Crno-bijeli svijet
Prema anketi dvije trećine bijelaca misli da bijeli svijet preferira bijele komšiluke, a 85 posto ih je priznalo da zaista žive u naseobinama gdje nema crnih komšija. Segregacija je, drugim riječima, živa, zdrava i nezvanična.
Kako sam postao profesionalni pisac
Moja nevolja je bila to što mi je bilo teško zamisliti bilo kakav drugačiji oblik književnog postojanja osim nacionalnog, utemeljenog u maternjem jeziku. Ali onda se taj kulturni model počeo raspadati u mojoj glavi.
Bogdan, Bokan, najlon i Bjelica
To su bila vremena kada sam se, kao i mnogi moji prijatelji, pravio da me se sve to ne dotiče – da su glupost i bezumlje tako daleko od mene da jedino što sam mogao da radim je da sve to prezirem sa arogantne distance.
Radio drama Alfons Kauders
Prenosimo radio dramu Alfons Kauders reditelja Darka Tatića po motivima jedne od ranih priča Aleksandra Hemona.
Dobrica Ćosić, kobni Otac nacije
E-novine – Ne vjerujem da bi se itko mogao šegačiti s takvom pojavom kao što je Gedža, pa i meni to nije pošlo za rukom; naprosto sam osjećao sućut prema njegovim žrtvama i bio osupnut nesrećom koju je utkao u ovo naše doba.
Realni kurs
Ne bi se moglo reći da je privredna politika koja je vođena od 2000. godine naovamo imala, neposredno ili posredno, neki elemenat industrijske politike.
Ljubav i prepreke
Ležao sam u mraku, nesposoban da se pomjerim, sve dok nisam zaspao. Neonka je zujala u hodniku; čuo sam lift kako se uspinje i propada. Sanjao sam o ratu, o vladavini sile, o potpuno neočekivanim ishodima.
Milorad Dodik je ozbiljan kriminalac
Intervju: Robert Jandrić, lider punk benda Unutrašnja emigracija iz Prijedora.
Dragoljub Todorović – intervju
Razgovor sa Dragoljubom Todorovićem o Dobrici Ćosiću i njegovoj novoj knjizi u kojoj rasistički vrijeđa albanski narod, Ćosićevom lažnom disidentstvu i dominantnom utjecaju i na današnju srbijansku vlast.
Potomstvo po prvi put u Sarajevu
Šta ako joj smrdi Miljacka? Šta ako joj svi u lice budu puhali dim od cigarete, pošto je alergična? Šta ako Potomstvo odluči da ne voli ni ćevape ni ašče ni vodu sa Baščaršije?
Sukobi i legitimnost
Hrvatski se sindikati spremaju da izvedu svoje članove na ulice, a slične namere imaju i sindikati u Srbiji.
Demokracija salutiranja
BH Dani – Zašto u Hrvatskoj nije proveden referendum oko pristupanja zemlje NATO paktu? – Zbog toga da nacija ne bi počinila nacionalnu izdaju.
U srcu knjige
Ti idealni, posvećeni čitaoci, o kakvim sanja svaki pisac, otvarali su, kao hirurzi, srce knjige, lovili su svaku aluziju, rasklapali svaki suludi neologizam…
Lakmus – Dobrica
Kao neslana prvoaprilska šala osvanula je juče vest u malobrojnim medijima o krivičnoj prijavi protiv „oca nacije“ Dobrice Ćosića koju su podneli YUCOM i Helsinški odbor za ljudska prava. Ali nije u pitanju šala.
Globalna kriza ili kriza Vlade
U Srbiji se ne postavlja samo pitanje koje je razmere već dostigla globalna kriza, koja je uspaničila ceo svet, već i da li je reč o krizi vlade koja do sada nije ponudila valjana rešenja za savladavanje krize.
Nove mere vlade protiv krize
Skuplji benzin, dizel i mobilno telefoniranje. Niže plate u državnoj administraciji. Budžeti ministarstava manji za četvrtinu. Do kraja godine 6.000 manje zaposlenih u upravi.
