Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Across the line

It’s a systemic discontinuity. After the case of ombudsman Sasa Jankovic nothing will be the same. We climbed aboard the ship of civilized humanity, and now we have fallen back into barbarism.

Preko crte

Dogodio se sistemski diskontinuitet. Pre i posle slučaja Saše Jankovića ništa više nije i neće biti isto. Peti oktobar nas je ukrcao na civilizacijski brod, a sada smo se s ruba tog broda survali u varvarstvo.

Žuti karton

Nakon što je pukla vest da od Južnog toka nema ništa, prva stvar koju treba učiniti je privatizacija NIS-a, čime bi onaj tragični ugovor koji su potpisali Tadić i Koštunica bio anuliran. Nema Južnog toka, nema ni NIS-a.

Bistrenje magle

Licemerje – podrška pa kritika, stalno je stanje, jer uvek se jedno isto ponavlja, a i besmislena nadanja se ponavljaju. Da, ja sam se uvek nadala da ćemo nešto uraditi, a to se nikada nije desilo.

Kamenovanje opozicije

U široku grupu kritičara spadaju i oni koji nisu na strani vlasti, ali iz oportuniteta, navike i nezadovoljstva, u situaciji kad je vlast bukvalno katastrofalna, prvo cipelarče po opoziciji, da bi rekli kako je vlast još gora.

Porodične priče

Vođa je voljen i svemoćan, a istovremeno na nišanu tajanstvenog neprijatelja. Najnoviji je slučaj njegovog brata. Zavere se ponavljaju, neprijatelj ostaje skriven, pa se stiče utisak da vlast namerno izluđuje građane.

U senci propagande

Na delu je status quo, samo je Vučićeva izvedba „parazitskog sistema“ radikalno nihilistička. Njeni izvođači ne veruju da se u Srbiji bilo šta može promeniti, niti to hoće, niti znaju šta i kako da menjaju.