude racionalna“, rekao je taj i ostao živ.
Radio emisija 07.03.2008, govore: Velimir Ćurgus-Kazimir, Vladimir Beljanski, Petar Luković, Srđa Popović i Biljana Srbljanović na promociji Peščanika u Pančevu, Dnevnici Radija B92 u vreme ubistva Zorana Đinđića.
Većina razočaranja je lične prirode, mada ima i takvih koja se gaje godinama i koja imaju kolektivne razmere. Najnovije razočaranje koje je obelodanio srpski premijer Vojislav Koštunica deluje ipak nekako fascinantno. Vojislav Koštunica je, naime, obraćajući se građanima Srbije, rekao da je razočaran Evropom.
Onaj ko smatra da su svake promene – pa i promene u pravcu nazadovanja, izolacije i straha same po sebi dobre, taj je ili bolesni cinik ili proračunati trgovac koji za svaki slučaj priprema teren za sopstvenu promociju i buduće privilegije.
Čisto hipotetički bilo bi veoma zanimljivo kako bi izgledala lepeza srpskog političkog radikalizma da LDP nije postao parlamentarna stranka. Tada bi se, valjda, Demokratska stranka našla na tom mestu, jer su suprotstavljeni radikalizmi apsolutno neophodni za pravljenje idealne, da ne kažemo najbolje vlasti. Ili bi, u tom slučaju, ceo sistem izgubio na svojoj uverljivosti – možda bi tada SRS postala stranka oslobođena svakog radikalizma. Osim u svom nazivu, naravno.
Radio emisija 20.04.2007, govore: Miloš Vasić, Vojin Dimitrijević, Velimir Ćurgus-Kazimir, Petar Luković i Biljana Kovačević-Vučo.
Antievropstvo svakako nije nova pojava u srpskoj politici i kulturi. Bilo je u bližoj i daljoj prošlosti različitih povoda i različitih manifestacija sumnje i otpora prema svemu što dolazi iz Evrope, od narodnjačkog konzervatizma do socijalističkog populizma.
I tako je prošao još jedan referendum. Sa njim je sličnost između Srbije i Nokie još očiglednija: svaki novi model sve je manji i manji. Tokom referendumske kampanje medijsko navijanje bilo je više nego očigledno. Sama po sebi ova činjenica ne bi trebalo da izazove preveliko iznenađenje i uzbuđenje.
Radio emisija 28.04.2006, govore: Velimir Ćurgus-Kazimir, Mileta Prodanović, Branka Prpa i Don Branko Sbutega.
Kako sada stvari u Srbiji stoje, zatvaranje jedne, veoma gledane televizije, najmanje je tema vezana za slobodu medija i slobodu izražavanja. To je mnogo više tema kojom se bave politički analitičari koji proriču kada će biti izbori, ko će na njima i s kim ići i kako će se crnogorski referendum odraziti na ukupnu situaciju.
Koliko je Bogoljub Karić postao centralna ličnost, da ne kažem problem, za naše medije početkom 2006. godine? Bilo ga je, bez sumnje, mnogo ali, što više prolazi vreme, postaje nekako sve očiglednije da je Karić prolazna pojava dok su prave vrednosti one koje izviru iz samog korenja. Osim toga, Karić više fizički nije ovde.
Reakcije uvređenih i onih koji bi da izglade nanete uvrede otvorila je nove prostore igre i samodokazivanja. Za medije je to idealna situacija da ismeju i obesmisle opšte društvene i političke prilike koje vladaju u Srbiji.
Radio emisija 25.11.2005, govore: Zoran Ostojić, Velimir Ćurgus-Kazimir, Vjekoslav Perica, Saša Ilić i Jelena Trpković.
Kako izgleda kad ste jednom nogom u Evropi? Prilično udobno, sudeći prema naslovima iz naše štampe. Evo malog podsetnika oktobarskog optimizma…
Često je mnogo zanimljivije otkriti ko o nečemu uopšte ne piše ili piše tako da to bude pomalo nevidljivo nego ko se o čemu “razmahao”. Čitanje “između redova” podrazumeva pre svega čitanje onoga čega nema. Takav je, recimo, najsvežiji slučaj povlačenja optužnice protiv Marka Miloševića.
Ratni zločini su stigli u Srbiju! Bilo je potrebno tako malo, svega nekoliko minuta prikazivanja snimka egzekucije pa da javno mnenje burno reaguje.
Radio emisija 29.04.2005, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Velimir Ćurgus-Kazimir, Jelica Greganović i Teofil Pančić.
Da li je laž najveći problem sa kojim se suočava novinarstvo u Srbiji? Postoji, naime, dosta rašireno uverenje da je nivo manipulacije i falsifikovanja svega i svačega u medijima u Srbiji dostiglo takve razmere da to poprima oblik opšte društvene destrukcije. Ta konstatacija je dobrim delom tačna ali ona, sama po sebi, nema nikakvo racionalno, da ne kažemo dublje objašnjenje. Društvene destrukcija nesumnjivo pogađa i one koji je podstiču – ukoliko, naravno, uopšte žive u zemlji i društvu kojima se bave.
Radio emisija 26.11.2004, govore: Miodrag Zec, Zoran Lutovac, Velimir Ćurgus Kazimir, vladika Atanasije Jeftić i Svetlana Slapšak.
Radio emisija 09.04.2004, govore: Slobodan G. Marković, Velimir Ćurgus-Kazimir, Goran Marković i Ivana Spasić.
Radio emisija 01.10.2003, govore: Svetlana Slapšak, Mileta Prodanović, Velimir Ćurgus-Kazimir i Milan Ristović.
Radio emisija 26.04.2003, govore: Đorđe Vukadinović, Velimir Ćurgus-Kazimir i Mirko Đorđević.
Radio emisija 14.12.2002, govore: Đorđe Vukadinović, Velimir Ćurgus-Kazimir, Nebojša Popov i Vladimir Arsenijević.
Radio emisija 13.03.2002, govore: Miroslav Hadžić, Slobodan Beljanski i Velimir Ćurguz-Kazimir.