Prizor u kome sin odlikuje majku ne može se videti ni u staleškim državama ni u dinastičkim vladavinama. Ne može se videti nigde gde umesto slavljenog prostaštva vladaju dobro vaspitanje i osećanje za meru.

Činjenica da u nacrtu budžeta Evropske unije od 2021. do, zaključno, 2027. godine nisu predviđena sredstva za nove članice nije izazvala preterano uzbuđenje u Srbiji. Možda pre svega zato što je bila očekivana.

Neko od tate političara za 18. rođendan dobije foto sesiju u tabloidu. A neko od političkog sina dobije medijsku promociju za Đurđevdan jer treba pokazati da je faktor stabilnosti ugrožen s pozicija ekstremizma.

Ako se izuzme dramolet osuđenog narodnog poslanika zvani „ja kao hoću u Hrtkovce, a vi mi kao ne date“, predstavnici vlasti su se prethodne nedelje najviše oglašavali na temu – obrazovanja.

„Gospodine predsedniče dobro veče, danas je dan slobode…“ „Kakva sloboda? Ko ugrožava slobodu medija, da pitam ja vas? Da nisam to ja? Mene nazivaju pederom, diktatorom…“

Na prvi pogled je teško rastumačiti slučaj oko 35 radnika i radnica niškog aerodroma kojima se, uz saglasnost vlade, na svaka 4 meseca obnavlja ugovor o zaposlenju. Ovoga puta ta saglasnost nija stigla.

Osnovna zamisao referendumskoga pothvata je da bi Srbima i ostalima bilo dopušteno sjediti u saboru, no bez prava odlučivanja. Ako već moraju biti tu, Srbi se trebaju ponašati kao da ih nema.

Tim rečima je jedna aktivistkinja prokomentarisala hapšenje dvojice aktivista koji su ministra rada, na čelu jučerašnje prvomajske protestne kolone, pitali zašto se u martu 2017. ubio jedan radnik Goše.

Skoro da sam siguran kako je njegov nastup na proslavi Dana Vojske Srbije neka lozinka. Ne znam čega tačno, šta posle toga sledi, ali da je Vulinov govor simbolika nečega, to je belodano jasno.

Dovesti ministra rada na prvomajski protest, gde će on govoriti o renesansi radničkih prava, udarac je ispod pojasa i uvreda za zdrav razum svih ljudi koji su izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo.

Čini se da raste svest da bez ujedinjenja demokratskih opozicionih stranaka Srbija neće moći da zaustavi destrukciju društva i države.

Zakon o sezonskim radnicima unosi zaista revolucionarnu promenu u radno angažovanje u Srbiji tako što predviđa usmeni dogovor između poslodavca i sezonskog radnika, umesto pisanog ugovora.

Imenovanje novih članova Nacionalnog saveta kulture nema podršku reprezentativnih umetničkih udruženja, već isključivo ministarstva kulture. U pitanju su Vladimir Logunov i Živorad Ajdačić.

Na svom jubilarnom trećem otvaranju jedne iste fabrike u Nišu, predsednik države je za taoca, pardon, za primer svog uspeha uzeo dečaka koji će, eto, kad poraste, biti radnik u toj fabrici.

Iz arhive: Pred prolećno zasedanje Sabora SPC – Predlog Ustava Srpske pravoslavne crkve-Pećke Patrijaršije ipak je samo predlog, pa su možda moguće intervencije na predloženi tekst.