Bele laži, nežne laži…
Mislio sam da će u nedelju na svim naslovnim stranama biti vesti o bombama koje su specijalci pronašli u vagonima Srbijavoza i da će direktor policije saopštiti koliko je ljudskih života spaseno.
Mrtva trka
Viša bića iz SANU me ne zanimaju, ali poželim da čujem šta je akademik rekao akademiku ako ga je ovaj upitao: „Još nisi potpisao peticiju za ostavku predsednikovu, što se nećkaš i šta čekaš?“
Mali Kumrovec
Pred ocem nacije sedijahu tri mala mudraca, uredno podšišani, jer u Ćacilend stalno nadiru berberi koji žele da šišaju, kao i pralje koje žele da peru i peglaju, pa su kamperi urediti kao članovi hora.
Nebeska plavet
Plavi nužnici vesnici su dolaska višeg bića u Niš, rodno mesto kolega, rimskih careva. Izvučena je pouka iz ukazanja imperatora u Sirmiumu, gde su dovedenici bili prisiljeni da vrše nuždu javno.
Otvoreno pismo zetu
Neka predsednika pregleda tim ruskih lekara, koji bi i njemu i Vladimiru Vladimiroviču kazali kako stvari stoje: ako ruski tim bude rekao da pacijentu još uvek nije dobro, u Moskvi ne bi dobio minus.
Ljudi u crnom
U četvrtak sam nakon zviždanja mojim samozatajnim znancima, rukovodiocima RTS, posetio Novi Ćacilend. Najveći graditelj svih srpskih vremena, otac Beograda na vodi, osnovao je novo naselje, podno Skupštine.
Tri poljupca
Ima li, radi slikovitosti u čitankama, neka rečenica kojom nas je vladar razjario toliko da smo morali da ga oteramo? Već danima zamišljam lekciju, neka bude za treći osnovne, o padu Vučićevog carstva.
Volite li ursulijance?
„Uskoro dolazim u Niš i razjuriću batinaše koji misle da mogu da prave red u Srbiji!“ – zapretio je razjareni gost hotela nadomak rodnog mesta rimskih imperatora. Otišao je međ finiji svet u Brisel.
Čekajući osveženje
Studenti na tabli pišu ono što će vladar reći, pa štikliraju jedan po jedan pogodak, ali kako će zvučati ostavka? To će za razliku od govorancija krajnje predvidljivih biti nešto sasvim osvežavajuće.
Osumnjičeni totem
Nisam imao ludu sreću da budem zamorac ministarstva sile, ali sam od vojnog komentatora Radića čuo da je u pitanju bio zvučni top, svijetlo oružje koje je naša mati pazarila pre par godina.
Nekad i sad
Kad se Milošević u Hagu usredotočio na svoju odbranu, učinio mi se preporođenim: samica ga je oslobodila preopširnosti stvarnog i činio mi se u sudnici razboritijim nego dok je bio na slobodi.
Krajnje vreme (Otvoreno pismo mojima)
Na svaki bogovetni protest otišao sam sa nakanom da uzdrmam samodržavlje, svaki moj minut proveden na ulici, na mostu, na raskrsnici, bio je posvećen razvlašćivanju predsednika Republike.
Novi zulum
L’uomo universale izdominirao je pošto ga je u Ćićevcu na dvoboj izazvao radnik koji je na poslu izgubio ruku, i koji kao nadoknadu prima 8.750 dinara mesečno. Kralj Sunce se nije nadao ovolikoj drskosti.
No pasaran!
Šta bih rekao na plenumu: Naš zahtev da se oslobode svi protivzakonito uhapšeni i optuženi prepušten je na milost i nemilost pojedincu koji otelovljuje sve ono protiv čega smo ustali.
Prokrust iz našeg sokaka
Predsednik je obe zaraćene strane, tonom oca zabrinutog zbog nesloge između čeljadi, zamolio da se okanu nasilja. Mirno, kao da vožnju na haubi nije lično on ohrabrio i zapravo preporučio, naručio.
Nesuđeni oblik
Voleo bih da je ovo letak: fale mi samo štamparija i poljoprivredna avijacija koja bi ga razasula po svim školskim dvorištima, kao što su nemački leci svojevremeno prekrili Drvar i okolinu.
