Pismo iz Australije
Dinin zeleni lijes (tabut), numeriran brojem 362, bio je lagan kao pero, jer dječije kosti – to nisam ni ja znao, Ljubo – nakon dvanaest godina pod zemljom ne vagaju skoro ništa.
O dugim godinama koje su potrebne da bi se u Srbiji priznao genocid u Srebrenici.
Rezolucije
Građane Srbije bi se ovom rezolucijom obezbedili od toga da ih njihova država ubuduće ne izloži posledicama sličnih povreda međunarodnog prava.
Berza smrti i Pismo iz Australije
Podsećanje na prepisku između Ljubomira Živkova i Hariza Halilovića.
Rezolucija koja teče
Nemoguće je dobro misliti o Ratku Mladiću i osuditi događaje u Srebrenici kao genocid. Nemoguće je opravdavati rat u BIH i imati samilost za 8.000 srebreničkih žrtava.
Berza smrti
Ako na kraju krajeva sve ispadne toliko očigledno da čak i mi poverujemo u srebreničku strahotu – ko sme da nam nameće kolektivnu odgovornost?! I ovo malo krivice, da ne kažem nelagode, koju čestiti ljudi hteli ne hteli povremeno osete, nestaće baš zato što je neko drugi okrivljen!
Dve deklaracije – jedna manipulacija?
Model dve deklaracije više će poslužiti nametanju novih iluzija i biti predmet šićardžijske trgovine iza koje ne stoji iskrena namera da se genocid u Srebrenici shvati i prihvati onako kako je to učinila Evropa.
Ratna uloga javnih preduzeća
Radio slobodna Evropa nastavlja istraživanje o autobusima iz Srbije koji su korišćeni tokom genocida u Srebrenici.
Raketini autobusi prevozili Bošnjake iz Srebrenice i Žepe
Miroslav Nenadić, koji je 1995. godine bio direktor bivšeg transportnog preduzeća Raketa, u ekskluzivnom razgovoru za RSE je po prvi put potvrdio da su Raketini autobusi prevozili Bošnjake iz Srebrenice i Žepe nakon zauzimanja ove dve enklave.
007: Dr Radovan, profiter zaborava
Seća li se još iko zašto se zapravo sudi Radovanu Karadžiću, jednom inače grotesknom folirantu i pretencioznom lumpen-misliocu ?
Priznanje bez odgovornosti
“Ovdje leži principijelna i pravedna!”, zapis je koji na svom nadgrobnom spomeniku želi vidjeti Biljana Plavšić. To je samo jedan od detalja iz knjige Svedočim, koju je Plavšić napisala i objavila po dolasku u švedski zatvor.
Odgovornost medija za ratne zločine
Tekst tužiteljice Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužiteljstva BiH o odgovornosti medija za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije koji je predstavljen na debati Odgovornost medija za ratne zločine održanoj 24.juna 2009. u Mediacentru Sarajevo.
Karadžić može biti „naš“ Eichmann
Razgovor sa Edinom Bećirević, docentom na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije iz Sarajeva.
Organizovana krivica i univerzalna odgovornost
Saveznički slogan „samo mrtav Nemac je dobar Nemac“ zasniva se na činjenici da antinacistu možemo identifikovati samo onda kad ga nacisti obese.
Srbija u suprotnom smeru
Evropski parlament je 11. juli proglasio Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U skupštini Srbije od 250 poslanika, svega 17 njih je za Dan sećanja.
Edinin san
Nisam imao namjeru da pišem o odluci Međunarodnog suda pravde kojom se Srbija oslobađa odgovornosti za genocid u BiH.
Deklaracija o Srebrenici
Predlog teksta Deklaracije o Srebrenici koji Narodnoj skupštini Republike Srbije podnose nevladine organizacije.
Izdvojeno mišljenje
Sud je Srbiju oslobodio odgovornosti za genocid u Bosni i Hercegovini – osim odgovornosti što nije spriječila genocid u Srebrenici.
Srebrenička mreža
Na nekom bosanskom skupu u Chicagu, jednom mi je neko pokazao ženu iz Srebrenice koja je tu bila gošća.
Slow Motion Genocide
U Srebrenici je 92. godine za nekoliko dana nestalo hrane.
Sećanje prevodioca
Koliko-toliko organizovana kolona u kojoj su se srebrenički civili i vojnici probijali prema Tuzli u julu 1995, poslije nekoliko dana se raspala.
3500 paketa
Na suđenju generalu Krstiću Ljubiša Beara spomenut je više puta u vezi sa zločinom u Srebrenici.
Srebrenica – sinopsis
11. i 12. jula 1995. srebreničku enklavu su zauzele snage Vojske bosanskih Srba (VRS) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Monstrum u mirovini
Zadnjih nekoliko dana sam proveo u neprijatnom društvu đenerala Ratka Mladića, gledajući snimke koje je prošle hefte emitovao Bakir Hadžiomerović u emisiji 60 minuta.
Govor mržnje i proglašenje dana sećanja na Srebrenicu od strane EP
“Kao Srbin ne osećam ni najmanje nikakvu odgovornost za to što se desilo u Srebrenici i svoju ću decu učiti isto tako. Nikakav udžbenik neće uspeti da im ispere mozak! … Srbija je potpuno čista i nema nikakvog razloga da se bilo kome izvinjava!“
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici
Integralni tekst Rezolucije o Sreberenici koju je Evropski parlament usvojio 15. januara 2009. godine
Moral, kultura i zločin
U centru moje pažnje biće masovni zločin, odnosno način na koji se ova praksa ponekad objašnjava i brani teorijskim argumentima moralnog i kulturnog relativizma.
So long and thanks for all the fish I
Najbolja rasprava vođena u srpskom društvu posle 2000, koja se odvijala na stranicama Vremena, prelila u region preko Ferala, BH Dana i Monitora i onda kao knjiga objavljena u izdanju Helsinškog odbora.
Balkan – Teror kulture
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga Ivan Čolović se pojavljuje sa dve knjige u čijem naslovu je reč kultura. Jednu je objavio Peščanik: Vesti iz kulture, a drugu Biblioteka XX vek, pod naslovom Balkan – teror kulture, iz koje objavljujemo deo uvodnog poglavlja.
Holandski bataljon
Holandski sud odbacio je 10.09.2008. zahtev rođaka žrtava genocida u Srebrenici da holandska država prizna odgovornost za genocid počinjen u toj bosanskoj enklavi u julu 1995. godine i isplati im odštetu za smrt bližnjih.
Slučaj Škorpioni
Vrhovni sud Srbije je ove nedelje uvažio žalbe branilaca dvojice pripadnika Škorpiona za zločin u Trnovu u julu 1995, kada je ubijeno šest stanovnika Srebrenice. Optuženom Branislavu Mediću presudu od 20 godina zatvora Vrhovni sud Srbije smanjio je na 15, a ukinuo je presudu Aleksandru Mediću, osuđenom na pet godina.
Sporni tekst Florence Hartmann
Dajući prednost „legitimnim očekivanjima“ Srbije nad legitimnim interesima žrtava i interesom otvorenosti suđenja, žalbeno veće Haškog tribunala doprinelo je prikrivanju istine.
Memoari Karle Del Ponte V
Jedan mladić je svjedočio iza zatvorenih vrata. To je bio mladić koji je kao dijete od sedam godina izašao iz gomile leševa, pokriven ljudskim ostacima, dječak koji se tada uputio prema ubicama koji su likvidirali njegovoga babu.
