NIN – Kada je reč o intelektualnoj političkoj biografiji Zorana Đinđića, nezaobilazno je ukazati na uzore koji su formirali njegovu političku misao, kao i na unutrašnju rascepljenost njegovih teorija i svakodnevnim životom primoranih naklonosti.
JAT i dalje neće videti New York & Chicago, biće otežano priključenje međunarodnim finansijskim i trgovinskim institucijama, ukratko: našli smo se na američkoj crnoj listi.
Neumorni finski diplomata M. Ahtisari stiže svuda i već je sigurno da će stići i u Beč gde će privesti za pregovarački sto Albance i Srbe. To nije malo jer do sada to nikom nije uspelo.
Feral Tribun – Taman kad je izgledalo da nemam pametnu uvodnu rečenicu za tek započetu 2006. godinu, spasao me je, naravno, srpski Predsednik Vlade, mudri dr. Koštunica.
Jedan od paradoksa Balkana je matrijarhalna senka patrijarhata. Edipov kompleks je skrivena, dubinska pokretačka sila plemenskih dinarskih skupina i, naročito, endemičnog banditizma.
Namera ministarstva vera je bila da nam skrene pažnju na postojanje određenih struktura koje prema Pravoslavnoj crkvi osećaju i otvoreno izražavaju netrpeljivost.
U preambuli najnovijeg Ustava otprilike piše da je Kosovo & Metohija neotuđivi, sastavni, večni, granitno neprenosivi, ugaono-temeljni deo Srbije.
Ispostavilo se da je nacionalizam postao primamljiva podvala dominantnih elita. Raspad Jugoslavije, ili nestanak u postojećem obliku, to nije bilo ništa novo, on se osećao i štaviše najavljivao već tokom sedamdesetih.
Za razliku od „propagande za sreću“, koja se sistematski širi iz Brisela, a sastoji se u prećutkivanju ili prikrivanju troškova, a javnom glorifikovanju koristi od ulaska u EU, ulazak u EU je evidentno povezan sa određenim troškovima.
Nakon sloma hladnog rata i obnove kapitalizma 1990-ih skoro sve balkanske države bile su suočene i sa restauracijom presocijalističkih monarhija.
Srpska Crkva je rešila da neznatno promeni ploču koju nam je vrtela povodom najtraženijih haških optuženika.
Papa Benedikt XVI je juče konačno sletio u zračnu luku Keln/Bon gdje je dočekan u svojstvu državnika i vjerskog poglavara od strane njemačke političke elite i vjerskih dostojanstvenika, te nekoliko stotina probranih mladih ljudi, koji su stalno skandirali “Benedeto”.
Kakvu to vladu vodi Vojislav Koštunica? Šta sve treba da se dogodi i izgovori u ovo blaženo doba godišnjih odmora pa da on, po hitnom postupku, sazove sastanak svojih ministara?
Onaj ko bude hteo da shvati spor između SPC i kanonski nepriznate MPC, to sigurno neće moći bez uvida u istoriju tog spora koja traje već četrdeset godina.
Pre svega zašto se direktno ne optuži i javno osudi prof. Žarko Puhovski, Hrvat, za bavljenje tuđim, srpskim, a ne svojim hrvatskim žrtvama?
Kada je nedavno rebalansom srpski budžet u 2005. uvećan za oko 100 milijardi dinara u odnosu na 2004, režimski mediji poput RTS, B92 ili Novosti su ćutali, a ni ostali se nisu interesovali.
Ljudska i građanska prava nisu samo prazna ljuštura. Ona štaviše nisu samo garant spokojstva svakog pojedinca, ona su i kulturni obrazac koji obuhvata njegovo pravo da se razlikuje i od svojih predaka i od svojih savremenika.
Snimak pogubljenja četvorice mladih ljudi u Srebrenici jedan je od najpotresnijih dokumenata o strahotama ratova.
Vreme
Da ne bi povredili osećanja nekadašnjih neprijatelja, a današnjih prijatelja, Englezi su odlučili da istorijsku bitku kod Trafalgara ne prikažu kao borbu zavađenih država već kao sukob dva tima – crvenog i plavog.
O Angeli Merkel se ovih dana govori i u Evropi i u svijetu. U SAD i drugdje je već zovu “čelična lejdi”, dok se u Njemačkoj još uvijek potcjenjuje, posebice u krugovima njenih partijskih prijatelja.
Nije ovde nikada u ovih pet godina bilo entuzijazma za reforme i u tom pogledu birači nemaju šta da žale. Dobili su ono što su hteli – očuvanje malo našminkanog status quo.
Nacionalizacijom Mobtela i širokom akcijom protiv Karićeve imperije pokrenuta su mnoga pitanja. Da li bi ove akcije bilo da stranka PSS nije kupovala poslanike u Skupštini? Zašto istraga samo protiv Karića, šta je sa drugima?
Prošlo je nepunih mesec dana od kada je otvoren „slučaj Goran Svilanović“ a ova „ne-istorijska“ distanca već daje mogućnost da analiziramo šta se zapravo dogodilo.
I danas je antifašizam odnos prema svetu (civilizaciji), političko i moralno uporište demokratije i slobode, a ne obično prisećanje na tužne i trijumfalne trenutke nedavne prošlosti.
Velimirovićeva ideologija dala je tokom 1930-tih važan izvor inspiracije snagama srpskog fašizma, ovaploćenim u zloglasnom pokretu Zbor.
Danas – Svim srcem podržavajući akciju KAPIRAJ KOPIRAJ u nekoliko navrata sam gostovao na tribinama širom Srbije na kojima je prikazivan i film sa govorima ubijenog premijera Đinđića.
Svi naši problemi potiču od toga što još nismo usvojili zakon o javnim skijalištima, iako je njegov predlog iznet još davne, a nezaboravno reformske 2002. Nije važno što nemamo ustav i ogroman broj važnih zakona, to ćemo kasnije.
Mafija, to je i neka vrsta naročite tradicionalne porodične manufakture. Kako je sve do savremenog doba istorija ostala pretežno muška, poniranje u porodičnu patologiju ostalo je izvan dovoljno jasnih uvida.
Posle niza skandala i pojedinačnih tragedija, svedočenje Vladimira Bebe Popovića kao da je pokrenulo jednu novu mentalnu energiju.
Vreme
Mediji javljaju da je još pre dve godine, dakle za vreme prošle vlade (uta-ta!), pokrenut nacionalni program čiji je cilj da se smisli neki naš brend.
Neobičnom igrom slučaja, a možda i iz potreba opšte bezbednosti, kako Srbija ne bi ponovo zalutala u košmar svoje postmoderne junačke epike, jedini reformski proces koji se održao je upravo onaj koji se vodi protiv Đinđićevih ubica.
Gospođa ministarka prosvete Lj. Čolić utisnula je zaista snažan “lični pečat” prognavši Darvinovu teoriju evolucije iz nastavnog plana. I podnela je ostavku.