Zemlja netačnosti
Više od pola veka slušamo da su deca ukras sveta, što je možda i bilo tačno u vreme kad je i svet bio lepši. „Children are the property of the state“ odiše razboritošću i ne ostavlja nedoumice.
Zimska bajka
Zavet da neću kročiti u Beograd na vodi već sam prekršio, jer se stari most tamo brani. Hodam po šljunku i blatu i merkam gde je ulaz u raj, veliko gumno veselije od Las Vegasa.
Moji kandidati
O kažnjavanju nemam visoko mišljenje, odmalena ga smatram uzaludnim, stoga bih najveće štetočine u našem arealu otpremio u izgnanstvo, da ih više nikad ne vidim, ne čujem, i da ih ne izdržavam.
Pogrešan gost
I najmanja, nehotična pohvala režimu tj. samodržavlju ne promiče mi; razvio sam se, ili pre izrodio, u kućni seizmograf, registrujem svaku sitnicu koja bi Pokretu otpora, još neomasovljenom, mogla da naudi.
Nova solidarnost
Zašto u Vašington za ambasadora ne pošaljemo nekog stranca, školovanog napolju, koji bi se samoobučio šta su interesi Srbije, i koga ne prate glasine da je kupovao pašnjake dok je bio ministar?
Cena evolucije
Ustav su nipodaštavali svakodnevno, zakone su osorno i otvoreno bacali pod noge, kako bi se koji našao na njihovom pobedničkom putu, gazili su etičke norme, estetske naravno ništa manje.
Jednostrani raskid
Hvalospevi i divljenje kojima je Ursula fon der Lajen obasula preljubaznog domaćina Vučića ne idu ni u kola ni u sanke: biti tako neobavešten ili biti toliko obmanut nije moguće.
Kako je propala književnost (moja)
Promocija beše treća tačka svečanosti, gde sam proglašen vitezom baštine, obećah, viteški, da ću ako na zakonit premda nezamisliv način budem došao do veće svote novca u kulturni centar uvesti grejanje.
Otvoreno pismo Skupštini
Molim da za sednicu o litijumu, i naročito za nju, ispred skupštinskog zdanja budu najmanje dva video-bima, sa dijagonalom ne kraćom od deset metara, i sa najboljim zvučnicima.
Dlaka u jaju
Ministar, ne znam tačno čega, Mona, Jedinstveni, prosvetlio je pauperizovanu Srbadiju da ne mora porodica utamaniti čitav nasad jaja za doručak: „dva jaja“ drže siromaha sitim bezmalo ceo dan.
Nenužni smeštaj
Hteo bih da o litijumu iskreno, očinski i nadasve stručno porazgovaram sa što više građana, od kojih su mnogi pokušali na svoju ruku, meni iza leđa, ili meni uz nos, da saznaju sve o iskopavanju litijuma.
Ugovor težak
Kad bi trudbenici tiska bili kao moja neznatnost, napisali bi: „Vučić samovoljno spiskao skoro tri milijarde klet. evra na glupe i nadam se posve nepotrebne ‘rafale’, francuske borbene avione.“
Poreknuto stoleće
Ništa od onoga što je vredelo u Radio Beogradu nije ostalo na priredbi povodom stogodišnjice njegovog osnivanja. To što je uradio Javni servis na Radio Beogradu ne bi moglo da se desi.
Feudalne bahanalije
Rad je stvorio čoveka, trening je stvorio šampiona, natčoveka, prema kome vladar oseća blizanačku srodnost, dopušta preplaćenim i doživotno zbrinutim prvacima da mu budu u blizini.
Veslački klub
Bajaga je blagovremeno i preljubazno pozvao olimpijce da budu njegovi gosti na koncertu krajem avgusta. Very classy, nema šta! A zar ne bi bio sevap i kul pustiti i izbeglice da besplatno uživaju u muzici?
Srećna Nova 2027!
Ipak bih ponajpre rekao da će nam se vladar – čije govorancije zatrovahu mnoga godišnja doba, mnoge večeri, jutra, podneva, praznike i radne dane – kad bude abdicirao obratiti snagom pisane reči.
