Univerzitet Srebrenica
U mom zavičaju, pretvorenom u brisani prostor u drinskoj dolini, već skoro dvije decenije niko ne piše o jeseni. Nema škole. Nema đaka.
O dugim godinama koje su potrebne da bi se u Srbiji priznao genocid u Srebrenici.
У потрази за забрањеним временом
У Сребреници смо затекли само два дјечака који су играли фудбал на пустом школском игралишту.
Kačavendino blagosiljanje genocida
Na snimku se vidi vladika Kačavenda kako dolazi u Srebrenicu 13. jula 1995.
Dobrice i zloće
Zamisao o „humanitarnoj intervenciji“ koja stoji iza odluke da se napadne Libija predstavlja, jedno od centralnih uverenja našeg doba.
Crkva pored grobnica u Potočarima
Crkva se gradi u neposrednoj blizini lokacije gdje su otkrivene dvije masovne grobnice i nedaleko od Memorijalnog centra.
Bolja smrt
Ključni dokaz genocida u Srebrenici je Dodikov predizborni govor iz septembra 2010. godine.
Yad Nashem
Zašto se Dodik žrtvama genocida otišao pokloniti u memorijalni centar Yad Vashem u Jeruzalemu, kad mu je Srebrenica mnogo bliža?
Državni razlog
Na Dan genocida nad Jermenima ponavljamo ovaj Mirkov tekst: I tako, i Turci i Srbi imaju svoju Srebrenicu. Napredni krugovi u Turskoj osuđuju zločin svoje države, a nama se to ne sviđa…
Kuća bez lažnih zidova
Kad nestanu posljednji svjedoci iz Srebrenice, nadaju se đeneral i njegova braća unutar srpske države, ostaće bilješke u kojima genocida uopšte nema.
Ni sažaljenja ni priznanja
U Potočarima je ukopano 774 Bošnjaka i Rudolf Hren, fudbaler, sahranjen kako katolicima dolikuje, ali poseban na spisku. Kao broj 01.
Tišino, možeš li me čuti
Tekst mladog istoričara iz BiH, pisan pre vesti da finalna utakmica SP u fudbalu ipak neće početi minutom ćutanja žrtvama Srebrenice.
Српска историја бешчашћа
Ми Срби смо веома осјетљиви на ту ријеч: геноцид.
Živeo mrtav Ratko Mladić!
Ukoliko bude proglašen mrtvim, nema nikakvih zapreka da se Ratko Mladić 11. jula sahrani u Potočarima.
Deklaracija o Srebrenici – još jedno simboličko ubistvo
Deklaracija o Srebrenici je još jedna povreda žrtava, kao da ih nikada nije ni bilo. Izvršena je zamena stvarnog cilja izvinjenja – žrtava Srebrenice – političkim interesom i obzirom prema srpskim biračima.
Rezolucija o Srebrenici? Hvala, ne treba
Genocid je vršen od 1992. po celoj Bosni, gde je u toku tri i po godine mučeno u logorima, proterano, silovano i ubijeno preko 100.000 ljudi, uglavnom Bošnjaka.
Genocid – ta magična reč
Iz arhive: Poricatelji genocida su proneli tezu da se priznanjem kako su neki pojedinac ili grupa izvršili delo genocida, ljaga s neposrednog izvršioca prenosi na celi narod, koji tako postaje „genocidan“.
Zapisnici VSO (II)
BH Dani – Kada je skinuta zaštita sa dokumenata koji su dokazi za genocid, Milošević je umro.
Zapisnici VSO (I)
BH Dani – “Bez Srbije ništa se ne bi dogodilo, mi nemamo sredstva i ne bismo bili u stanju ratovati”, izjavio je Karadžić 11. maja 1994.
Srbija u čizmama
Integralna verzija teksta: Vest za one koji se pitaju šta je bilo sa njihovim profesorima ONO i DSZ – jedan od njih je centralni autor specijalnog broja časopisa Dveri srpske posvećenog Srebrenici.
Ubi nas prejaki veznik
“Ubi nas prejaka reč”, stajat će jednog dana plural Miljkovićevog stiha u Memorijalnom centru Potočari, spomeniku nad masovnom grobnicom 8000 ubijenih Srebreničana.
Mučnina
Sve to oko Srebrenice je veoma neprijatno. Može se pročitati i kako bi trebalo doneti rezoluciju o Jasenovcu. Zašto je to mučno čitati? Zato što spomenik u Jasenovcu već postoji.
Nikada vam vjerovali ne bi
Imamo li u vidu da čak i notorni Aleksandar Vučić priznaje da se u Srebrenici desio genocid, nije pretjerano zaključiti da je društvo u Srbiji na putu prema ozbiljnoj katarzi.
Genocid, prejaka reč
Povodom Rezolucije o Srebrenici javlja se zahtev da se građanstvo informiše, kao i Skupština, o onome šta se zapravo desilo u Srebrenici. Radi se, naime, o identifikaciji prirode vođenog rata.
Pismo iz Australije
Dinin zeleni lijes (tabut), numeriran brojem 362, bio je lagan kao pero, jer dječije kosti – to nisam ni ja znao, Ljubo – nakon dvanaest godina pod zemljom ne vagaju skoro ništa.
Rezolucije
Građane Srbije bi se ovom rezolucijom obezbedili od toga da ih njihova država ubuduće ne izloži posledicama sličnih povreda međunarodnog prava.
Berza smrti i Pismo iz Australije
Podsećanje na prepisku između Ljubomira Živkova i Hariza Halilovića.
Rezolucija koja teče
Nemoguće je dobro misliti o Ratku Mladiću i osuditi događaje u Srebrenici kao genocid. Nemoguće je opravdavati rat u BIH i imati samilost za 8.000 srebreničkih žrtava.
Berza smrti
Ako na kraju krajeva sve ispadne toliko očigledno da čak i mi poverujemo u srebreničku strahotu – ko sme da nam nameće kolektivnu odgovornost?! I ovo malo krivice, da ne kažem nelagode, koju čestiti ljudi hteli ne hteli povremeno osete, nestaće baš zato što je neko drugi okrivljen!
Dve deklaracije – jedna manipulacija?
Model dve deklaracije više će poslužiti nametanju novih iluzija i biti predmet šićardžijske trgovine iza koje ne stoji iskrena namera da se genocid u Srebrenici shvati i prihvati onako kako je to učinila Evropa.
Ratna uloga javnih preduzeća
Radio slobodna Evropa nastavlja istraživanje o autobusima iz Srbije koji su korišćeni tokom genocida u Srebrenici.
Raketini autobusi prevozili Bošnjake iz Srebrenice i Žepe
Miroslav Nenadić, koji je 1995. godine bio direktor bivšeg transportnog preduzeća Raketa, u ekskluzivnom razgovoru za RSE je po prvi put potvrdio da su Raketini autobusi prevozili Bošnjake iz Srebrenice i Žepe nakon zauzimanja ove dve enklave.
007: Dr Radovan, profiter zaborava
Seća li se još iko zašto se zapravo sudi Radovanu Karadžiću, jednom inače grotesknom folirantu i pretencioznom lumpen-misliocu ?
