Srbija u suprotnom smeru
Evropski parlament je 11. juli proglasio Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U skupštini Srbije od 250 poslanika, svega 17 njih je za Dan sećanja.
O dugim godinama koje su potrebne da bi se u Srbiji priznao genocid u Srebrenici.
Edinin san
Nisam imao namjeru da pišem o odluci Međunarodnog suda pravde kojom se Srbija oslobađa odgovornosti za genocid u BiH.
Deklaracija o Srebrenici
Predlog teksta Deklaracije o Srebrenici koji Narodnoj skupštini Republike Srbije podnose nevladine organizacije.
Izdvojeno mišljenje
Sud je Srbiju oslobodio odgovornosti za genocid u Bosni i Hercegovini – osim odgovornosti što nije spriječila genocid u Srebrenici.
Srebrenička mreža
Na nekom bosanskom skupu u Chicagu, jednom mi je neko pokazao ženu iz Srebrenice koja je tu bila gošća.
Slow Motion Genocide
U Srebrenici je 92. godine za nekoliko dana nestalo hrane.
Sećanje prevodioca
Koliko-toliko organizovana kolona u kojoj su se srebrenički civili i vojnici probijali prema Tuzli u julu 1995, poslije nekoliko dana se raspala.
3500 paketa
Na suđenju generalu Krstiću Ljubiša Beara spomenut je više puta u vezi sa zločinom u Srebrenici.
Srebrenica – sinopsis
11. i 12. jula 1995. srebreničku enklavu su zauzele snage Vojske bosanskih Srba (VRS) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Monstrum u mirovini
Zadnjih nekoliko dana sam proveo u neprijatnom društvu đenerala Ratka Mladića, gledajući snimke koje je prošle hefte emitovao Bakir Hadžiomerović u emisiji 60 minuta.
Govor mržnje i proglašenje dana sećanja na Srebrenicu od strane EP
“Kao Srbin ne osećam ni najmanje nikakvu odgovornost za to što se desilo u Srebrenici i svoju ću decu učiti isto tako. Nikakav udžbenik neće uspeti da im ispere mozak! … Srbija je potpuno čista i nema nikakvog razloga da se bilo kome izvinjava!“
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici
Integralni tekst Rezolucije o Sreberenici koju je Evropski parlament usvojio 15. januara 2009. godine
Moral, kultura i zločin
U centru moje pažnje biće masovni zločin, odnosno način na koji se ova praksa ponekad objašnjava i brani teorijskim argumentima moralnog i kulturnog relativizma.
So long and thanks for all the fish I
Najbolja rasprava vođena u srpskom društvu posle 2000, koja se odvijala na stranicama Vremena, prelila u region preko Ferala, BH Dana i Monitora i onda kao knjiga objavljena u izdanju Helsinškog odbora.
Balkan – Teror kulture
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga Ivan Čolović se pojavljuje sa dve knjige u čijem naslovu je reč kultura. Jednu je objavio Peščanik: Vesti iz kulture, a drugu Biblioteka XX vek, pod naslovom Balkan – teror kulture, iz koje objavljujemo deo uvodnog poglavlja.
Holandski bataljon
Holandski sud odbacio je 10.09.2008. zahtev rođaka žrtava genocida u Srebrenici da holandska država prizna odgovornost za genocid počinjen u toj bosanskoj enklavi u julu 1995. godine i isplati im odštetu za smrt bližnjih.
Slučaj Škorpioni
Vrhovni sud Srbije je ove nedelje uvažio žalbe branilaca dvojice pripadnika Škorpiona za zločin u Trnovu u julu 1995, kada je ubijeno šest stanovnika Srebrenice. Optuženom Branislavu Mediću presudu od 20 godina zatvora Vrhovni sud Srbije smanjio je na 15, a ukinuo je presudu Aleksandru Mediću, osuđenom na pet godina.
Sporni tekst Florence Hartmann
Dajući prednost „legitimnim očekivanjima“ Srbije nad legitimnim interesima žrtava i interesom otvorenosti suđenja, žalbeno veće Haškog tribunala doprinelo je prikrivanju istine.
Memoari Karle Del Ponte V
Jedan mladić je svjedočio iza zatvorenih vrata. To je bio mladić koji je kao dijete od sedam godina izašao iz gomile leševa, pokriven ljudskim ostacima, dječak koji se tada uputio prema ubicama koji su likvidirali njegovoga babu.
Memoari Karle Del Ponte IV
U prvim godinama novoga milenija, na Kosovu – srpskoj pokrajini i najslabije razvijenom dijelu nekadašnje Jugoslavije – svjedoke ušutkava nasilje, strah i siromaštvo.
Memoari Karle Del Ponte III
Upozorila sam Zorana Đinđića da bude oprezan. Dala sam mu jedan interni izvještaj Suda – dva lista – u kojem se govorilo o planiranju njegovog ubistva. Dokument su sačinile osobe koje su u Beogradu bile „moje uši i oči“. Tu je bio i spisak osoba koje su radile na njegovom ubistvu.
Memoari Karle Del Ponte II
Jasno je da je Milošević bio svjestan da se ne može sam efikasno braniti i zato se nije ni potrudio da se adekvatno pripremi.
Memoari Karle Del Ponte I
U mnogim Evropljanima uključujući i mene Jugoslavija je budila nostalgiju. Doživljavali smo je kao veliki eksperiment, romantični pokušaj…
Pomirenje u senci leševa
Godinu i po dana nakon sramne presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija nije pristala ni na nežnu bratsku čvrgu, nekakvo deklarativno izražavanje žaljenja, a na slobodi su i dalje kreatori i realizatori srebreničkog masakra.
Nož, žica, sramota
U Srebrenici su jedinice Ratka Mladića ubile između sedam i po i osam hiljada Bošnjaka. Brojke i presude imaju i ljudski lik, imena i prezimena.
Srebrenica: od poricanja do priznanja
Knjiga koja je pred čitaocem je pokušaj da se u potpunosti sagleda kontekst srebreničkog masakra.
Govor
Govor Feralova urednika Predraga Lucića na otvaranju izložbe radova bosanskohercegovačkih umjetnika u sjećanje na žrtve srebreničkog pokolja, postavljenoj u splitskoj palači Milesi.
Blow Up
Radio emisija 13.04.2007, govore: Dubravka Stojanović, Olga Manojlović-Pintar, Nenad Dimitrijević, Žarko Puhovski, Nataša Kandić, Dimitrije Boarov i Nenad Prokić.
Izlog pun ljudi
Radio emisija, 02.03.2007, govore: Zumra i Sabra iz Srebrenice, Latinka Perović, Vesna Pešić, Srđa Popović i Nenad Dimitrijević.
O tužbi BiH protiv Srbije za genocid
Smatram da je bilo nedopustivo to što se kod nas skoro drugo nije moglo čuti ništa osim afirmacije „lukave taktike“ pravnog tima Srbije koja je o svemu drugom raspravljalo osim o sadržini spora.
Kritička kultura sećanja
Izgleda da je 2005. godine suočavanje sa bliskom prošlošću novih balkanskih država pod pritiskom izvana dobilo nove tonove.
Između straha i laži
Radio emisija 10.06.2005, govore: Ljubiša Rajić, Svetlana Slapšak, Latinka Perović, Živorad Kovačević; delovi emisije Jedina ljubavna pesma moga jezika.
