Fotografije čitateljki, Mina Milenković
Fotografije čitateljki, Mina Milenković

Gotovo da ne prođe ni dan, a da nas vlast ne uvredi. Vređa nas đuture, vređa nas grupno, vređa nas pojedinačno, vređa nas poimence. Pa ipak, na kraju dana, niko se ne nađe uvređeniji od same vlasti.

Poslednja, tačnije – najnovija, ali svakako ne i poslednja uvreda stigla je od premijera. Govoreći o ogromnim troškovima države, rekao je da žene izvoljevaju porodiljsko bolovanje koje u Nemačkoj ne bi ostvarile ”ni da se obese”, što je em grozno poređenje, em netačno (dobile bi itekako i to bez bešenja), dok je za primaoce socijalne pomoći naveo primer nekoga ko može konju rep da iščupa (još jedno grozno poređenje, brr!) ali neće da radi jer inkasira pare za svako dete, što znači da mu država poklanja novac koji nije zarađen (naravno, zato se i zove ”socijalna pomoć”, a ne ”plata”).

Nekoliko dana ranije izvređao je sve koji su se žalili na hladne radijatore. Njih je takođe ilustrovao primerom nekog imaginarnog razmaženka koji zahteva grejanje samo zato da bi mogao da se razgaćen šetka po stanu, kao da je i grejanje neko socijalno davanje države (pa treba da smo srećni što ga uopšte dobijamo) a ne roba koju si uredno platio. Pri tom je grejanje roba koja je falična, koju plaćamo po ofrlje izvedoj računici prodavca (a ne po utrošku kao što bi trebalo), koju nemamo mogućnost da prištedimo (”zavrtanje” radijatora nema učinka na račun).

Sa druge strane, čak i da taj imaginarni građanin zahteva ono što je platio samo zato da bi se šetkao go po stanu (a ne zato što mu je i obučenom hladno, ima bebu i nekog bolesnog), on ima prava i na to. Jer grejanje nije poklon pa da mu se u zube ne gleda, naročito ako ti zubi cvokoću od zime i ako nećeš da zbog grejalica uvećaš račun za struju i time nepovratno upadneš u skuplju zonu. I ne samo da taj imaginarni građanin ima prava da bude ”razmažen” (pa nije se prijavio za Igmanski marš, zaboga) nego ima prava i da zakera, kao što bi zakerao u bilo kojoj radnji da dobije tačno po deklaraciji ono što je i platio.

Naravno, između ovih navedenih primera protekle nedelje (bože mi oprosti ko u pokojnom ”Utisku”) bilo je još mnogo uvreda koje se nisu našle na spisku. Vređao nas je ko je stigao, vređali su nas javni službenici, vređali su nas anonimusi u službi vlasti, vređali su nas u štampanom izdanju, vređali su nas sa ekrana… Vređali su nas tek onako, vređali su nas zbog onoga što mislimo ili što oni misle da mislimo, zbog onoga što radimo ili oni misle da bismo uradili kad bismo bili oni. Vređali su nas paušalno, maliciozno, preteće (neko ozbiljno neko pretenciozno, ali nikad ne znaš kad pretenciozno može biti i ozbiljno)…

Pa ipak, od svih uvređenih, samo je jedan podneo tužbu zbog uvrede. Ministar policije.

Peščanik.net, 17.10.2016.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Jedan narod, jedan fantom

Vesna Rakić-Vodinelić – Fantom pravosuđa

Dejan Ilić – Gole pretnje

Sofija Mandić – Uzbunjivanje

NIN: Vesna Pešić – intervju

Dejan Ilić – Postrojavanje

Vesna Rakić-Vodinelić – Ministarska parnica

Dejan Ilić – Tužba

Vesna Pešić – Dosoljavanje

TEMA – PLAGIJATI

BEOGRAD NA VODI
PLAGIJATI

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.