Aktivni grobovi
Politika – Kao tajna vrata prošlosti, kod nas su grobovi još vulkanski aktivni.
Saučesnici zločina
Predstavnici civilnog društva protestuju zbog grubog manipulisanja javnošću povodom postupka rehabilitacije Draže Mihajlovića.
Veliki školski čas
Srpskih žrtava nikad dosta. U tome su saglasne sve parlamentarne partije u Srbiji.
Pomirenje i izvinjenje
Izvinjenje žrtvama i njihovoj zajednici je adekvatniji pristup od strategije pomirenja.
Školska istorija
Kako četnikolozi vide istoriju 20. veka? Potražite odgovor u školskim knjigama svoje dece.
Zločine pamtiti kao živu ranu
Politika – Bilo bi dobro kada bi pisanje multietničkog udžbenika pratila izgradnja muzeja stida zapadnog Balkana.
Eksplozivna naprava s odloženim dejstvom
U ovom tekstu se analiziraju tumačenja ratova 90-ih u srpskim udžbenicima objavljenim 90-ih i onima posle 2000.
Duševni kriptogrami
Progovaraju svedoci, tiho, kao za sebe, niko ih i ne sluša. Njihov monolog više i nije o mrtvima, već o višedecenijskoj tišini i strahu.
Pravno prekrajanje istorije
Povodom hapšenja Jovana Divjaka, Žarko Korać kaže za e-novine da se „uspostavlja neshvatljiv kontinuitet u optužnicama koje Srbija podiže protiv ljudi iz susednih država, a koje bivaju odbačene ili povučene“.
Blajburška nepravda
Svakog maja meseca iznova se iznerviram zbog slaboumnih pokušaja revizije istorije u Srba i Hrvata.
Istorijske čitanke
Preuzmite publikacije Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe – CDRSEE)
Pad zida
Berlinski zid je srušen tačno 200 godina posle Bastilje, i nema nikakve sumnje da je datum usklađen: pad berlinskoga zida je trebalo da označi kraj revolucionarnih pobuna u Evropi.
007: Dr Radovan, profiter zaborava
Seća li se još iko zašto se zapravo sudi Radovanu Karadžiću, jednom inače grotesknom folirantu i pretencioznom lumpen-misliocu ?
Od Kragujevca do Blajburga
Slobodan Homen je odvalio zabrinjavajuću rečenicu: „Mi smo se dogovorili da smo imali dva antifašistička pokreta“; u Drugom svetskom ratu, to jest; danas ima samo jedan.
Propuštena prilika
U petak 12.12.08. u beogradskom predgrađu Ledine, na mestu gde je tokom nacističke okupacije Srbije streljana veća grupa beogradskih Jevreja, održana je svečana komemoracija.
Otkazano predavanje
Zahvaljujem na pozivu da pred ovako visokim auditorijem govorim o pomirenju Srba i Hrvata i Srba i Albanaca.
Evropska politika sećanja, revisited
Noćna mora Tomasa Mana bila je da će jednoga dana Evropa postati nemačka, umesto da Nemačka postane evropska.
Pomirenje u senci leševa
Godinu i po dana nakon sramne presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija nije pristala ni na nežnu bratsku čvrgu, nekakvo deklarativno izražavanje žaljenja, a na slobodi su i dalje kreatori i realizatori srebreničkog masakra.
April je najokrutniji mjesec
Rat je, usput budi rečeno, najbolje vrijeme za učenje geografije. Sve ekskurzije na temu “upoznaj domovinu da bi je više volio“ s ratom se u tom smislu ne mogu mjeriti.
Anti – antifašizam
Nakon sloma hladnog rata radikalno se menja kultura sećanja, a time i odnos prema fašizmu. Nova sadašnjica, koja otvara novu budućnost, uvek traži i novu prošlost.
Kritička kultura sećanja
Izgleda da je 2005. godine suočavanje sa bliskom prošlošću novih balkanskih država pod pritiskom izvana dobilo nove tonove.
Poreklo zločina
Ispostavilo se da je nacionalizam postao primamljiva podvala dominantnih elita. Raspad Jugoslavije, ili nestanak u postojećem obliku, to nije bilo ništa novo, on se osećao i štaviše najavljivao već tokom sedamdesetih.
Monumentalizacija srpske monarhije
Nakon sloma hladnog rata i obnove kapitalizma 1990-ih skoro sve balkanske države bile su suočene i sa restauracijom presocijalističkih monarhija.
Trkači na veoma duge staze
Radio emisija 20.05.2005, govore: Olga Popović-Obradović, Žarko Korać, Miljenko Dereta i Olivera Milosavljević.
Komisija za istinu
Kultura ćutanja nije kultura zaborava, već je u krajnjoj konsekvenci kultura političke afirmacije loše prošlosti. Alternativa je kultura suočavanja sa prošlošću.
