S.O.S.
VIDEO i transkript – O još jednom talasu nasilja nad ženama govore Adriana Zaharijević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Tanja Ignjatović i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra, i Svetlana Lukić.
Poklon za Dan žena 2019: Tekstovi sa našeg sajta o položaju žene u muškom svetu, o mizoginiji i nasilju nad ženama u Srbiji, o borbi građanki i građana za ženska prava…
Zamislite da ste vanzemaljac pristigao na planetu Zemlju; sasvim slučajno ste sleteli u Srbiju i ne vidite nijedan razlog zbog koga ovih 7 miliona građana ne bi bili slučajni uzorak u istraživanju ljudske vrste.
Uskoro ćete i ovde moći da kupite bebu od surogat majke, koja se kod nas zove rodilja. I to za 8-15 hiljada evra, 4 puta povoljnije nego u Ukrajini i 10 puta jeftinije nego u Americi.
Šta je EK mogla da napiše u svom Izveštaju? Da Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti umanjuje do sada ostvareni nivo prava žena i da ignoriše rodnu prirodu nasilja prema ženama i nasilja u porodici…
Iako nema zvanične statistike, iz slučajeva koji dospevaju u javnost zaključujemo da su u Srbiji svakog meseca od strane partnera ili člana porodice ubijene najmanje dve žene, i tako godinama unazad.
Kao živi štit iskorišćenje su žene koje su, jednako kao u oružanom sukobu, pod egzistencijalnom pretnjom da izvrše naredbu. Od svih učesnika u tom besmislenom igrokazu samo su one igrale na život i smrt.
Napravimo mali misaoni eksperiment u kojem glavne uloge imaju devojčica iz tramvaja, Ksenija Radovanović i Marija Lukić. Sve su doživele neki oblik nasilja…
Mart – mesec ženske istorije: Davnog 11. marta 1702. u Londonu su se pojavile prve dnevne novine The Daily Courant. Manje je poznato da je osoba koja je pokrenula ove novine bila žena – Elizabeth Mallet.
Nasilje nad ženama, mizoginija, mačo budalaštine, smanjivanje prava i vređanje žena sa idolatrijom materinstva nije prateći deo nego glavni sadržaj nacionalizma, danas nacifašizma i populističkih praksi.
Okačiti nekome kecelju oko vrata – živog ili spomeničkog – znači napraviti ga ženom. Intervencija aktivistkinja na spomenicima muškim istorijskim figurama nije ništa drugo nego poziv – zamislite da su oni bili žene.
Iz arhive: Ne pitajte šta država može da učini za vas, već koliko dece vi možete da rodite za nju. Premalo dece će dovesti do manjka radne snage. I neće imati ko da nam brani granice.
Demokratija ume da bude težak posao. U Nemačkoj su žene prvi put glasale 19. januara 1919. a Anita Augšpurg i Lida Gustava Hajman bile su najhrabriji tandem ženskog pokreta.
Pre neki dan je u rubrici Zabava izašla vest da će naša premijerka postati majka. Njeno dete rodiće njena devojka. U Srbiji će dve žene postati majke jedne bebe. To će se dogoditi u zemlji u kojoj nije dozvoljen gej brak…
Zoran Milivojević upozorava da je Američka asocijacija psihologa proglasila muževnost patološkom pojavom, da je to opšta stvar, deo ideološkog rata radikalnih feministkinja.
Poslednja nedelja januara je nedelja prevencije cervikalnog kancera. To je i nedelja u kojoj sam pre dve godine otkrila da imam tu vrstu karcinoma, poznatog kao rak grlića materice i od tada pišem o tome.
U toku je masovno overavanje izjava supružnika gde se supružnici saglašavaju da je stečena imovina koja se upisuje u katastar posebna imovina muškarca.
Mladina – Tatjani su prilikom zahvata, pošto je bebi stalo srce, rekli da je razmažena, njih nekoliko čvrsto joj je držalo ruke, noge, glavu, a ona molila da joj daju nešto, barem analgetik. Nasilje? Ne, rekao bi ministar.
Ministrova ideja o nacionalnom SOS telefonu sadrži i uslov da razgovore operatera slušaju supervizori, koji mogu davati sugestije koje čuje samo operater, ili upadati u vezu tako da ih čuju i operater i žrtva.
Nekada ste osuđeni na poraz i protest je tada samo izliv frustracije. Ali nekad se istorijski luk zakrivi i izazove magičan, neočekivani trenutak pobede. Protest je opklada da će ovoga puta pravda pobediti.
Tema saslušanja profesorke Ford i sudije Kavano bila je ljudsko dostojanstvo. Ford je govorila o napadu na svoj dignitet, a Kavano je odbacivao njene optužbe kao napad na dostojanstvo sebe kao sudije.
Srpski pravopis insistira na terminu lezbijka smeštajući čitav pokret u domen pravopisne greške.
Sa dodele nagrade Svetlanama iz Peščanika: 18 godina posle izbora 2000. izgubili smo tekovinu za koju smo mislili da je zauvek osvojena – pravo da slobodno biramo svoje političke predstavnike.
Protest protiv „pronatalitetne“ politike biće održan u utorak 25. septembra na Trgu Nikole Pašića u 17 sati. Učesnici protesta će šetnjom do vlade izraziti nezadovoljstvo zbog ukidanja prava deci i porodicama.
Jelena Dimitrijević u svom romanu Nove (1912), odaje počast prvim turskim feministkinjama i balkanskim ženama uopšte, ali se ne zanosi mogućnostima ženskog oslobađanja.
Država, oličena u Ministarstvu za rad, potvrđuje da o reproduktivnim pravima žena ima isti stav kao i ekstremne pravoslavno hrišćanske organizacije.
Jasno se vidi motivacija kritičara „rodne ideologije“ i feminističke zavere (sasvim slična argumentima nasilnika), ali iznenađuje (ili možda ne) uticaj koji oni ostvaruju na državnu politiku.
U senci intenzivnih letnjih Vladinih zakonskih aktivnosti i javnih rasprava, ostala je neprimećena ponovljena javna rasprava o korigovanom drugom Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Sedam meseci od potpisivanja memoranduma o osnivanju nacionalnog SOS telefona, na taj broj se i dalje javlja automatska sekretarica. Nadležni ministar kaže da će uskoro rešiti taj problem.
U Virdžiniji, gde republikanci imaju jaku konzervativnu bazu, od 100 potencijalnih kandidatura 38 su osvojile žene – koliko ih je ukupno sedelo u parlamentu Virdžinije za poslednjih 220 godina.
Mladina – Odlukom da se dokine zabrana pobačaja Irci su poručili da Katolička crkva više neće odlučivati o sudbini žena, koje su od 1983. mogle zbog pobačaja dobiti kaznu do 14 godina zatvora.
Predlog strategije razvoja MUP-a predstavljen je javnosti 18. maja, na dan kada smo prvi put obeležili nacionalni Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. U njemu se ne pominje nasilje u porodici.
U proteklih par dana, ministarka Đukić-Dejanović je dva puta izašla u javnost i obznanila mere za povećanje broja rođenih u Srbiji. Šta iz toga možemo da zaključimo o populacionoj budućnosti Srbije?