Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Nije Vučić kriv. Nije to bio ni Milošević. Ni Tito. Ni kralj Aleksandar, pa ni Nikola Pašić. Ne mogu oni kao pojedinci biti krivi za strmoglavljivanje Srbije. Ne mogu oni to sami, pa ni sa tim svojim ekipama trbuhozboraca, spremnih na svaku psinu. Jer, pravo pitanje je kako su oni uopšte mogući? Kako se oni uvek pojave, takvi nabusiti, častohlepni, opsesivni i uzmu neograničenu moć. Ili je čak i ne uzmu? Mi im je sami ponudimo, na tacni, sa šustiklom. Kako samo uspemo da sami sebi zamešamo tu splačinu svaki put kad se pruži prilika da podignemo glavu i protrljamo oči. Kao kučići mašemo repom i bacamo se na leđa, samoukinemo se kao društvo, poništimo institucije, pregazimo zakone, proglasimo se nenadležnim, zanemimo kao pojedinci. I tupo gledamo sopstvenu propast.

Juče je sve to uradio Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Uradio je to vrativši slučaj doktorata Siniše Malog na ponovno odlučivanje Fakultetu organizacionih nauka, iako se u podnetim žalbama tražilo da se utvrdi plagijat i uskrati dodela doktorske diplome Siniši Malom. Pet godina traje taj skandal. Više od 10 komisija je pokušalo da utvrdi o čemu li se tu s tim doktoratom radi? Nije išlo. Poslednje mišljenje Stručne komisije FON-a je, kako je danas utvrdio Odbor za profesionalnu etiku, „nepotpuno, nejasno i kontradiktorno“. I, šta se onda radi? Slučaj se vraća na ponovno razmatranje ustanovi koja ne samo što je godinama odbijala da sama reši taj problem, nego je i poslednji nalaz Stručne komisije za ocenu doktorata usvojilo Nastavno-naučno veće. Drugim rečima, ceo Fakultet je stao iza mišljenja da je doktorat Siniše Malog skoro pa skroz u redu.

Šta li se sad od FON-a očekuje? Da će Stručna komisija FON-a sad napisati potpunije, jasnije i sasvim suprotno mišljenje? Da će ga, zatim, Nastavno-naučno veće prihvatiti, kao što je prihvatilo i ono prethodno, sasvim suprotno? Ili se očekuje da će Stručna komisija ostati pri svom stavu da je prepisano samo onih već legendarnih 6,97% i da je to i dalje sasvim u redu. U tom slučaju se možda u Odboru za profesionalnu etiku očekuje da će sada Nastavno-naučno veće FON-a taj isti nalaz odbaciti? Ne znam koje mi je od ova dva rešenja draže.

Samodržac je pogrešan termin. Niko ne može vlast držati sam. Potrebna mu je nesebična pomoć društva, saglasnost „elita i plebsa“, bezrezervna podrška svih, posebno tobož autonomnih institucija, namigivanje nabeđenih pojedinaca od autoriteta i morala. Sve smo to već toliko puta uspešno ostvarili. Ponudili diktatorima vlast na tacni, a onda ih veselo hrabrili da oni mogu i brže, i jače, i bolje. Ali, kad se i Univerzitet samoukine, kad baš on sam poništi vrednost obrazovanja, kad time poništi i svaki odbranjeni doktorat i svaku stečenu ocenu, onda je društvo stiglo do kraja. Kad posrne univerzitet, padne celo društvo. I diktatoru na tacnu ponovo prostre šustiklu. Da mu bude lepše.

Peščanik.net, 16.07.2019.

Srodni linkovi:

Nenad Makuljević – Uništavanje univerziteta

Ognjen Radonjić – Ostavka

Dejan Ilić – Moralni debili

PLAGIJATI

The following two tabs change content below.
Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala 1992 („Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918“), doktorirala 2001 („Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1988. do 1996. radi u Institutu za noviju istoriju Srbije, pa prelazi na Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde 2008. postaje vanredna, a 2016. redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije 1993. radi na projektu analize udžbenika. Sa Milanom Ristovićem piše i uređuje školske dodatne nastavne materijale „Detinjstvo u prošlosti“, nastale u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica je srpskog izdanja 6 istorijskih čitanki za srednje škole. Dobitnica je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o “zlatnom dobu srpske demokratije” (2003, 2019) – Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003; Srbija 1804-2004 (sa M. Jovanovićem i Lj. Dimićem, 2005), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008), Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010), Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011), Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije 1890-1914 (2013), Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015), Populism the Serbian Way (2017), Pola veka XX veka. Zbornik radova povodom 50 godina Biblioteke XX vek (ur, 2021), Prošlost dolazi. Promene u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije 1913-2021 (2023).

Latest posts by Dubravka Stojanović (see all)