Propuštena prilika
U slučaju Nađ opet smo bili izloženi senzacionalizaciji. Propuštena je još jedna prilika da se objasni zašto žene odlučuju da ne prijave nasilnika i zašto ostaju u nasilnim vezama.
Poklon za Dan žena 2019: Tekstovi sa našeg sajta o položaju žene u muškom svetu, o mizoginiji i nasilju nad ženama u Srbiji, o borbi građanki i građana za ženska prava…
U slučaju Nađ opet smo bili izloženi senzacionalizaciji. Propuštena je još jedna prilika da se objasni zašto žene odlučuju da ne prijave nasilnika i zašto ostaju u nasilnim vezama.
Poruka Slavice Đukić Dejanović je da nam se ne rađaju deca kakvu želimo. Iako ne imenuje, kada govori o ženama sa više dece jasno je da pre svega govori o Romkinjama i/ili muslimankama.
„Opskurne starlete i napucane pevačice“ nisu postale popularne same od sebe. Mediji su ih učinili popularnim, oni su im dali ideju na koji način da dođu do slave i novca.
Deklaraciju su napisale abolicionistkinje. One su se zalagale za ukidanje smrtne kazne i ropstva, a feminizam je dopunio program. Pokretu je pripadala Harijet Bičer Stou, autorka – Čiča-Tomine kolibe.
Brazil je među prvih 15 zemalja na svetu po stopi femicida – ubijanja žena samo zato što su žene. Od 1980. muškarci su u ovoj zemlji ubili 106.093 žene. Brojke dobijaju razmere građanskog rata.
Neki njeni romani su prevedeni u Hrvatskoj i Sloveniji. Vredi ih naći, jer zadovoljavaju sve zahteve koje sam kao iskusna čitateljka kriminalnih romana mogla da postavim.
Zbirni izveštaj o propustima službi u slučajevima ubistva žena suočio nas je i sa zapanjujućom činjenicom o tome kako je sistem neosetljiv na prava i potrebe građana – žena, žrtava nasilja.
U jesen 2014. Time je objavio spisak reči koje bi trebalo zabraniti, koji obuhvata niz reči i fraza, takozvanih link-mamaca, tako pomodnih da su od preterane upotrebe postali otrcani.
Država se ponaša kao da su žene u njenom vlasništvu. Od nasilnika naplaćuje novčane kazne, a širi sistem zaštite uglavnom ne deluje sve dok se ne dogodi ubistvo, kada je već kasno za reakciju.
Najavivši napad na nasilje, premijer tehničke Vlade je sazvao sastanak na kojem je trebalo isplanirati strategiju. Posle poziva za učešće, u Autonomnom ženskom centru (AŽC) satima smo diskutovale.
VIDEO i transkript, o novom talasu nasilja nad ženama u Srbiji govore: Dubravka Stojanović, Nadežda Milenković; Tanja Ignjatović i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Ponavlja se stav nižih sudova da je trudnoća „prekid stručnog usavršavanja“. Suluda je i konstatacija da je poslodavka otpustila i sve ostale radnike, pa nema lica sa kojim bi se trudna zaposlena poredila.
Desetak dana posle ubistava u Žitištu opet smo došli do toga da je nasilje nasilje, da je ljubomora ljubomora i da je teško biti ostavljen. Sve ovo možemo naći u tekstu „Biti ostavljen“.
Z.J. je prošlog vikenda ubio muž policajac. A onda je ubio i sebe. I to je najavljivao u svojim porukama, postovima na Facebooku, uz „poslednju želju“ da ga sahrane zajedno sa njom.
U Zagrebu je održana protestna šetnja u ime „života, obitelji i Hrvatske“. Taj „prvi nacionalni hod za život“ organizovali su i pokreti „U ime obitelji“ i „Molitvene zajednice Srce Isusovo“.
Da li treba potrošiti više od 140 karaktera na seksističku izjavu da „dame treba da glasaju za najvećeg kavaljera i džentlmena Aleksandra Vučića“?
On ističe kako rano ustaje, kasno leže i puno radi. Drugim rečima, opisuje nam jedan običan dan jedne obične žene u Srbiji. Ali za razliku od njega, žene se ne hvale time što rade ceo dan.
Analiza izveštavanja dnevnih novina o ubistvu Jelene Šindrić počinjenom od strane njenog bivšeg partnera, koje su pratili naslovi: Nije mogao da prežali raskid, Strast povlači oroz, Nisam mogao da je gledam sa drugim…
Srećan vam 8. mart – Dan žena, uz autorkin tekst o tri „ikonične“ novinarke kao tri faze razvoja koje mogu važiti i danas: Marta Gelhorn, Oriana Falači i Kristian Amanpur.
Zahvaljujući Gašiću, seksizam je postao zanimljiv srpskoj javnosti. Čak je vladajuća većina napustila skupštinsko zasedanje rezignirana zbog, navodno, seksističkog tvita jednog poslanika.
Upravljanje ljudskim resursima je jedna od glavnih okosnica novog zakona o policiji. Bez jasnog fokusa na žene, predviđene promene neće popraviti status žena zaposlenih u MUP-u.
Queer.hr – Grč prema muškarcima je olabavljen zbog trećeg vala feminizma, ali još važi pravilo da bi pobačaj bio sakrament kad bi muškarci mogli zatrudnjeti.
Ponašanje muške mase na kelnskoj železničkoj stanici u novogodišnjoj noći je posledica toga što oni nemaju društveni okvir u kojem sreću žene, niti novca i obrazovanja; oni nemaju manje-više ništa.
Događaji u Kelnu su zaista strašni. Do sada je identifikovan 31 osumnjičeni, među kojima su i građani Nemačke, Srbije i SAD. 18 osumnjičenih su azilanti iz Afrike i sa Bliskog istoka.
Internetska feministička filmska kritika koristi se mnogim testovima za utvrđivanje načina na koji Holivud prikazuje žene: ako je ženu u filmu moguće zameniti seksi lampom, film pada na testu.
Iz Nobelovog govora, održanog 7. decembra: Moj put do ove govornice dug je skoro 40 godina. Prelazila sam ga polako, od čoveka do čoveka, od glasa do glasa, često bez dovoljno lične snage.
Reč je o uobičajenom provincijalnom i patrijarhalnom preuređivanju sveta, u kojem se žene prvo odmaknu i sakriju grubom intervencijom, a onda, ako se oglase, optuže da su histerične feministkinje.
Imaju li žene svoj glas u crkvi? Nemaju. Imaju li svoj glas u politici? Rijetko, i samo onda kada govore to što muškarci žele čuti. Imaju li svoj glas u medijima, umjetnosti, književnosti?
Pažnja silovanih žena nije bila na potrebnom nivou i one se posle 25 godina ne sećaju odeće svojih silovatelja, pa je Viši sud u Beogradu jednog od njih oslobodio krivice za zločin u Bijeljini 1991.
U filmu Odisejev pogled glavni junak putuje po Balkanu i svuda sreće jednu ženu – u Makedoniji, Bugarskoj, Beogradu, Albaniji, Sarajevu. Ona ima isto lice, ali svaki put govori drugim jezikom.
Ministarka Mihajlović je izjavila da „žene u Srbiji vode politiku muški“. Time je samo produbila stereotipe u vezi sa rodnom ravnopravnošću.
Menjanje smisla teksta tendencioznim naslovom je stari novinarski trik. „Politika“ je ovo demonstrirala u intervjuu Milene Bogavac koji je vodila novinarka Katarina Đorđević.