Ko bajagi izistinski
Živimo u eri post istine i post činjenica – umesto da jednostavno kažemo da živimo u ko bajagi državi u kojoj se vlast trudi da nas ubedi da njene ko bajagi institucije izistinski rade svoj posao.
Tekstovi o predsedničkim izborima 2. aprila 2017. godine i o protestima Protiv diktature na kojima su studenti u nekoliko gradova Srbije doveli u pitanje legitimnost pobede Aleksandra Vučića.
Živimo u eri post istine i post činjenica – umesto da jednostavno kažemo da živimo u ko bajagi državi u kojoj se vlast trudi da nas ubedi da njene ko bajagi institucije izistinski rade svoj posao.
VIDEO i transkript, o problemima finansiranja predizbornih kampanja u Srbiji govore Nemanja Nenadić i Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija i novinar Vladimir Kostić.
„U jednom trenutku sam pomislio kako je užasan ovaj posao kada sam u Srebrenici položio cvet na spomenik žrtvama masakra, a sa svih strana se sa razlomljenih brda orilo ’Alahu-ekber’.“
Nikolić bi bio „namiren“ ako mu Vučić vrati stranku i ako kao dodatan bonus dobije i vladu na upravljanje. Ali ne postoji ništa što bi namirilo Vučića. Njegovi apetiti se ne mogu meriti niti razumeti.
– A kad ja vozim avion? – Pa ne vozite. – Ne razumem. Pa cela kampanja je o tome da ja preuzmem avion. Može li spot da se završi tako da u kokpitu ja budem i pilot i kopilot?
Govor na skupu u Hali sportova Novi Beograd u nedelju 19. februara 2017. godine: Obećavam da ćemo važne odluke donositi kao država, a ne kao družina; kao Srbija, a ne kao brat i ja.
Konačno se dogodilo ono što se u Srbiji očekivalo već šest meseci. Premijer Aleksandar Vučić je, i pored mnogostrukog zaklinjanja da se neće kandidovati za predsednika, učinio upravo to.
Posle onoliko priča o oružju i eksplozivu – te našli ga u Jajincima, te našli ga u garaži, te daju nam ga i Rusija i Belorusija, te gomilaju ga u Hrvatskoj – detonacija se očekivano desila u samom srcu vlasti.
Čini nam se da smo ubrzano krenuli unazad – ka dominaciji tribalnih i životinjskih pravila. Jedno od objašnjenja leži u promeni društvene paradigme…
„Ja kampanju ne vodim, ko vodi kampanju od nas, niko, mi nismo ni dinara potrošili, nijednu tribinu nismo održali za kampanju bilo čega. Nigde nisam otišao da se predstavim na bilo koji način. Jel to istina, jeste.“
Ovo nije politička priča, nego izmaštani uvid u rođendansko slavlje građanina, u ovom slučaju prvog među nejednakima. Beše to 65. obletnica otkad je Nikolić ugledao svetlost srpskoga dana…
Nikolić ili ne haje za državno jedinstvo ili stranka na vlasti laže kada kaže da „snage prošlosti“ ugrožavaju državu. Biće da su najveća opasnost po Srbiju upravo Nikolić, Vučić i njihova stranka.
Novi magazin – Sad kad Vučić više neće biti premijer – bilo da pobedi ili izgubi na predsedničkim izborima – možda je moguće ekonomskim temama pristupiti sa manje strasti i emocija.
Kako se to zgodno namestilo. Vrh SNS-a je odlučio da predsednika stranke kandiduje za predsednika republike, a samo par sati kasnije njihov kandidat je kao predsednik vlade bio na javnom servisu…
Predsednik vlade narednih meseci sasvim sigurno neće i ne može biti koncentrisan na vršenje svoje funkcije u vladi, već isključivo na to da ostvari svoj lični cilj i bude izabran za predsednika Srbije.
Podrška Jankoviću stiže iz tri smera: od nevladinih organizacija, lokalnih građanskih pokreta i stranaka iz demokratskog bloka. Iako je dobro da su sve tu, ove tri različite podrške nisu podjednako važne…
Ne gledajte TV, i tako nema ništa pametno. Izbrišite odmah aplikacije za Blic i B92 na mobilnim telefonima. Blokirajte sve botove na Tviteru, čim se oglase.
„Među tolikim konjima pronaći trojanskog, to će biti dosta komplikovano“ – oglasio se jedan (potencijalni) konj, a u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima. (Potencijalni) konj je Nenad Čanak…
VIDEO i transkript, govore Vesna Rakić-Vodinelić i Saša Janković.
Pripitomljeni dvojnik Zorane Mihajlović nađen je u obličju Slobodana Vuksanovića, koji kaže da je član Srpske napredne stranke i vatreni obožavalac Vučića, “najboljeg premijera kojeg smo ikada imali”.
Saša Janković je značajno doprineo uspostavljanju nezavisnog kontrolnog organa, a time i jačanju demokratskih institucija, i zbog toga ga podržavamo u kandidaturi za predsednika Srbije.
Da bi deca znala kome da zahvale što im je čistio sneg, aktivisti su nosili stranačke transparente velike kao vrata, u znak sećanja na školske dane i ono čuveno ”kec ko vrata”.
Naš vodeći zmijolog, pošto je iskusio ovozemaljske slasti predsednikovanja, a njegova gospoja isterala svoje modne želje, sad je željan nečeg uzvišenog, a šta je uzvišenije od smrti?
Nadovezujem se na tekst Vesne Pešić, s namerom da još jednom podvučem liniju izlaska iz lavirinta predsedničkih izbora i pokažem da dva kandidata opozicije na njima nikako nisu loša stvar.
Zamislite Nikolića na belom konju ili belom tenku kako ulazi u Prištinu. Iza njega srpske trube i trupe, a pokoreni narod baca cveće. Predsednički izbori se odlažu na neodređeno vreme…
Vučić i Nikolić ne znaju šta da rade, velika ih muka spopala. Toliku vlast Vučić ima, da ne nabrajam sad šta je sve njegovo, ali nema jednu stvar – kandidata za predsednika.
Voz za Kosovsku Mitrovicu je bio provokacija upućena vlastima u Prištini. Sve drugo – pravo na kretanje, priče ljudi iz voza – zloupotrebljeno je za tu provokaciju pod sloganom „Kosovo je Srbija“.
Pokušaj diskreditacije Zaštitnika podseća na Miloševićevo vreme. U ime Građanske akcije Pančevo izvinjavam se g-dinu Saši Jankoviću na neprijatnostima koje je doživeo u našem gradu.
Bilo je potrebno 4 godine ove vlasti, pa da se opet ozbiljno progovori o novom ratu za teritorije susednih država. Tako to rade preobraćeni mirotvorci: zaklinju se u mir dok huškaju na rat.
Ledeni dani u Srbiji samo su prividno doveli u hibernaciju Vučićevu hiperaktivnost. On više nema vremena da se bavi spasavanjem zavejanih ili smrznutih, jer je odleteo u toplije krajeve…
Nikolić je izašao na binu u Banjaluci i sa usiljenim smeškom, koji svakom poznavaocu njegovih nastupa uliva strah, izneo nekoliko nečuvenih teza kao kandidat za još jedan predsednički mandat.
Pred predsedničke izbore, kada je potrebno opoziciono jedinstvo, pitam se zašto je desetkovana opozicija pod neprekidnim napadom, ne samo nasilničke vlasti, nego i ljudi koji su protiv vlasti.