Vreme horora (III deo)
Bombaš samoubica je zapanjujuće tuđ zapadnjačkoj javnosti. Racionalan odgovor bi bio gađenje, jednodušno iskazano kao fabrička sirena. Ali nismo uspeli da to ostvarimo. Ono što imamo jeste žamor disonantnih izgovora.
Od napada na Kule u Njujorku 11. septembra 2001. do napada na redakciju Charlie Ebdoa u Parizu 7. januara 2015…
Vreme horora (II deo)
Nije mu se svideo Njujork: materijalistički, trivijalan, idolopoklonički, razuzdan, iskvaren, i tako dalje, i tako dalje. Vašington je bio nešto bolji. Ali, tu je bolešljivi Sajed hospitalizovan, što ga je izložilo novoj pogubnoj opasnosti: medicinskim sestrama.
Vreme horora (I deo)
Uoči pete godišnjice 11. septembra jedan od najslavnijih i najoriginalnijih britanskih pisaca analizirao je – sa zazorom – jačanje ekstremnog islamizma. U ovom eseju on analizira ovo groteskno uverenje i preispituje neuverljiv odgovor Zapada na njega.
Zastrašivanje i cenzura nisu odgovor na ovaj zapaljivi film
Da Vilders ne treba da bude ubijen zato što je snimio film. To izgleda toliko očigledno. Ali, moramo to izgovarati, i ponavljati i ponavljati; u stvari, to je prvo što treba reći.
Kurt Vestergard, karikaturista u kavezu
Autor čuvene karikature proroka Muhameda sa turbanom u obliku bombe – objavljene uz jedanaest drugih u septembru 2005 – živi skriven u Arhusu otkako je osujećen atentat na njega u februaru.
Danske novine ponovo štampaju
Pre neki dan su u Danskoj uhapšena trojica muškaraca pod sumnjom da su planirali atentat na karikaturistu novina Jilands posten.
Radikalni gubitnik
Samoubilački terorizam se može tumačiti i kao pokušaj osvete “radikalnih gubitnika”. Autor razvija ovu tezu a onda je, izazivajući polemike, primenjuje na islamizam.
Islam i izazovi sekularizma
Iako su muslimani nesumnjivo uhvatili korena na Zapadu, pitanje njihove integracije ostaje otvoreno, naročito u Zapadnoj Evropi, gde je prisutnost islama povezana sa ekonomskom imigracijom – što nije slučaj u Sjedinjenim Državama.
Duh terorizma
Zlo metafizički smatramo slučajnom penom na ustima, ali je taj aksiom – iz koga proishode sve manihejske forme borbe Dobra i Zla – zabluda.
Koja strana je leva?
Objavljivanje knjige What’s Left? Britanskog kolumniste Nika Koena poslužilo je kao povod za pretresanje pitanja kako levica treba da se odnosi prema ratu u Iraku i američkoj politici uopšte. Koen u svojoj knjizi sumira stanovište levičara koji podržavaju Bušovu administraciju, a njegov kolega, koji je u međuvremenu promenio poziciju, iznosi kritiku.
Doslednost verskog fundamentalizma
Ko je još mogao slutiti, prateći na televiziji talibansko razaranje kolosalnih Budinih statua u Bamijanu, da će leta iste godine, stradati hiljade nedužnih građana u Njujorku i Vašingtonu?
Dnevnik
Od danas je zabranjeno pušenje, osim u privatnim odajama, automobilima ili na ulici. Teror pušača zamenjen je terorom nepušača.
Da li se terorizmu može objaviti rat
Bez imalo cinizma, sledeći logiku Karla Šmita, moglo bi se pomisliti da su SAD, nakon 11. septembra 2001, napokon pronašle svog idealnog neprijatelja, odnosno idealan oblik neprijateljstva – terorizam.
Srpska stradanja u Svetskom trgovačkom centru
Poštovanje moći novca, dovelo je do toga da izrazi srpske radosti nad američkom nesrećom ostanu lumpenproleterska privilegija, dok se zvanična politika ponaša pristojno.
Nova meta
Razgovor sa Noamom Čomskim nedelju dana posle terorističkog napada na SAD.
63. emisija
Radio emisija 19.09.2001, govore: Dušan Makavejev, Aleksa Đilas i Jelena Đorđević.
