„Mitrovdanski ustav”
Ako bi neko pokušao da se seti o kom dokumentu je reč, moguće je da ne bi uspeo. A radi se o važećem Ustavu Republike Srbije, koji ovih dana navršava jednu deceniju svog životarenja.
Ako bi neko pokušao da se seti o kom dokumentu je reč, moguće je da ne bi uspeo. A radi se o važećem Ustavu Republike Srbije, koji ovih dana navršava jednu deceniju svog životarenja.
Nacionalizam je oblik borbe za vlast i oblik pravdanja vlasti, a ne samo kulturni sentiment. Nacionalistička fikcija u rukama represivnog aparata postaje prvorazredna politička činjenica.
Na primeru iz Britanije se vidi kako pomoću izbornog sistema jedna stranka 30 odsto glasova pretvara u natpolovičnu parlamentarnu većinu.
Najavljena promena ustava neodoljivo podseća na makedonski identitetski projekat „Skoplje 2014“. Jedina razlika je u tome što se spomenici relativno lako mogu odneti iz gradskog jezgra Skoplja.
Koji je to problem identifikovala stranka na vlasti, čija priroda zahteva nova konstitucionalna rešenja, pa se traži formiranje akcionog tima za utvrđivanje smernica promene Ustava?
Možemo li pretpostaviti kako bi Srđa Popović, čiju smo godišnjicu smrti nedavno obeležili, ocenio ispad predsednika vlade Srbije na konferenciji za novinare, na kojoj je govorio zajedno sa predsednikom vlade Albanije.
Uvodna rečenica prvog člana Ustava, koja na romantičarski način definiše Srbiju kao državu koja „pripada“ srpskom narodu i svim građanima koji u njoj žive, politički je duboko neiskrena.
NOVA REČ! Viktor Ivančić, Nenad Dimitrijević, Dragana Mladenović, Siniša Tucić, Predrag Brebanović, Milan Subotić, Lamija Begagić, Slavica Miletić, Nenad Veličković, Hari Brighaus, Majkl Hend, Rastislav Dinić, raša kominac radoslav, Saša Ilić, Jasmina Lukić, Matija Otašević
Kuća ljudskih prava predstavila kritički komentar izveštaja o napretku Srbije za 2013.
Srbija je simulirala kontinuitet kalemljenjem starih simbola sa nacionalnim i teološkim nabojem.
Loš ustav i zakoni lako se donose, teško menjaju a dok su na snazi važi „običajno“ pravo.
Jedini demokratski put koji vodi iz ustavnog haosa je sazivanje ustavotvorne skupštine.
Neposredan povod za ovu reakciju je najnoviji tekst Ištvana Kaića „Naša mala građanistička crkva“.
Reći da Srbija nije u stanju da na Kosovu vrši vlast je jednostavno – istina, štagod pisalo u Ustavu Republike Srbije.
Vlastima Kosova nudi se “međunarodna personalnost” – ovaj izraz mi nije poznat.
Srbija je pre 6 godina ušla u period duboke političke krize kojoj se kraj ne nazire.
U izlaganjima na tribini Da li je završena jedna epoha? Dubravka Stojanović i Dejan Ilić osvrnuli su se i na ustavno pitanje.
Tekst izlaganja na tribini u CZKD-u 26. novembra.
Ovih dana mediji u Srbiji i na Kosovu preneli su vest da bi na jesen moglo da dođe do nastavka razgovora Beograda i Prištine.
Ostavimo Kosovo, jer ovo oko Vojvodine se zapliće u novu muku koja će, kako se čini, potrajati, budući da je ovo tek početak muka.
Može da me se ne tiče šta je Jan Kot pisao o Šekspiru. Ali ustav je obavezna lektira.
Imamo oligarhiju, a ne Republiku. I tome treba učiniti kraj.
U kakvoj biste Srbiji želeli da živite? Simetričnoj ili asimetričnoj?
U pravnom, a pogotovo ustavnom smislu, teritorija je samo prostor na kojem važi određen pravni sistem.
Građani su se opustili: umesto da krenu na birališta i sačuvaju Kosovo, svega ih je sedamnaest odsto glasalo. Zabole ih kurac.
Srpski nacionalni blog o historijskom Referendumu kojim će Srbi odbraniti Kosovo i Europu pridružiti Srbiji.
Srbija je trenutno u stanju političke šizofrenije koja je delimično podudarna sa stanjem zbunjenosti, stvarne ili smišljene, Marka Kraljevića koji u nemoći i dokolici kreće da, u svojstvu privremeno odmetnutog vazala, uništava carski drum.
U ovom ponovljenom pokušaju ustavnog preuređenja Srbije, opozicije praktično i nema, tako da jedino prigovaraju predstavnici manjina i građanski orijentisane nevladine organizacije ili pojedini stručnjaci.
Akteri promene još uvek su ujedinjeni i zato se u ovom periodu može realno očekivati da će oni biti u stanju da se slože oko konstitucionalizacije principa i aranžmana koji bi bili podjednako prihvatljivi za sve.
Način na koji se u Srbiji donosi ustav novi je poraz demokratskih snaga i zabrinjavajući znak njihove slabosti i oportunizma.
Danas
Zašto ne treba izići na referendum ili zašto treba reći ne? Prva grupa razloga leži u zloupotrebi ustavne procedure kojom je zaskočeno društvo Srbije, a i u neprimerenoj „argumentaciji“ kojom nas Vlada i njoj bliski ovih dana zasipaju.