Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Vladimir Ilić, profesor i član kadrovske komisije Filozofskog fakulteta, prijavio je komisiji dokaze da je vanredni profesor Slobodan Cvejić sa Odeljenja za sociologiju na kome radi i Vladimir Ilić neke delove svoje knjige “Socijalna ekonomija” preuzeo iz knjige „Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu” bez navođenja izvora. Knjiga u kojoj su identifikovani plagirani tekstovi i grafikoni je bila uslov za unapređenje Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora. Nakon što je primila Ilićevu prijavu za plagijat, komisija je stopirala predlog za Cvejićevo unapređenje.

O ovom slučaju javnost je obavestio profesor Ilić u tekstu objavljenom na portalu Peščanik. Na istom mestu reagovao je profesor Vladimir Vuletić s namerom da pokaže da plagijata nije bilo. Većina njegovih argumenata je ad hominem, što je bilo nepotrebno. Ne radi se naime o tome kakav je po Vuletićevom mišljenju Ilić čovek, i šta je mogla biti Ilićeva motivacija da neopravdano i “farsično” montira plagijat svom kolegi. Dovoljno je bilo da činjenicama opovrgne Ilićeve dokaze i tako pokaže da plagijata nije bilo. Dokaz na koji se Vuletić oslanja odnosi se na autorstvo knjige “Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu” iz koje je Cvejić po tvrdnji Vladimira Ilića preuzeo delove teksta. Vuletić ne tvrdi da nisu preuzeti tekstovi koje je Ilić identifikovao, već da Danilo Vuković (docent Pravnog fakulteta i saradnik firme Secons) koga Ilić smatra autorom knjige “Komparativna analiza…” zapravo nije autor te knjige.

I to je glavni adut da plagijata nije bilo. Vuletić daje link portala (ne otvara se bez prethodne registracije) koji vodi do knjige “Komparativna analiza…”. CIP i naslovna strana knjige potvrđuju da autor knjige zaista nije Danilo Vuković (pominje se samo kao koordinator istraživanja). Kao autor knjige naveden je kolektivni autor: Secons, grupa za razvojne analize. Secons je think-tank, nezavisna organizacija koju je osnovao Cvejić, njen je direktor istraživanja, a u njoj rade i njegove kolege – profesori sa Odeljenja za sociologiju. Po svemu sudeći knjiga je delo nepoznatih autora. Kako je ona podeljena na poglavlja od kojih svako obrađuje pojedinačnu zemlju Zapadnog Balkana, logično bi bilo pretpostaviti da je svako poglavlje moralo imati autore imenom i prezimenom. Prilično je neverovatno da su svi autori pisali sva poglavlja, odnosno o svim zemljama Zapadnog Balkana. No, važno je da ako Vuković nije autor knjige (do zabune je došlo jer je on u svojoj bibliografiji naveo da je on pisac te knjige), očigledno nije ni Cvejić, mada su obojica po svoj prilici među nepoznatim autorima. Ne znam kako je Vuletić samim uvidom u CIP o autorstvu knjige, i činjenicom da Danilo Vuković nije autor knige, izveo zaključak da plagijata nije bilo. Možda je hteo da kaže da je Cvejić prepisao neke delove sopstvenog teksta, mada se to ne vidi iz nejasnog autorstva knjige, a svakako bi predstavljalo olakšavajuću okolnost da je Cvejić bio samo nemaran i nije citirao sopstveni tekst. Ali kako da citira kao svoj tekst, kada knjiga “Komparativna analiza…” nema autore imenom i prezimenom. Mogao je citirati samo Secons, a to izgleda nije učinio. Možda bi se ova rašomonijada razrešila da su profesori Ilić i Vuletić priložili pismo Slobodana Cvejića kojim on negira da je reč o plagijatu. O tome sigurno druge kolege iz Odeljenja za socologiju znaju više od mene.

Ono što je mene navelo da se pozabavim ovim slučajem nije pitanje da li je bilo ili nije bilo plagijata, već neprijatna okolnost da se nekolicina profesora sa Odeljenja za sociologiju našla u vršenju dvostrukih uloga, što ukazuje da unutar Odeljenja postoji čvor povezanih lica koji van Fakulteta rade u privatnoj organizaciji. Iako to Statutom Filozofskog fakulteta nije zabranjeno, oni su se našli u situaciji podložnoj narušavanju principa objektivnosti koji uloga profesora podrazumeva. Ne samo prema studentima, nego i međusobno i u odnosu na spoljašnje uticaje. Odavno se priča o tome da na našim univerzitetima nikada nisu uspostavljeni visoki standardi razvijenih zemalja, a i to što imamo se rapidno urušava, zbog jačanja familijarizma (ja tebi-ti meni), interesnih grupa i spoljašnjih (političkih) pritisaka. Kako su slučajevi obelodanjenih plagiranih doktorata pokazali, političari na uticajnim funkcijama sticali su takve doktorate koluzijom između političara i profesora radi ličnih interesa.

Gde god da se zaviri otkriva se da se naše društvo dramatično primitivizuje, pretvarajući se u beskrajne nizove neformalnih grupa “povezanih lica”, koje razaraju institucionalnu i profesionalnu strukturu društva. Termin “primitivno” koristim u tehničkom smislu kao srastanje društvenih uloga, kroz retrogradni proces de-diferencijacije funkcija i sektora društva, te nestajanja strukturnih granica među njima, kao i sistema kontrole. Jednostavno rečeno, reč je o urušavanju dostignutog nivoa razvoja, koje se ogleda u opadanju složenosti društva njegovim uprošćavanjem i bekstvom u neposredne i lične odnose.

Ja sam s te strane čitala tekst Vladimira Ilića. On je možda nehotice prikazao kako su se preplitale uloge profesora, direktora Odeljenja i funkcija u firmi Secons. Zato se moj komentar ne odnosi prevashodno na pitanje da li jeste ili nije bilo plagijata, nego na identifikovanje okolnosti u kojima plagajati nisu izuzetak, nego masovna i maltene redovna pojava. Kako ćemo raščistiti takve okolnosti, i kojim putem se stiže na čistinu, ključno je pitanje na koje nije nađen odgovor.

Peščanik.net, 11.07.2016.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Kratak komentar na demanti

ŽIVKOVIĆ/SAMARDŽIĆ – Demanti

Milan R. Vukićević – Moja razmišljanja o plagijatima i izborima profesora

Milan Vukomanović – Malo zataškavanje među prijateljima

Vladimir Vuletić – Malo ubistvo među prijateljima ili zloupotreba pojma plagijat

Vladimir Ilić – Sociolog i plagijat

TEMA – PLAGIJATI

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).