Poljska posle Prava i pravde
Poljski antiliberali su izgubili parlamentarnu većinu. Znamo li kako su se uopšte dokopali vlasti i zašto bi politike koje su sprovodili mogle da dominiraju i posle izbornog poraza?
Tekstovi o porastu populizma u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Srbiji; od Jan-Wernera Müllera do Vesne Pešić…
Kako je Lagarde pomagala populistima
Tri greške koje je Christine Lagarde učinila obavljajući funkciju predsednice Evropske centralne banke svakako nisu glavni uzrok jačanja desničarskog populizma u Evropi, ali su mu značajno doprinele.
Demokratije nisu u povlačenju
Umesto grube represije, novi autokrati koriste špijunski softver da identifikuju disidente. Umesto tajnih agenata, šalju finansijsku inspekciju u nevladine organizacije ili medijske kuće.
„Tajni Hitler“ i rizik liberalne konfuzije
„Zabavnije je biti fašista“, izjavio je moj 14-godišnji sin, koji inače voli slobodu, pošto je veći deo leta proveo sa drugarima igrajući društvenu igru „Tajni Hitler“, objavljenu u trampovskoj 2016.
Trump, Johnson i problem populizma
Smenu populističkih režima, ako do smene dođe, naročito opasnom čine lideri koji tvrde da samo oni predstavljaju narod, a uz to imaju masovnu podršku i mnogo toga da izgube.
Izrael – ustavni udar
Radikalno desna vlada, po ugledu na režime u Mađarskoj, Poljskoj i ostalim samoproglašenim bastionima i-liberalizma, želi da sudstvo i nezavisne medije potčini državnoj kontroli.
Maga revolucija jede svoju decu
Posle loše godine autokrati širom sveta mora da su oduševljeni: uoči druge godišnjice pobune na Kapitolu, SAD su zaprepašćenoj globalnoj publici pružile spektakl demokratskog rasula.
Ko je fašista?
Fašizam – i pored glorifikacije nasilja – često nije morao da pribegava nasilju da bi ostvario postavljene ciljeve. Mussolini nije umarširao u Rim. Doputovao je spavaćim kolima iz Milana.
Ujedinjena Evropa?
Suprotno raširenom mišljenju da se težište Unije iz Berlina i Pariza pomerilo na istok, Varšava i Budimpešta zapravo nemaju širu zajedničku viziju, osim iliberalizma unutar sopstvenih zemalja.
Spoj ekstremne desnice i uplašenih građana
Bizarna ekipa antivaksera i putinofila pod motom „Češka na prvom mjestu“ okupila se na velikim protestima u centru Praga.
Populisti protiv izborne volje
Poricanje izborne volje je novi globalni trend: to je učinio Tramp, a sada se na to sprema Bolsonaro. Postavlja se pitanje zašto glasači staju uz lidere koji se neosnovano žale da su „prevareni“.
Američka desnica u Mađarskoj
Američki konzervativci su ove godine svoju konferenciju prvi put održali van SAD, u Budimpešti. Viktor Orban je bio glavna atrakcija, uz prateće vokale lidera evropske ekstremne desnice.
Orban ili autoritarni ekvilibrijum
Rezultati izbora u Mađarskoj, prvih velikih izbora organizovanih u Evropi od počeka rata u Ukrajini, dovode u pitanje našu pretpostavku o tome da svaka autokratija na kraju pada sama od sebe.
Makronova pobeda nije poraz populizma
Reizbor Makrona prikrio je njegovu zavisnost od Marin Le Pen. Njih dvoje ne podnose jedno drugo, ali opstaju u nekoj vrsti simbioze koja ukazuje na mnoge probleme u Francuskoj, Evropi i šire.
Kulturni rat i elite
Podela društva na „ljude koji mogu otići bilo kuda“ i „ljude koji ostaju vezani za mesto“ skriva činjenicu da su elite koje donose odluke i dalje više nacionalističke i manje liberalne nego što se misli.
Šta stoji iza „krize demokratije“?
Iako je Trump otišao, niko ne bi rekao da je demokratija najzad bezbedna u svetu. Trumpov povratak se ne može isključiti, a imaćemo posla i s trampizovanom Republikanskom strankom.
