Foto: Neda Radulović-Viswanatha
Foto: Neda Radulović-Viswanatha

PISA je posle samo 24 sata skliznula iza linije horizonta domaće javnosti. Stručnjak je rekao da su podaci iz 2018. poražavajući. Ministar je rekao da dobre rezultate sa testiranja možda treba očekivati tek 2024, a sigurno 2027. Dok su članovi njegovog tima šturo prokomentarisali tekuće stanje. Posle toga, muk.

Ako slušamo ministra, poslovični magarac bi bez „zelene trave“ morao da se strpi bezmalo još 10 godina. Samo još da se dogovorimo ko je ovde sve magarac. Nema sumnje, na prvom mestu u redu kao magarci stoje đaci i njihovi roditelji/staratelji. Za njima slede prosvetni radnici sa predškolskog, osnovnog i srednjoškolskog nivoa. Potom idu univerzitetski radnici gde se obrazuju prosvetni radnici za sve niže nivoe. Jedino ministar nije stao u red, a samo je zapravo on legitimni kandidat za proverbijalnog, u ovom konkretnom slučaju – prosvetnog magarca.

Nije stvar samo u lošim rezultatima koji ubedljivo diskvalifikuju sadašnjeg ministra i njegov tim. Pogledajmo kako se oni uopšte odnose prema tim rezultatima tako što ćemo njihove reakcije uporediti sa onima u susednim zemljama. U Bosni i Hercegovini, rezultati za tu zemlju se spremljeni i objavljeni u od pre dva dana svima dostupnoj publikaciji. Na sajtu Ministarstva prosvete, a i na sajtu ПИСА Србија (gde se ćirilica koristi kao zaštitni znak, bez obzira na pismo koje posetilac te internet strane izabere), od sličnog izveštaja ni traga.

U Hrvatskoj se odmah, u istom danu po objavljivanju rezultata, na njihovom javnom servisu uveče skoro jedan sat razgovaralo o slabom učinku tamošnjih škola. U razgovoru su učestvovali univerzitetski radnici i direktori škola i sami nastavnici. Bez imalo stida, svi oni su prstom pokazivali na Hrvatskoj, zbog teritorijalnih sporova, inače mrsku Sloveniju kao na primer dobre prakse. (Kod nas je, odnekud, iskrsla Poljska). U Bosni i Hercegovini (u čijem izveštaju takođe kao važan figurira primer Poljske), pak, veliki intervju, u kome rezultate izlaže i objašnjava osoba iz tima zaduženog za realizaciju testiranja u toj zemlji. Pošto kod nas toga nema, neka čitalac slobodno baci pogled u tuđe dvorište.

Sve što se tamo kaže praktično važi i za nas (istina, u većoj meri u Bosni i Hercegovini nego u Hrvatskoj). Ruku na srce, i ovde je kroz medije provejao poneki podatak iz izveštaja za Srbiju. Tako smo čuli da je istraživanje pokazalo da deca školu i obrazovanje ne vide kao dobar put za uspešnu karijeru i ispunjen život. Te da je čak 80 odsto đaka iz trogodišnjih srednjih stručnih škola – nepismeno. Oni postižu za oko 140 poena slabije rezultate od učenika iz gimnazija. Naravno, ove kataklizmične slike ne moraju biti reprezentativne za stanje u Srbiji (iako verovatno jesu). Možda su ih baš kao takve, kataklizmične, mediji izabrali da bi skrenuli pažnju na problem, ili – tek da bi privukli pažnju.

Stvar je međutim u tome što je izostalo kompetentno javno vođenje kroz rezultate, zajedno sa sugestijama kako da se sada već potvrđeno višedecenijsko propadanje škola zaustavi. Očekivano, ministar je bio odbrambeno agresivan i pažnju tako skrenuo na sebe odvukavši je od problema. Medijima je, opet očekivano, zabavniji smehotresni groteskni vodvilj oko Megatrenda od rezultata PISA testova, za koje ionako nisu dobili smernice kako da ih tumače, a verovatno su ostali uskraćeni i za sam izveštaj, koji, očigledno je, postoji, jer se na njega pozivaju i iz njega navode podatke malobrojni komentatori iz redova izabranih da budu posvećeni u tajnu PISE, iako bi to po svemu u celini morala biti javna stvar.

Ali, uprkos manjkavim podacima, neki zaključci se zdravorazumski nameću sami po sebi. Sa plagijatorima u vladi, koje bi i sam ministar prosvete zadržao jer – kaže on – odlično rade svoj ministarski posao, te sa klovnovima i kalamburima iz Megatrenda i oko njega, kako se može raditi na popravljanju ugleda škole i obrazovanja uopšte. Onog trenutka kada je rekao da mu Siniša Mali, uprkos tome što je potvrđeno da je plagirao svoj tobože doktorski rad, ne smeta kao kolega u vladi, Šarčević je otvoreno demonstrirao da nikako ne sme biti na čelu domaće prosvete. Dobro, nije mu to prvi put da ruši ugled struke o kojoj bi kao ministar morao da brine, ali, nekako se baš sad zgodno namestilo da se jedni pored drugih postave njegove izjave o Malom, ćutanje o Megatrendu i izbegavanje da se suoči sa rezultatima PISE.

I, šta vidimo na toj slici?

Ali, od magarčenja oko Malog, Megatrenda i PISE, važnije je ipak nešto drugo. Ovaj ministar upeo se da po svaku cenu u Srbiju uvede dualno obrazovanje. To je njegova vizija obrazovanja, projektovana i preko naizgled samo daleke 2027. Ako spojimo model dualnog obrazovanja, što je samo drugi naziv za srednje stručne škole, sa procurelim podacima sa PISA testova, dobijemo da se ministar zalaže za škole posle kojih 80 (slovima: osamdeset) odsto dece ostaje funkcionalno nepismeno. Ako ništa drugo, rezultati iz 2018. nam pokazuju koji je potencijalni učinak dualnog obrazovanja. Pored toga, oni pokazuju i za kakvu se školu zalaže Šarčević kao deo režima sa Vučićem na čelu: te škole bi trebalo da mlade žitelje Srbije onesposobe da misle.

Neka čitalac izabere da li je tu reč o podloj zaveri ili o magarećoj gluposti, ali neka ne sumnja; kojem god tumačenju od ta dva da se privoli, rezultat će biti isti – magarci na vrhu, magarci na dnu.

Peščanik.net, 05.12.2019.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Ko obrazuje one koji obrazuju?

Dejan Ilić – Hvala PISI

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).
Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)