Kako ćemo sprečiti brexit bez sporazuma
Žao mi je što kvarim letnju zabavu, ali moram da podsetim da ovom zemljom upravljaju desničarski manijaci koji rade na rušenju parlamentarne demokratije.
Tekstovi o referendumu (23.06.2016) o izlasku Ujedinjenog kraljevstva iz Evropske unije i posledicama odluke da UK napusti EU.
Žao mi je što kvarim letnju zabavu, ali moram da podsetim da ovom zemljom upravljaju desničarski manijaci koji rade na rušenju parlamentarne demokratije.
Boris Džonson je prvi britanski premijer za mnogo godina unazad koji nema nikakvih dilema u pogledu Evropske unije. Njegova strategija za osvajanje vlasti podrazumevala je samo jednu opciju…
Iz arhive (juli 2019), povodom dolaska B. Johnsona na mesto premijera Britanije: Oni koji u Britaniji pišu zakone, sude po njima i rade u medijima pripadaju tako tankom sloju da su svodivi na jednu osobu.
Meri Bird se seća kako se Boris Džonson u nekoj radio emisiji zabrinuo kada mu je rekla da su rimski političari bili hvaljeni za vešto laganje svojih glasača.
Tačer je bila nepopularna zbog neoliberalizma, a Džonson, BoDžo, zbog oportunizma. Za nju se nije moglo reći da ne misli to što govori, za njega se ne zna da li misli to što govori…
Iz arhive (april 2019), povodom dolaska Borisa Johnsona na mesto premijera Britanije: Brexit je u celini sprovelo rasističko i ksenofobno krilo britanskih neoliberala povezanih sa globalnom alijansom…
Iz arhive (2017), povodom dolaska Borisa Johnsona na mesto premijera Britanije: Brexit bi značio dolazak usavršene verzije tačerizma. Ali sa Corbynom nikakav tačerizam ne bi bio moguć.
Sa Borisom Džonsonom je dopunjena galerija predsednika i premijera diljem planete koje umesto imenom možemo pojmiti samo kao „ono“, najbliže čudovišnom klovnovskom liku Stivena Kinga.
Iz arhive (2016), povodom dolaska Borisa Johnsona na mesto premijera Britanije: Ljudi koji se zalažu za kažnjavanje dece i smrtnu kaznu, većinski podržavaju Trampa i glasali su za izlazak Britanije iz EU.
Iz arhive (2016), povodom dolaska Borisa Johnsona na mesto premijera Britanije: Premijer Boris deluje kao izvesniji ishod od predsednika Donalda (koga lako zamišljam kao britanskog premijera)…
Dok je Farageova partija Brexit hvatala zalet, ekološki protesti u Londonu bližili su se kraju. Posle skoro dve nedelje pobune zbog klimatskih promena, pokret Extinction Rebellion je obustavio blokadu centra grada.
Za samo 5 nedelja u Britaniji će se održati referendum o brexitu. Biće to naizgled izbori za EU parlament, a zapravo pre-referendum ili preferendum.
Kontinentalna Evropa nikada nije tako pomno pratila britansku politiku kao sada tokom brexita. Još jedan paradoks je to što Britanija nikada nije toliko zavisila od EU partnera kao sada kada hoće da ih napusti.
Povodom dolaska Borisa Johnsona na mesto premijera Britanije: Britanija se ponaša kao dete koje nije samo napušteno, već doslovno ispušteno iz ruku svojih roditelja.
Teško je zamisliti scenario po kome Britanija neće biti predmet podsmeha bar još neko vreme. To smo i zaslužili. Ali oni koji se najglasnije smeju treba da znaju da je virus koji je izazvao ovo ludilo veoma zarazan.
Za mnoge je misterija zašto oni koji nemaju dovoljno ponekad biraju da dobiju još manje. Liberali to doživljavaju veoma lično i misle da su u pitanju ljudi koji su neobavešteni, glupi, naivni ili zavedeni.
O filmu „Brexit: The Uncivil War“: Smisao referenduma u demokratiji je da reši pitanja koja bi nepotrebno zadržavala parlament i državne servise…
Oblaci nezadovoljstva nadvijaju se nad Velikom Britanijom. Pripadnici oba referendumska tabora su demoralisani. Ipak, iako ćorsokak brexita nosi brojne rizike, Britanci bi možda trebalo da mu se raduju.
Novi magazin – Zašto? Uzmimo Jugoslaviju, poređenja radi. Kada se ona raspadala verovalo se da će, bar sa ekonomske tačke gledišta, Srbija proći bolje od Slovenije, a da će se Hrvatska fiskalno rasteretiti.
Na ovo pitanje se ne može odgovoriti i zato što su obe ove stvari još u toku. Čini se da se oba projekta bliže sigurnoj propasti, pa će odgovor najviše zavisiti od toga kako će se levica snaći u onome što sledi.
U Laburističkoj partiji nisam sreo gotovo nikoga ko bi želeo da na sledeće izbore izađemo podržavajući brexit. U ograncima partije lojalnim Corbynu ponestaje strpljenja za taj pravac delovanja.
Ovo je najstarija politička tema: kako demokratiju učiniti imunom na demagogiju. Teorija javnog izbora otkriva slabosti direktne i predstavničke demokratije…
Što je bliži brexit to je važnije da britanski građani zadrže kontrolu nad njim. Iako je demokratija proces preispitivanja donetih odluka, preispitivanje brexita na novom referendumu nije dobro rešenje.
Levica mora da pokaže da želi da živi na istom ostrvu kao i milioni ljudi koji su glasali za brexit. Svako ko misli da će gnev koji je podgrevao brexit prosto iščileti, nije dovoljno sedeo u pabu ili na autobuskoj stanici.
Referendumi i izbori nisu isto. Kada političari glasačima prepuste odluku koju se ne usuđuju sami da donesu, to nije samo priznavanje granica svojih ovlašćenja. To je i način izbegavanja odgovornosti.
Novi magazin – Korbin, vođa laburista, predstavio je stav stranke o odnosima Velike Britanije sa EU. Tu je ključan njegov odnos prema carinskoj uniji, a potom saradnja sa evropskim jedinstvenim tržištem.
Corbyn je socijalistički sumnjičav prema institucijama koje promovišu slobodno tržište. Za konzervativnu premijerku Evropska unija je previše strana, dok je za lidera laburista previše kapitalistička.
Naša kolonijalna prošlost stvara utisak da smo daleko veći nego što zaista jesmo. Ubedili smo sebe da je Britanija u centru većine mapa sveta zato što se svet vrti oko nas, a ne zato što smo ih mi crtali.
Otkud ova debata baš sada? Mnogi smatraju da je ona povezana sa brexitom. Želja za izlaskom iz Evropske unije, kažu kritičari, samo je oblik nostalgije za Britanijom i imperijom kojih više nema.
Kada je ekonomija u pitanju, Britanija se nalazi pred izborom: da se vrati u 80-e godine 20. veka uz Theresu May, ili da sa Jeremyem Corbynom temeljno pretrese svoje ekonomske politike.
Juncker je ove nedelje rekao da se u Evropi oseća želja za većom integracijom. Možda mu se to samo čini. Možda je u pitanju samo popuštanje 50-ogodišnje napetosti posle odlaska glavnog negativca iz Brisela.
Naše zagađeno vreme priziva Henryja VIII, prvog brexitovca. Serijska monogamija trbušastog tiranina dovela je do razlaza s Rimom i papom Klimentom VII, čiji je današnji pandan Jean-Claude Juncker.