Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Eh, kako se zgodno namestilo: prva nedelja škole, za koju je ministarstvo naložilo da se s đacima svih pet radnih dana na svim časovima razgovara o međusobnom poštovanju, saradnji, solidarnosti i uvažavanju različitosti te o vrednostima na kojima to može da stoji, poklopila se s nedeljom ponosa. Ne, ne nacionalnog ponosa tako dragog i našem školstvu i vlastima uopšte, nego ponosa pedera i lezbejki – takozvanog gej ponosa. Da je do nacionalnog ponosa, pa makar on ne bio srpski, naše školstvo bi s tim izašlo na kraj. Kada se s poštovanjem govori o tuđim nacionalnim identitetima, u našem obrazovanju se u te identitete obavezno projektuje „naš“ sopstveni „srpski“, onako kako ga „mi“ razumemo i vidimo (naopako, dakle). Tome ti drugi identiteti u našim školama ili udžbenicima jedino i služe: da se dodatno cementira (nakrivo nasađeni) domaći kolektivni identitet.

E, ali pederi i lezbejke su nešto drugo. Zamislimo sad: ministarka prosvete zajedno s aktivistima za prava gej osoba otvorila je nedelju ponosa. Na pitanje novinara otkud ona tu, ministarka dogovora: sećate se, pre dve nedelje poslali smo smernice zaposlenima u školama, u njima stoji da se prva nedelja škole provede u razgovoru s đacima o vrednostima međusobnog poštovanja, saradnje, solidarnosti i uvažavanja različitosti. Srećno se poklopilo da se prva nedelja škole poklapa s nedeljom ponosa, pa sam došla da pokažem šta to konkretno znači – međusobno poštovanje, saradnja, solidarnost i uvažavanje različitosti. Nastavnici su, naime, pitali šta se sve pod tim podrazumeva i ja sam ovde da im to demonstriram. Dogodilo se, sad su se podudarile baš ove dve nedelje: solidarna školska i ponosna pedersko-lezbejska. Drugi put biće reči o nekoj drugoj diskriminisanoj grupi. Poruka će ostati ista.

Nije se desilo. Umesto na otvaranju nedelje ponosa, ministarka se bedno vuče za Vučićem i s njim posećuje škole i sluša njegove gluposti o obrazovanju. Tako je diskvalifikovala i samu sebe kao ministarku, ali i redom sve dokumente koji su iz njenog ministarstva stigli u škole. Nije nedelja međusobnog poštovanja, saradnje, solidarnosti i uvažavanja različitosti praktično ni počela, a ministarka ju je u svom punom ministarskom kapacitetu već sasvim obesmislila. Pod uslovom da je ovde ikome palo na pamet da u našim školama treba eksplicitno govoriti o tome da su i pederi i lezbejke ljudska bića baš kao i ostali, da ih treba poštovati, sarađivati i biti solidaran s njima, te ih uvažavati iako su različiti po jednoj svojoj osobini, inače u moralnom smislu irelevantnoj, od takozvane većine. Za ministarstvo uopšte i ministarku posebno znamo zasigurno – nisu ni pomislili na to kad su pisali smernice.

A vidite, među tom decom što su 1. septembra krenula u školu, sigurno ima i pedera i lezbejki. Svako deseto dete, zapravo, ili je peder ili je lezbejka. I kad dođu u školu, kad uđu u učionicu, pogotovo za vreme nedelje poštovanja, saradnje, solidarnosti i uvažavanja – kako se ta deca osećaju? Da li se ona raduju druženjima i potencijalnim zaljubljivanjima kao i druga, takozvana većinska deca? A kako se osećaju roditelji ili staratelji te dece? Jer, ne treba sumnjati oni svoju decu vole i žele im sve najbolje kao što to svojoj većinskoj deci žele njihovi većinski roditelji. Ili im ne žele? Što nije nemoguće: jer, išli su i oni u iste škole kao i njihova deca, i dobro znaju da u tim školama nema ni traga od poštovanja, saradnje i solidarnosti s bilo kim ko je drugačiji, a kamoli da je, ne daj bože, peder ili lezbejka. Pa pošto su se tako socijalizovali, kao i naša ministarka uostalom, oni se možda stide da vole svoju decu i to pokažu.

A to je ozbiljna trauma kako za te roditelje tako i za njihovu decu. Kao što bi trauma (istina, nešto blaža) bila i kada bi sada nepripremljeni nastavnici nepripremljenim učenicima u nepripremljenim školama počeli da govore kako treba da poštuju pedere i lezbejke i budu solidarni s njima, pogotovo ako bi neko poželeo da ih prebije, baš zato što su peder ili lezbejka. A zamislimo tek šta bi se dogodilo da neki direktor neke škole u nedelji ponosa i u nedelji poštovanja, saradnje, solidarnosti i uvažavanja izvede decu na paradu ponosa. Ne bi ministarka ni stigla da ga smeni, a roditelji bi ga već razapeli što im kvari decu i podvodi ih izopačenim osobama. Ne treba sumnjati, sva je prilika da bi se slično proveli i nastavnik ili nastavnica koji bi na času, recimo baš ove nedelje, pokušali s decom da razgovaraju o uvažavanju pedera i lezbejki, bez obzira na to što je gotovo sigurno da bi se u odeljenju našao barem jedan mladi peder ili lezbejka.

Ali, evo, neka bude da ima takvih nastavnika i nastavnica, i da su spremni da rizikuju, kako bi oni o tome uopšte razgovarali? Da je nekome zaista stalo do poštovanja, saradnje, solidarnosti i uvažavanja, odavno bi se u lektiri za naše srednje škole našao roman „Pomorandže nisu jedino voće“ ili bi stajao predlog da se odgleda domaći film „Pored mene“. Eto, da je neko ozbiljno želeo da se smernice prihvate i realizuju, već u junu bi dao preporuku nastavnicima da pročitaju taj roman ili da odgledaju film. A onda bi tokom ove nedelje, nastavnik ili nastavnica mogli da zamole decu da knjigu pročitaju ili film odgledaju. I da onda razgovaraju. Kakvo bi to bilo vežbanje uzajamnog poštovanja, saradnje, solidarnosti i uvažavanja različitosti. Neće se desiti.

Peščanik.net, 05.09.2023.

LGBTQIA+
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).