Po nelegitimno izabranom predsedniku Srbije – sve se može kad se hoće. Ovo je izjava koju je dao prilikom obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom, konkretnije kada je na poklon dobio sopstveni portret.

Voleo bih da razumem kako politički funkcioniše Saša Janković. Ta enigma, ili nedoumica, kako hoćete, nastala je na razmeđi snažne energetske tenzije i depresivnog koncepcijskog sloma.

Neki novinari su se raznežili nad Vučićevim odnosom prema osobama sa invaliditetom i zaboravili da pomenu da je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom bio dan ranije.

Izvestilac UN-a za pitanja torture izneo je gotovo identične nalaze posle poseta Srbiji i Kosovu. Ispostavlja se da Beograd i Priština imaju mnogo više zajedničkih osobina nego što su spremni da priznaju.

Pa ko bi osuđenog za ratne zločine stavio na vojnu akademiju a osuđenog za nasilje na novogodišnju binu, niko normalan ne bi lagao za 97 atentatora u Jajincima (dobro, ovo možda i bi).

Scott je dao nagradu Mihajlović i otvoreno rekao – „statistika je porazna“. Na šta je Mihajlović samouvereno odgovorila – hvala američkoj ambasadi što je „prepoznala napore da se nasilje nad ženama smanji“.

Ako neko misli da su glasači Aleksandra Vučića više populistički nastrojeni od birača naklonjenih opoziciji – nije u pravu. Takav zaključak se može izvući iz nedavnog ispitivanja javnog mnjenja.

Da li je javni servis ključ, hoće li se ponovo na Politiku lepiti kajgana od hiljadu jaja a na televiziju poterati bageri ili će se državna televizija prizvati pameti, svojoj misiji i potrebi svih građana sama po sebi?

„Kako bi ti nazvala neustrašivu i nadasve plemenitu odluku generala Praljka da će rađe popit otrov nego dvajs godina robije?“ „Neustrašivom i nadasve plemenitom!“

Trampova pobeda ne znači da su pripadnici bele radničke klase rasisti. Orbanova pobeda ne znači da istočnoevropljani ne razumeju demokratiju. Vučićeva pobeda ne znači da su građani Srbije populisti.

Remont, jedna od najvažnijih institucija savremene umetničke produkcije, objavio je alarmantnu vest da je pred gašenjem. Glavni uzrok tome je katastrofalna kulturna politika ministra Vukosavljevića.

Šta god nam javljale agencije za istraživanja javnog mnjenja, podrška ne može biti sveopšta, ali vlast se ponaša kao da je nadomak zacrtanog cilja da osvoji srca preostale (većinske) publike.