Kao važan vid izražavanja mišljenja naroda, ulični protesti i akcije računaju sa vidljivošću, koju garantuju mediji, sa saradnjom i konfliktom među insitucijama i demonstranata, i zbog svega toga predstavljaju specifičan oblik političke borbe koji je rodio dvadeseti vek.
Ispitivanje da li smo već postali Grci može da se obavi samo u Grčkoj. Od kraja zime do početka jeseni, stvari se se tako razvile, da poneki zaljučak može da se napravi, bar što se svakodnevice tiče, i stvari koje bez teškoća razumemo, tako da su paralele jednostavne.
Naša država podseća na odnarođeni objekat koji levitira iznad nas. Iako nije u kontaktu sa nama, svojom senkom nas drži u mraku.
Novosti – Hrvatska ima mnogo dubljih problema s fašizmom nego što bi to bile provokacije u vidu veličanja Hitlera ili ozloglašavanja Židova.
Valja voditi računa o tome da mogućnost potpunog otpisa grčkih dugova nikako nije realistična.
Konačno je blokirana imovina HDZ-a. Proročanski zvuče riječi gospođe Kosor kako se oni mogu vratiti u „baraku“, gdje je prije 21 godinu Tuđman osnovao stranku.
U Rusiji postoji 150 hiljada mini perionica novca, firmi osnovanih samo za jednu operaciju.Vlast im predaje gotov novac za troškove predizborne kampanje.
Grčki narod će i dalje govoriti na ulici. Evropski krizni menadžment je isključivanje naroda iz političkog odlučivanja.
Intervju sa Svetlanom Lukić: Govorili su: nemojte patrijarha Pavla, on je svetac koji hoda… Čekajte, pa zar taj čovek nije bio na čelu SPC-a u njenom možda najsramnijem periodu?
Filozofski fakultet je već danima pod blokadom izglasanom od strane 49 studenata od 64 prisutnih na plenumu.
Čim krenemo da analiziramo jednu okupaciju, već ih imamo bar pet: pokret Occupy Wallstreet u SAD, slične proteste u Evropi, proteste evropskih studenata protiv bolonjskih reformi i – blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Pridružite se protestnom skupu samoorganizovanog stundentskog pokreta 2011. Sreda, 09.novembar, Studentski Trg, u 12.00.
Uslovi za učlanjenje u Evropsku uniju nisu se menjali od polovine devedesetih godina prošloga veka. Njihova primena jeste.
Ja, kao prosečna Srpkinja, kada svane ovakav dan i osetim smog u vazduhu, odmah pomislim na politiku.
Dogovor kuću gradi, a i para vredi. Na DS ljuti građani okrenuće se prema malima da bi se osvetili Borisu Tadiću. Ali evo im mućak!
Čovek koji, pod trijumfom zla, ne poželi reči da zameni urlikom zveri, na smrt ranjene, taj nije čovek.
Sve smo udaljeniji od pravoga nastojanja za pravim govorom. Najveći izraz toga je u svojevrsnoj „politizaciji“ govora, odnosno tendenciji da se politički govor apsolutizuje, da se učini jedino mogućim govorom.
Radomir Konstantinović nije samo anatom sveta palanke u agoniji. On je jedan od graditelja modernog sveta, Evrope u Srbiji.
Filosofija palanke jeste nostalgija za premodernim vremenima. San o prazajednici, kojoj neretko pokušava da se vrati i uz pomoć krvavih ratova, ubistvenih ideologija.
A onda bi, tačno u četiri i deset, glavnim rovinjskim trgom prolazili i ka brodiću išli Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović. Oni nikada nisu ni “žurili, ni oklevali”.
Radomir Konstantinović je najznačajnije intelektualno ime u savremenoj srpskoj književnosti i filozofiji kulture.
Radomir Konstantinović je čovek koji bdije nad čudovištima.
Pre nego što je štampana, Filozofiju palanke je pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda. Noć bi stajala mirno dok je Konstantinović čitao.
Dragan Marković se oglušio o odluku suda i izjavio da je “ponosan na kaznu ako je on doprineo tome da se ne održi parada srama u Beogradu.”
Ovo je prvi slučaj prinudnog iseljenja koje se izvodi uz učešće Vlade Republike Srbije.
Radio emisija 04.11.2011, govore: Mirko Đorđević, Sreten Ugričić, Kosana Beker, Lea Šimoković i Bojan Gavrilović.
U petak, 4. novembra, okupljanje na Platou ispred Filozofskog fakulteta radi izražavanja protesta protiv nasilja koje je izvršeno nad studentima i studentkinjama u blokadi.
Radnici privatnog obezbeđenja nasilno se ponašali prema studentima.
U Pismu o namerama MMF-u iz septembra ove godine, vlada i centralna banka Srbije analiziraju privrednu situaciju u zemlji.
Pitanje je veoma jednostavno, hoće li se sledeća vlada sastavljati u Moskvi? Ali nema nikoga ko bi to pitao Srpsku naprednu stranku.
Dragan Marković Palma treba da se pokaje, prizna greške i više ih ne ponavlja.
Pismo iz Beograda povodom predstavljanja savremene književnosti Srbije na sajmu knjiga u Lajpcigu.