Žurka je završena
Vlade zemalja u regionu moraju hitno preduzeti hrabre korake i nepopularne mere. Ako se odluke ne donesu brzo, biće ugrožena makroekonomska i društvena stabilnost čitavog regiona, a najveći deo krivice za to snosiće lokalni političari.
Podvala
Prelazne odredbe zakona o Visokom savetu sudstva podvaljuju osnovnim odredbama zakona, a ako zakon podvaljuje samom sebi, onda je podvaljeno onima koji podnose taj zakon, a to su građani ove zemlje.
Izabrani članovi Visokog saveta sudstva
Neki kandidati za Visoki savet sudstva nisu dobili potrebnu većinu glasova u parlamentu: Nadica Jovanović, Vojislav S. Nedić, Slobodan Perović i Zoran Tomić. Momčilo Grubač je ranije odustao od kandidature.
Ekonomija kao simptom, politika kao dijagnoza
U domenu ekonomskih sloboda Srbija zauzima izuzetno nisko, 109. mesto, od 179 rangiranih zemalja sveta, i 37. od 43 evropske zemlje.
Između Zagreba, Beograda, Londona i Los Angelesa
Intervju sa Radetom Šerbedžijom: Sjećam se da sam iz Vinkovaca upravo bio stigao u Zagreb; pijan, ušao sam u pozorišnu dvoranu i tada ugledao Krležu.
I?
Srbija se odlučila da manje štedi, da ojadi poreske obveznike uvođenjem novih nameta i, pošto joj sve to nije dovoljno, da traži i zajam od MMF-a.
U vremenu zmije
Desetogodišnjica će još jednom relativizovati istoriju zločina u celini koja je prethodila intervenciji. Manipulisaće se ljudskim osećanjima, amnestirati punionice masovnih grobnica i hladnjača, oživeti orgije na mostovima.
Intervju: Lešek Kolakovski
BH Dani – Nebojša Krstić nije odgovorio na jednostavno postavljeno pitanje i to ne služi na čast ni Genaralnom sekretarijatu, ni predsedniku Republike, a najmanje uspostavljanju poverenja građana u zvanične institucije.
Etika reformi
Novi aranžman između Srbije i MMF-a već osporavaju mafijaški mediji, uključujući analitičare koje honoriše država na osnovu stend baj aranžmana prethodne administracije.
Evropa, kriza i reforme
Ponuda za članstvo u EU od kritičnog je značaja za prevazilaženje politike nacionalizma i etničkih podela koje već dugo nanose ožiljke zapadnom Balkanu.
Krediti, a šta posle?
Jelašić kaže da je od MMF potrebno pozajmiti po dve milijarde (dolara, evra) ove i sledeće godine da bi se zatvorio platni bilans. MMF će pitati: „A šta će se raditi treće godine?“
Ne pucajte u sodomiste!
BH Dani – Kada ideološki pogon vrha Katoličke crkve progovara protiv medijskih manipulacija, to je kao kada pedofil upozorava na opasnost od seksualnih nastranosti.
Istorija kao privatno vlasništvo
Povodom teksta Slavenke Drakulić “Zašto se nisam vratila u Beograd” u “Politikinom” kulturnom dodatku, 28. februara 2009, koji je izazvao bujicu negativnih reakcija.
Mila Đinđić – intervju
BH Dani – Sećam se da sam svratila u stari Merkator da nešto kupim. A onda prema kući. Bila sam na vratima kada sam čula telefon.
Krv i čast Srbije
Helsinška povelja – Logor na Starom sajmištu omiljeno je retoričko mesto ljudi koji sebe vole da nazivaju ‘drugom Srbijom’. Ono je za njih pokazatelj kontinuiteta nekakvog ‘genocidnog duha’ koji navodno postoji u Srbiji.
Irinej za potpunu izmenu zakona
Tradicionalne crkve zahtevaju da se iz zakona brišu termini „seksualna orijentacija“ i „rodna ravnopravnost“ jer nisu adekvatni. Zahteva se potpuno brisanje člana 18 i 21 i da se posebnim članom uredi status verskih zajednica.