Redefinisanje populizma
Intervju za Njujorker o novoj knjizi – Demokratija će opstati i bez obnove tradicionalnih kontrolnih mehanizama. Građani mogu da preoblikuju posredničke institucije, pre svega stranke i medije.
PALMA
Sve o najboljem srpskom domaćinu.
Kako se populisti vraćaju na vlast
Posle poraza 2002. Orban je obznanio da „domovina ne može biti u opoziciji“. Pod „domovinom“ je mislio na sebe kao jedinog pravog predstavnika Mađarske: ako on nije u vladi, onda je vlada oteta.
Kompromis sa populistima
Za liberalne kritičare Angele Merkel kompromis sa čelnicima Mađarske i Poljske odražava sve ono što ne valja u Evropskoj uniji: nedostatak vizije, fokus na puki opstanak i brutalni realizam.
Odlazi Britanija, ostaje Mađarska
U poređenju sa mađarskim i poljskim premijerom Margaret Tačer deluje kao nežna ljubiteljka Evrope. Ona jeste vikala „hoću svoje pare“, ali je britanski doprinos EU budžetu bio ogroman.
Demokratija za gubitnike
Osporavanje izbornih rezultata je standardna strategija autoritarnih populista. Time se potkopava jedna od najvažnijih funkcija izbornog procesa – prevladavanje neslaganja bez primene sile.
Sukob desnih populista i eksperata
Trumpova odluka da sluša poslovne lidere umesto infektologe verovatno će imati smrtonosne posledice. Pre njega su to radili Reagan, Thatcher i drugi proponenti neoliberalizma.
Praistorija postistine
Kažu da smo sa „alternativnim činjenicama“ ušli u fazu istorije u kojoj istina nije bitna. Ali ovaj problem je star koliko i demokratija; novi su napori ključnih aktera u društvu da se degradira javni diskurs.
Žica i ulica
Na fotografijama se jasno vidi da su na oglasnim tablama mađarske ambasade ispisane parole „fašisti“ i „marš iza žice“, međutim, režimski mediji uprkos tome tvrde da parole glase „fašisti“ i „marš iz moje ulice“.
Zašto populisti vole Izrael
Novi magazin – Centralnoevropske populiste privlači Netanjahuov Izrael na način na koji su zapadnoevropski levičari 1960-ih i 1970-ih bili hipnotisani Kubom Fidela Kastra.
Tlačenje supervećine
Govore nam da je Amerika podeljena kao nikada pre. Ali kada je reč o mnogim važnim pitanjima to naprosto nije tačno. Na primer, oko 75% Amerikanaca smatra da bi trebalo uvesti više poreze za superbogataše.
Neuspeh levog populizma
Levica je uspevala uvek kada je nudila jasne alternative o pitanjima kao što su stambena politika i finansijska regulacija, a ne kada je zazivala „narod“ i „naciju“. Dobri primeri su Džeremi Korbin i Berni Sanders.
Demokratija vs. populizam
VIDEO i transkript tribine u okviru ciklusa „Nije Filozofski ćutati“ održane 28.2.2019. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govorili su Vesna Pešić, Dragoljub Mićunović, Branislav Trifunović i Dubravka Stojanović.
Srbija, školski primer autokratije
Reakcije vlasti na protest „1 od 5 miliona“ je školski primer autokratije. Tu se predsednik predstavlja kao glas volje naroda. Njegova stranka reprezentuje Srbiju, dok pljačkaška opozicija radi po nalogu spoljnih neprijatelja.
Godina trijumfa desnice
Dvadeset trećeg maja ove godine Evropa će izabrati 705 predstavnika za svojih skoro 450 miliona ljudi. Sa nacionalističkim i antiimigracionim populizmom u porastu, politika EU prelazi na mračnu stranu.
Slavoj Žižek – intervju
Fredric Jameson je primijetio da je mnogo lakše zamisliti kraj svijeta nego kraj kapitalizma. Ova opservacija je postala realnost: u nekom novom obliku kapitalizam će preživjeti kraj, ne svijeta već ljudskog roda.
