Zvanična Srbija je, uostalom neosetljiva u odnosu na sopstvene zločine i zločince iz nedavne prošlosti, i takva ona ne raspolaže političkom i moralnom uverljivošću kojom bi zastupala nastradale sunarodnike, a naročito ne da raspreda globalne istine i pravdu.
Ričard Dokins: Zabluda o Bogu Heliks, 2007. “Ovo je hrabra i važna knjiga. Je li previše nadati se da će versku zatucanost smestiti na smetlište istorije, tamo gde i pripada?” Dezmond Moris, autor knjige Goli majmun
Ukratko, došao je historijski čas da se Srbija obračuna sa Jovanom Jovanovićem, tobož dečjim piscem, u stvari, prepredenim monopolistom koji je zauzeo mnoge ulice i trgove.
Organizovana kampanja svih koji su umakli pravdi zahvaljujući i podršci pojedinih ličnosti u pravosuđu, okončana je ubistvom premijera Đinđića i političkom likvidacijom njegove vlade.
Danas im je sedamnaest godina. Svuda su oko nas. Pred njima je budućnost. Čik neka se neko usudi da im postavlja pravila.
Iz (K)Nin vizure, samo je jedno jasno: da fašizam, kad se prilagodi našem mentalitetu i okolnostima Kosova, uopšte nije loš, naročito kad fašizam obučemo u patriotsko odelo.
Brendovi Srbije i dalje su ratna agresija, genocid, pljačka, izolacija i ubistvo prvog demokratskog premijera.
Ako je verovati srpskim medijima, Veliku Britaniju očekuje burna politička zima i ustavna kriza kakvu njeni građani nisu doživeli u novijoj istoriji.
Tata Ljubomir mi se jutros nije javio. Pozovem ga, on očajan; od Matije Bećkovića čuo za miting u Novom Sadu i traži da nešto preduzmemo.
U Srbiji je dugo trajanje partijskog monizma okončano transformacijom u šovinistički, potom i klero-militaristički populizam.
Dnevnik – Đinđić je demonstrirao, sa jedne strane, raskošno poznavanje filozofskih osnova politike i društvenih nauka, te vrlo solidan spisateljski dar.
Beogradsku Evroviziju predstavljaće četiri nezavisna elementa za čije uzročno-posledične veze savremena nauka još nije našla racionalno rešenje.
Biblioteka XX vek – Zvekiju je sada verovatno lakše, sada kada je urbi et orbi obznanio da on nije tamo nekakav mafijaš, reketaš i narkotrafikant nego samozatajni nacionalni radenik.
Zastupajući interese domaćih i ruskih oligarha, čudne elite koja je zgrtala kapital u atmosferi izolacije, stvarnu vlast kao da je prigrabila jedna uporedna vlada.
Za mene, dan koji najbolje pamtim iz 1997. godine nije ni moj rođendan niti bilo koji praznik, već 23.09.1997. godine, dan u kojem su U2 svirali u Sarajevu.
Pored slobode žednih Hrvata koji će u kilometarskim redovima čekati na ćirilični dokument pripadnosti Nebeskom Narodu – sve patriotske nade uprte su u Srbe iz Crne Gore.
Korupcija u Srbiji je sistemska pojava i oblik svakodnevnog života. Provlačeći se kroz istorijske epohe i različite sisteme, korupcija je metastazirala urezavši se u odlike mentaliteta.
Skandalozna Dodikova izjava o direktoru Transparency Internationala u BiH višestruko je indikativna.
Njegovo Visočanstvo Pukovnik Legija bio je voljan da novinarima Kurira i Glasa javnosti odgovori na 400 pitanja!
Danas – Zašto bi baš većinski usmereni intelektualci bili krivi za Kosovo? Samo zato što o njemu nisu mislili.
Danas – U jednoj prilici dr Zoran Đinđić podsetio je, naizgled u šali, da Srbijom vladaju Bidža, Badža i Budža (poslednji nadimak je verovatno bio kolektivni). U jednom trenutku moglo se učiniti da se to vreme nikad neće vratiti.
Srpska nam se Vlada svela na dva čoveka – Koštunicu i Ilića: prvi je toliko uronio u Kosovo da mu dupe uranja u Kosovskoj Mitrovici, drugi je odlučan da postane Predsednikom Srbije.
Sloboda koja se ne zasniva na hrabrosti i zdravom razumu postaje sopstvena protivurečnost. Politička Srbija je talac nekompetentnih i samoživih elita i dvotrećinske, funkcionalno nepismene većine.
Već naviknuti da USA & NATO budu predvodnici antisrpske zavere, prošle smo nedelje dočekali da saznamo ime trećeg srpskog fiksnog neprijatelja.
Mit je laž. Mit svedoči o iskustvima koja se smatraju svetim pošto su sakrila istinu o stvarnosti jednog prošlog trenutka. Srbiji je, naprotiv, potrebna istina koja, istovremeno, u kulturi, neće obezvrediti njene mitove.
Danas
Vladika Filaret štrajkuje na granici Srbije i Crne Gore u znak protesta zbog toga što ga vlasti Crne Gore ne puštaju na teritoriju te države, jer je označen kao pomagač Ratka Mladića.
S proljeća 1996. godine bio sam u Sarajevu prvi put poslije rata. Išao sam u četvrti razred gimnazije, a došao sam na državno prvenstvo iz fizike.
Ovo Filaretovo proseravanje glede štrajka glađu, izgledalo bi kao vic iz duševne bolnice, da iza ovog protesta ne stoji podrška Koštunice i njegovih prijatelja.
Dvotrećinsku većinu zaraženu nacionalizmom i funkcionalno nepismenu, umornu i nespremnu na dodatno školovanje ili prekvalifikaciju, iščekivala su tranziciona iskušenja, tokom kojih su se od nje očekivala nova odricanja.
Imao se ispravan utisak da ovom zemljom, u tandemu, vladaju Velimir Ilić i Vojislav Koštunica.
Proizvodnja nestabilnosti u teritorijalnom okrilju EU i nadzor nad Srbijom zasad su sve izglednija politička dobit Rusije.
VELIMIR ILIĆ, ministar infrastrukture i ministar za Guču: Pa, gde ste, pizda mu materina? VOJISLAV KOŠTUNICA (uzbuđen): Ja mislio ti na moru.
