Toponimi zaborava
Mladina – Mala je to, slučajna, ulica u centru Zagreba. U njoj kafić-dva, a između šljaštećih reklama i bankomata jedva vidljiv, skromni spomenik dvjema istinskim heroinama hrvatskog antifašističkog pokreta.
Poklon za Dan žena 2019: Tekstovi sa našeg sajta o položaju žene u muškom svetu, o mizoginiji i nasilju nad ženama u Srbiji, o borbi građanki i građana za ženska prava…
Mladina – Mala je to, slučajna, ulica u centru Zagreba. U njoj kafić-dva, a između šljaštećih reklama i bankomata jedva vidljiv, skromni spomenik dvjema istinskim heroinama hrvatskog antifašističkog pokreta.
Gledajući „Fantomsku nit“ Pola Andersona setio sam se „Bitke na Neretvi“, filmskog spektakla o događaju iz NOB-a u kome su igrali Jul Briner, Franko Nero i Orson Vels, kao i Milena, Bata, Boris i Smoki.
Licencirana organizacija prima pozive samo 8 sati dnevno i nije besplatno dostupna iz mreža mobilnih operatera. Direktorka ove organizacije je u kampanji za beogradske izbore podržala SNS.
Mladina – U jeku premijerovih žilavih pokušaja da zauzda biskupske lamentacije o sakralnosti muško-ženskih odnosa i sotonizaciji rodno drugačijih, pukla je afera o pedofilskim grijesima jednog klerika.
„Za početak vas pozivan da svi do jednog, skupa sa svojin roditeljima, dođete na rivu na masovni prosvjed protiv zločinačke Istanbulske konvencije!“
Novosti – Odgovor Asji Bakić u povodu njene kritike knjige ‘Rod i Balkan’: Ona krivicu za položaj Istanbulske konvencije u Hrvatskoj prebacuje na nas dve, ali ova knjiga je nastala pre početka rasprave o Konvenciji u Hrvatskoj.
To nije debata o ideologiji ili ustavnim principima, već borba između mlade feminističke generacije koja predstavlja sutrašnju većinu i stare, bele muške manjine koja se očajnički trudi da očuva svoju moć.
Gospodnetićka je rekla: „Ne kužin, jebate, zašto je Crkva toliko nadrkana na pobačaj? Šta joj to toliko smeta?“ Mama je rekla: „Eeee, lipa moja, aj časkom zamisli da je Marija pobacila…“
Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom vladajuća većina je donela stratešku odluku da uštedi na porodicama sa decom. Umesto što slušamo predsednika, treba da čitamo ovaj zakon.
Siromašne ili imućne, neuke ili obrazovane, zaposlene ili nezaposlene, sa decom ili bez njih, buntovne ili pokorne – sve smo obeležene načinom bivanja u svetu koji je otrovan hiljadama godina muške dominacije.
Mediji nas često pitaju zašto #MeToo kampanja nije uzela maha u Srbiji – poslednji slučaj seksualnog nasilja koji je pokrenuo javnu debatu o nečemu o čemu se ne debatuje upravo je pokazatelj tih razloga.
Zamislimo da 8. marta na Međunarodni dan žena sve žene u podne prestanu da rade. Učiteljice izlaze iz učionica, vaspitačice iz vrtića, sekretarice ostavljaju iza sebe prazne kancelarije, glumice izlaze s probe…
U raspravi o nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti prednjači muška družina iz Privredne komore, NIS-a, MUP-a i Udruženja očeva. Komentari ženskih organizacija očigledno su manje važni…
Primer bebi-slogana je po ko zna koji put pokazao da se javni resursi koriste u privatno-partijske svrhe: za građane je rezervisano ono malo što pretekne velikim finansijskim stranačkim apetitima.
Svaka kampanja za porast nataliteta nekako nespretno šutne ženu u stomak a muškarca u međunožje. Često je to slučajno, često namerno – sada mi je dosta.
