Napad na nasilje!
Najavivši napad na nasilje, premijer tehničke Vlade je sazvao sastanak na kojem je trebalo isplanirati strategiju. Posle poziva za učešće, u Autonomnom ženskom centru (AŽC) satima smo diskutovale.
Poklon za Dan žena 2019: Tekstovi sa našeg sajta o položaju žene u muškom svetu, o mizoginiji i nasilju nad ženama u Srbiji, o borbi građanki i građana za ženska prava…
Srpski jin i jang
VIDEO i transkript, o novom talasu nasilja nad ženama u Srbiji govore: Dubravka Stojanović, Nadežda Milenković; Tanja Ignjatović i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Vrhovni sud, vrhunska nepravda
Ponavlja se stav nižih sudova da je trudnoća „prekid stručnog usavršavanja“. Suluda je i konstatacija da je poslodavka otpustila i sve ostale radnike, pa nema lica sa kojim bi se trudna zaposlena poredila.
Nezapamćene priče o bivšima
Desetak dana posle ubistava u Žitištu opet smo došli do toga da je nasilje nasilje, da je ljubomora ljubomora i da je teško biti ostavljen. Sve ovo možemo naći u tekstu „Biti ostavljen“.
Policija i femicid
Z.J. je prošlog vikenda ubio muž policajac. A onda je ubio i sebe. I to je najavljivao u svojim porukama, postovima na Facebooku, uz „poslednju želju“ da ga sahrane zajedno sa njom.
Pro-life izdajnici
U Zagrebu je održana protestna šetnja u ime „života, obitelji i Hrvatske“. Taj „prvi nacionalni hod za život“ organizovali su i pokreti „U ime obitelji“ i „Molitvene zajednice Srce Isusovo“.
Jedna kandidatkinja ne čini feminizam
Da li treba potrošiti više od 140 karaktera na seksističku izjavu da „dame treba da glasaju za najvećeg kavaljera i džentlmena Aleksandra Vučića“?
Premijer kao žena
On ističe kako rano ustaje, kasno leže i puno radi. Drugim rečima, opisuje nam jedan običan dan jedne obične žene u Srbiji. Ali za razliku od njega, žene se ne hvale time što rade ceo dan.
Srpski mediji i femicid
Analiza izveštavanja dnevnih novina o ubistvu Jelene Šindrić počinjenom od strane njenog bivšeg partnera, koje su pratili naslovi: Nije mogao da prežali raskid, Strast povlači oroz, Nisam mogao da je gledam sa drugim…
Novinarka
Srećan vam 8. mart – Dan žena, uz autorkin tekst o tri „ikonične“ novinarke kao tri faze razvoja koje mogu važiti i danas: Marta Gelhorn, Oriana Falači i Kristian Amanpur.
Seksizam sa predumišljajem
Zahvaljujući Gašiću, seksizam je postao zanimljiv srpskoj javnosti. Čak je vladajuća većina napustila skupštinsko zasedanje rezignirana zbog, navodno, seksističkog tvita jednog poslanika.
Karijerno nazadovanje
Upravljanje ljudskim resursima je jedna od glavnih okosnica novog zakona o policiji. Bez jasnog fokusa na žene, predviđene promene neće popraviti status žena zaposlenih u MUP-u.
Muškarci i pravo na abortus
Queer.hr – Grč prema muškarcima je olabavljen zbog trećeg vala feminizma, ali još važi pravilo da bi pobačaj bio sakrament kad bi muškarci mogli zatrudnjeti.
Seks i železnička stanica
Ponašanje muške mase na kelnskoj železničkoj stanici u novogodišnjoj noći je posledica toga što oni nemaju društveni okvir u kojem sreću žene, niti novca i obrazovanja; oni nemaju manje-više ništa.
Istina o Kelnu
Događaji u Kelnu su zaista strašni. Do sada je identifikovan 31 osumnjičeni, među kojima su i građani Nemačke, Srbije i SAD. 18 osumnjičenih su azilanti iz Afrike i sa Bliskog istoka.
