Jeremić je Mićunoviću prigovorio da se u EU zaklinje kao da je to novi marksizam, a Nikoliću da je evrofanatik, kao LDP.

Za čovjeka su podjednako važna dva suprotna obilježja: da se izdvaja i da se gomila sa sebi sličnima.

Đinđić je, kada je postao predsednik vlade, u svom stvarnom delanju preuzeo politički program GSS i SDU.

Šta da činimo mi koje su popisivači odavno upisali kao Hazare u svojim debelim knjigama.

Pitanje je hoće li gubitke snositi banke ili će oni biti socijalizovani, što znači da će ih snositi poreski obveznik.

Odgovornost je danas to što se kotrlja ulicama, ali nikako da se vlast i opozicija sagnu da je „preuzmu“.

Nije nelegitimno protiviti se liberalnom kapitalizmu. Nije nelegitimno protiviti se stranom kapitalu.

Ivana se preziva Bodrožić a Aleksandra – Zec i vjerovatno se nikad nisu ni srele.

Prodaja „porodične srebrnine“ zvane Telekom, podseća na 1813. godinu, kada je hajduk Veljko uzviknuo „Glavu dajem, Krajinu ne dajem“. Uskoro je dao i Krajinu i svašta nešto pride.

Danas je jedanaesti april posle dvanaest godina, a mi još ne znamo ko je ubio Slavka Ćuruviju i po čijem naređenju – mada slutimo.

Danilo Kiš bio je upućen u mistični značaj voznog reda. Znao je da se u toj svetoj knjizi kriju odgovori na sva pitanja.

Istina je da u zakonima o obveznim odnosima širom Evrope postoji institut solidarne odgovornosti, ali je samo u Srbiji sudska praksa da se on rigidno primjenjuje na medije.