Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Prema izmenama i dopunama zakona iz decembra 2021. školska godina je danas morala početi himnom Srbije. Tada izmenjeni i dopunjeni zakon kaže da se himna pušta da bi se razvio nacionalni identitet učenika kao i njihovo osećanje pripadnosti Srbiji. Kako će ta himna zvučati u školi „Vladislav Ribnikar“ i u školama u selima oko Mladenovca – posebno je pitanje. Školska godina 2022/23. takođe je počela himnom. Kao i godina pre nje. Šta nam masovna ubistva s početka maja govore o uspešnosti himne u razvijanju nacionalnog identiteta i osećanja pripadnosti Srbiji?

Neću da kažem da postoji veza između razvijanja nacionalnog identiteta i osećanja pripadnosti Srbiji i masovnih ubistava. Naprotiv, hoću da kažem da nacionalni identitet i osećanje pripadnosti ne pomažu mnogo, pogotovo ako se razvijaju himnom. Čitalac se seća, ministarstvo prosvete traži da školska 2021/22. počne himnom umesto da posle godinu i po od izbijanja zaraze konačno donese pristojne mere za rad škola u vanrednim okolnostima pod pretnjom bolesti. Nije himna uvedena da jača kolektivni identitet i patriotizam, ona je svirala po školama da sakrije nerad ministarstva.

Smernice koje su i ove godine stigle kasno, samo dve nedelje pre početka školske godine, morale su stići još u leto 2020, pred početak školske godine 2020/21. Nije se dogodilo. Neko je mislio da će zaraza nestati, kao što danas veruje da će se masovna ubistva od 3. i 4. maja zaboraviti, ako himna bude svirala dovoljno glasno. Već u leto 2021. u evropskim zemljama govorilo se da bi takozvane kovid generacije školaraca mogle biti izgubljene, to jest da će kada odrastu ta deca imati poteškoće da postanu funkcionalni članovi zajednice. U leto 2022. to se već prihvatalo kao nesporna tvrdnja.

Kod nas se o tome uopšte nije razgovaralo, barem ne tamo gde je o tome moralo biti reči: ministarstvo prosvete moralo je najkasnije u leto 2022. izaći s procenama o perspektivi školaraca iz ugla dvogodišnjeg školovanja u vanrednim okolnostima. Nije se desilo. Umesto toga je svirala himna: himna je trebalo da pošalje poruku da je stanje redovno, da stvari idu svojim tokom, da neće biti nikakvih posledica katastrofalno lošeg rada ministarstva u kriznoj situaciji i fingiranog rada s decom u školama. Već od 2021, u evropskim zemljama pravili su se planovi kako pomoći kovid generaciji.

Kod nas je 2021. završena izmenama i dopunama zakona sa posebnim naglaskom na himni i razvoju nacionalnog identiteta i osećanju pripadanja Srbiji. Kad nas je rodoljublje odgovor vlasti na svaki problem koji ne ume ili neće da reši. Tako je bilo 2021, a tako je i ove 2023. Jer, evo u čemu je stvar: školska 2019/20. završila se naprečac, drugog polugodišta jedva da je bilo. Ista takva bila je i 2020/21. Postojala je nada da će 2021/22. biti drugačija. Ali nije, bila je ista, jer je ministarstvo odbilo da uči na svojim greškama. A onda se i 2022/23. završila naglo, odlukom, opet pogrešnom, ministarstva. Počela je u vanrednim okolnostima zbog korone, a završila se masovnim ubistvima.

Važno je nabrojati ove godine, jer samo tako postajemo svesni da ulazimo u petu vanrednu školsku godinu za redom. Ako su negde drugde već posle godinu i po od izbijanja zaraze zaključili da bi generacije dece mogle biti izgubljene ako se nešto hitno ne preduzme i ne nadoknadi se gubitak u pohađanju škole, pa su tokom 2022. raspravljali koliko bi se novca moralo izdvojiti za takvu nadoknadu, šta misle stručnjaci u ministarstvu, kako stoje generacije dece u Srbiji posle četiri završene krnje školske godine a pred petom koja takođe ne izgleda kao da će biti redovna? Da ih ne pitamo šta misle da urade u vezi s tim: dosta je jedna himna.

Umesto toga, pitajmo ih koliko dodatnog novca mogu da izdvoje ili su spremni da izdvoje da bi se nadoknadili propusti u protekle četiri školske godine? Kada se ovako postavi pitanje, inače ne tako loše smernice nestaju netragom. Jer, i za realizaciju samih tih smernica potreban je dodatni novac, o kome iz ministarstva nema ni reči. Himna je jeftina, sve drugo košta.

U susednoj Hrvatskoj, radili su istraživanje kako su godine školovanja pod zarazom uticale na učenike i nastavnike. Pa su na osnovu tih rezultata preporučili kako bi dalje trebalo raditi u školama. Kod nas nikome nije palo na pamet ne da uradi istraživanje, nego barem da razgovara i na osnovu razgovora sa nasumično izabranim nastavnicima i učenicima napravi kakvu-takvu sliku kako se osećaju posle ubistava s početka maja. Kao što ništa nisu uradili da bi stekli sliku o stanju u školama posle korone. Korona se lečila himnom, a trauma se hoće izlečiti neprimenljivim smernicama.

Četiri izgubljene godine, i peta u najavi. Nema te himne, ni tog identiteta, ni tog rodoljublja koji mogu to da spreče. Zato bi najbolje bilo da je ova školska godina počela minutom ćutanja, i za decu i ljude pobijene 3. i 4. maja, ali i za domaće školstvo uopšte. Ali, umesto muka, svira himna.

Peščanik.net, 01.09.2023.

3. MAJ 2023.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).