Seksi lampa
Internetska feministička filmska kritika koristi se mnogim testovima za utvrđivanje načina na koji Holivud prikazuje žene: ako je ženu u filmu moguće zameniti seksi lampom, film pada na testu.
Izgubljena bitka
Iz Nobelovog govora, održanog 7. decembra: Moj put do ove govornice dug je skoro 40 godina. Prelazila sam ga polako, od čoveka do čoveka, od glasa do glasa, često bez dovoljno lične snage.
O soju, rode…
Reč je o uobičajenom provincijalnom i patrijarhalnom preuređivanju sveta, u kojem se žene prvo odmaknu i sakriju grubom intervencijom, a onda, ako se oglase, optuže da su histerične feministkinje.
Žene Europe
Imaju li žene svoj glas u crkvi? Nemaju. Imaju li svoj glas u politici? Rijetko, i samo onda kada govore to što muškarci žele čuti. Imaju li svoj glas u medijima, umjetnosti, književnosti?
Ratni plen
Pažnja silovanih žena nije bila na potrebnom nivou i one se posle 25 godina ne sećaju odeće svojih silovatelja, pa je Viši sud u Beogradu jednog od njih oslobodio krivice za zločin u Bijeljini 1991.
Balkanka
U filmu Odisejev pogled glavni junak putuje po Balkanu i svuda sreće jednu ženu – u Makedoniji, Bugarskoj, Beogradu, Albaniji, Sarajevu. Ona ima isto lice, ali svaki put govori drugim jezikom.
Rodna ravnopravnost na muški način
Ministarka Mihajlović je izjavila da „žene u Srbiji vode politiku muški“. Time je samo produbila stereotipe u vezi sa rodnom ravnopravnošću.
Čuvarke patrijarhata
Menjanje smisla teksta tendencioznim naslovom je stari novinarski trik. „Politika“ je ovo demonstrirala u intervjuu Milene Bogavac koji je vodila novinarka Katarina Đorđević.
Kupiti slobodu
Svetlana Aleksijevič je na pitanje šta će uraditi sa novcem odgovorila – da sebi kupi slobodu: da na miru piše, da izvuče svoje iz Minska, da… pegla, što je radila kad je dobila vest o Nobelovoj nagradi.
Žensko lice rata
Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost, rusko-ukrajinsko-beloruska književnica, bila je u Beogradu u julu 2010, na razgovoru o Srebrenici u organizaciji Hajnrih Bel fondacije.
U interesu pravde
Dragan Zelenović koji je priznao krivicu za mučenja i silovanja bošnjačkih žena i devojčica u Foči 1992. godine pušten je na prevremenu slobodu.
Zašto sam odbila da ustupim mesto u avionu
Verujem u judaizam u kome žena može biti na propovedničkom podijumu kao verski vođa. Kada čitam iz molitvenika moj glas je dobar koliko i glas muškarca.
Svetlana Bojm (1959-2015)
Za njom ostaje nepresušni eros saznanja, koji su nam dejstvujuće mašine socijalističkih obrazovnih sistema dale na početku. Kad mislim na talente Svetlane Bojm, kozmos mi pada na pamet.
Feminizam kao ružna reč
Povodom 8. marta, iz arhive: Na prvom času pitam studentkinje da li se smatraju feministkinjama. Odgovor je – ne. Kad pitam da li su za pravo žena na slobodu, jednakost i pravdu, odgovor je – da.
Policija i (samo)zaštita žena
Jednodnevnom obukom žena u borilačkim sportovima, policija šalje poruku da su one direktno odgovorne za svoju (ne)bezbednost. To podseća na poznati diskurs „okrivljavanja žrtve“.
Cena poniženja
Neka dignu ruku oni koji nisu grešili sa 22 godine. Mnogi su kao i ja tada pogrešili i zaljubili se u pogrešnu osobu, možda i u svog šefa. Mada je mala verovatnoća da je vaš šef bio predsednik SAD.
Crvene trake
VIDEO i transkript, za Radne žene govore radnice Milica Lupšor i Vesna Đorđević.
