Antifašizam kao perverzija
U Mostu RSE Omera Karabega govore istoričari Dragan Markovina sa Filozofskog fakulteta u Splitu i Srđan Milošević, sa Instituta za noviju istoriju Srbije.
Zašto kažeš „dva totalitarizma“, a misliš samo na jedan?
Sećanje na pad Berlinskog zida dobilo je vidljivu prednost nad komemoracijom događaja koji je do srži ogoleo prirodu fašizma: Kristalnu noć.
Zločin, pravo i moral
Prošlo je godinu dana od kada Srđa Popović nije sa nama. Objavljujemo poglavlje iz knjige o njegovom delu, koja uskoro izlazi u izdanju Peščanika.
Prošlo
Nema sumnje da je antifašističko držanje (tamo gde ima fašizma) nužan izraz civilnog i humanog delanja. Ali u slučaju nedoumice i na duge staze bolje je da ga nema nego da bude lažan.
Revizija revizije
Predsednik vlade insistira na tome da je „srpski“ narod „neverovatno povezan sa ruskim narodom“. Za ilustraciju te „neverovatne“ veze, zgodno mu se namestila proslava dana oslobođenja Beograda.
Antitotalitarna posla
Evropska kultura sećanja izmestila se, bar od sredine prve decenije 21. veka, iz moralno jasne i istorijski opravdane antifašističke paradigme (u različitom stepenu prisutne u evropskom identitetu) u maglovitu i neistoričnu antitotalitarnu paradigmu.
Trojanski konj iz Moskve
Viktor Orban je najavio raskid sa liberalnom demokratijom i pokazao koju je stranu odabrao u novoj geopolitičkoj i ideološkoj borbi između Rusije i Zapada. Podržao je Putinov model vladavine i preuzeo vodeću ulogu u procesu političke regresije u istočnoj Evropi.
Sarajevski atentat i kosovski mit
Kad je 1912. godine Čabrinović došao u Beograd da zatraži finansijsku pomoć od Narodne odbrane, sekretar ove paravojne organizacije major Vasić je primetio da u džepu ima knjigu Mopasanovih priča. Rekao mu je da ne treba to da čita i dao mu zbirku narodnih junačkih pesama.
Haški tribunal – istina, pravda, a pomirenje?
Od ovog suda se uvijek očekivalo mnogo više od formalnog zadovoljenja pravde. Iako se to ne spominje u njegovom mandatu, od Tribunala se ipak očekivao doprinos pomirenju zavađenih etničkih zajednica.
Ne zna ljevica što bi radila bez desnice
Slobodna Dalmacija – Grb Devete bojne HOS-a bez imena zapovjednika nacističke Crne legije i nacističkog pozdrava postoji samo na granitnom monolitu u Boškovićevoj ulici.
Varvarizam s ljudskim licem
Nije pitanje da li je Ukrajina dostojna Evrope, već da li Evropa može da ispuni očekivanja Ukrajinaca. Ako Ukrajina završi u mešavini etničkog fundamentalizma i liberalnog kapitalizma, biće evropska koliko i Rusija ili Mađarska.
Prvi svetski rat – uzroci i posledice
Beton – Maja 2011. u 111. godini preminuo je Claud Choules, poslednji vojnik Velikog rata.
Istorijska pravda (2)
Fabrika knjiga: Često se misli da postoji neki kompromis između istine i pravde.
Stogodišnjica
Zemlje pobednice nemaju interes da suprotstavljaju odgovornost poraženih slavlju pobednika.
Istorijska pravda (1)
Istorijski odgovori na zločinačka nasleđa i uloga istorijske odgovornosti u liberalnoj tranziciji.
Mitovi i upotrebljiva prošlost
Zašto saobraćajac koji me je zaustavio na bedžu ima ugraviranu 1804. godinu?
Stvarna istorija
Premijer se sa Rankovićevog groba zapravo obratio javnom pamćenju Gazimestana 1989.
Zašto u Srbiji nema sećanja na heroje Sutjeske?
Na današnji dan navršava se 70 godina od proboja partizanskih jedinica na Sutjesci.
Srbija na putu ka Evropi
Pogled iz Nemačke: zločini, reindustrijalizacija, omladina i pregovori sa Kosovom.
Cenzura sjećanja
Mladina – Ima tako naroda, Hrvati na primjer, koji neobično vole stratišta i groblja, ali samo odabrana.
Danke, Deutschland!
Novi list – Na bosanskoj epizodi prestala je djelovati „milost kasnoga rođenja“ za moju generaciju.
Epoha nikada nije ni nastala
Tekst izlaganja na tribini u CZKD-u 26. novembra.
Teze za razgovor o kraju jedne epohe
Nacije mogu misliti o sebi kao o priči koja ima kraj. Ali život teče dalje.
Da li je završena jedna epoha
VIDEO i transkript – Rasprava na temu Da li je završena jedna epoha, govore Vesna Pešić, Dubravka Stojanović, Srđa Popović, Vesna Rakić Vodinelić, Dejan Ilić, Svetlana Lukić.
Stidi li se Srbija svog antifašizma
U Mostu RSE Omera Karabega govore Dubravka Stojanović i Srđan Milošević.
Sećanje na Balkanske ratove u Makedoniji
Sve države učesnice tvrde da su one bile oslobodioci lokalnog stanovništva od turskog ropstva.
Klasno društvo bez klasne borbe
Danas – Tvrdnja da je slom socijalizma obeležio kraj istorije široko je otvorila vrata istorijskom revizionizmu.
Sto godina fantazije
Balkanski ratovi su podesan istorijski događaj za konstrukciju mitske nacionalne svesti u Srbiji.
Neman je na vratima (Andrićevog venca)
Oliver Antić je rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo „pametnije“ da je ostala u Trojnom paktu.
Jajinci pod Oplencem
Tekst posvećen sećanju na profesora Vojina Dimitrijevića, istrajnog borca protiv rehabilitacije fašizma.
Pomirenje? Мože!
Nova Makedonija – Državni praznik (Ramazan Bajram) me je sprečio da do sada napišem nešto o odavanju službene počasti palim borcima UČK.
Zaista, u čemu je stvar?
Odgovor Borki Pavićević: Makedonija je u nečemu različita od ostalih suseda: naši su spomenici zaista mrtvi.