O tome da je reč o manjku genijalnosti, ili o urođenoj sklonosti žena da budu nisko pozicionirane na lestvicama moći, znanja i postignuća, ovde nema ni govora. Reč je o istoriji i socijalizaciji.
U trenutku dok se pisalo o još jednom tipičnom slučaju partnerskog nasilja u Srbiji, na Novom Beogradu je muškarac pucao u ženu, a na televiziji Pink se raspravljalo o nasilju žena nad muškarcima.
Iz nove REČI – Knjiga o bludnici Kati neobična je pojava u domaćoj stručnoj javnosti. Imajući u vidu tradiciju ćutanja o prostituciji u Srbiji, Jankovićeva studija o bludništvu u Srbiji već po temi odskače.
Spisateljica i glumica razgovarale su sa Tajmom o novootkrivenoj relevantnosti Sluškinjine priče, o tome kako one definišu feminizam, kao i o dobrim i lošim stranama društvenih medija.
Google se već neko vreme nalazi u nezavidnom položaju. U toku je zvanična istraga koja treba da utvrdi da li Google, suprotno zakonu, žene plaća manje nego muškarce.
Iz knjige Ženske ikone XX veka: Kakve god da je uloge igrala, ostaje zapamćena po pogledu, najjačem elementu ikone koju je stvorila: nezavisna, opasna, nekomformistička evropska žena…
Toksična muževnost. Potražite taj izraz na internetu – odnosi se na muškost zasnovanu na dominaciji nad drugima, seksualnoj agresiji, nasilju i mizoginiji – i dobićete pola miliona rezultata.
Za razliku od Srpskog telegrafa u kome otac ubice pokušava da pronađe opravdanje za svog sina („Žao mi je sina, snaja je kriva“), u Politici opravdanje za ubistvo žene i deteta pronalazi Zoran Milivojević.
Zamislimo, sasvim okvirno, situaciju: naša devojka razgovara u baru u kojem inače radi sa gostom Crncem, na engleskom. Iz nepoznatog razloga dolazi do svađe između grupe naših mladića i Crnca…
Dok pišemo ovaj tekst već se zna da je Petar Veličković, autor teksta „Protiv nasilja, ne protiv muškaraca ili žena“ objavljenog 18. jula u Politici – fiktivna ličnost.
Posle zahteva sindikata Nezavisnost da se iz poslova centara za socijalni rad izbaci zaštita od nasilja u porodici, jer se radnici u ovim ustanovama bave savetodavnim radom a ne krivičnim delima.
VIDEO i transkript, povodom ubistva u Centru za socijalni rad, o nasilju nad ženama govore Nataša Jović i Tanja Ignjatović. Razgovor vodila Svetlana Lukić.
Prvi oblik nasilja o kojem moramo progovoriti jeste ratno nasilje. Srbija je učestvovala u ratu jezivih razmera. Mnogi muškarci koji i danas žive u ovoj zemlji su ubijali…
Još ne znamo da li su dvojica muškaraca koji su ubili svoje nekadašnje partnerke, a jedan od njih i dete, bili obuhvaćeni amnestijom. Međutim, sasvim je dovoljno da za ovo postoji realna mogućnost.
Da li je ubica koji je juče ubio ženu i dete, posle vesti o ubistvu pre nedelju dana došao na ideju da i on može da iskoristi sastanak u centru za socijalni rad, pa je zato poneo oružje? Naravno.
Roman Margaret Atvud je postao preteća bliska budućnost, možda samo za SAD, a možda i za društvo u kojem muž kamenom u glavu ubija bivšu ženu pred njihovom decom, u centru za socijalni rad…
Očekivanje jednog dela javnosti je da žena koja prijavljuje nasilje u porodici laže. Možda bi za početak trebalo dati jedno jasno uputstvo: žrtvi koja prijavljuje nasilje u porodici treba verovati.