Regularne neregularnosti
Da li je regularno da gradonačelnik uzme za sebe takmičarski broj 1 i da li je regularno što skupštinu grada tretira kao svoju privatnu kuću pa se tamo presvlači za maraton? Odnosno, polumaraton.
Tekstovi o predsedničkim izborima 2. aprila 2017. godine i o protestima Protiv diktature na kojima su studenti u nekoliko gradova Srbije doveli u pitanje legitimnost pobede Aleksandra Vučića.
Da li je regularno da gradonačelnik uzme za sebe takmičarski broj 1 i da li je regularno što skupštinu grada tretira kao svoju privatnu kuću pa se tamo presvlači za maraton? Odnosno, polumaraton.
Stečene slobode verifikovane su na svim izborima posle 5. oktobra, sve dok Vučiću nije palo na pamet da likvidira taj naš jedini kolektivni uspeh i uništi opoziciju.
Elitisti nisu oni koji sa tajkunima vode skupu kampanju. Ne, elitisti su opozicioni kandidat koji je 10 godina kao ombudsman branio građane i studenti koji širom Srbije protestuju protiv diktature.
Kada zatvoriš političke institucije i medije – politika se izmešta na ulicu, a poruka ima onaj domet koliko možeš da prepešačiš. Studenti su to savladali, ostaje nada da će to shvatiti i stranke u opoziciji.
Autonomija.info – Mladi ljudi spontano osećaju krizu tranzicionih elita. Nije isključeno da će studentski bunt malaksati, ali – kao što obično biva – politička elita je trajno izgubila svoju moralnu legitimaciju.
Televizija Plus je na svojoj fejsbuk stranici podelila video prilog u kome se građanima i građankama koji su glasali protiv Vučića na poslednjim izborima dodeljuju dijagnoze f20 (šizofrenija) i f22 (paranoja).
Na ceremoniji inauguracije će se okupiti čitavo sazvežđe demobilisanih bardova evropske političke istorije, koji će se pokloniti onome koga bi morali da osude zbog gušenja sloboda.
Novi magazin – Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Uzmimo onda primer Makedonije, o kojoj se sve više govori.
Vučić je objavio da građani mogu mirno protestovati 10 godina. On se oslanja na iskustvo iz 1996/97: zadavljeni mediji, zločinačka mašina koja povremeno ubija, puštanje građana da se „vesele“ po ulicama.
Ne sme se smetnuti sa uma da ovi protesti pripadaju onima koji protestuju, da oni treba da daju odgovore na sve dileme i izazove. Protest je njihov, pa ako hoće mogu i da ga upropaste.
Sve češće se pojavljuju i lažni nalozi sa kojih navodni demonstranti pozivaju na nasilje, zbog čega su sad vođoljupci kao „prinuđeni“ da im na kontramitingu pokažu njihovog boga.
Na preko 300 biračkih mesta u Srbiji izbori su održani u kućama, kafanama, kafićima, privatnim firmama… Od 96 biračkih mesta u Novom Pazaru, 26 je bilo smešteno u privatne objekte.
Činjenica je da se u poslednjih 15 godina razlika između broja birača i punoletnih građana uvećavala. Ova razlika je za Srbiju (bez Kosova) rasla od 470.000 2002. do oko 770.000 danas.
Možda je toga bilo i ranije, ali nismo zapamtili. Zato skrećemo pažnju na dva na prvi pogled možda nepovezana incidenta na tekućim, još nezavršenim izborima, da ne bismo (opet) zaboravili.
Danas – Ko im nisu rekli, pobogu čoveče?! Niste vi pesnik, nije ovo pesma Kaliopi, „Bato, Bato, nisu te voleli…“, a ne zna se, barem ja ne znam, ko to nisu voleli Kaliopinog batu.
Funkcionerska kampanja postoji i u zemljama razvijene demokratije, ali za razliku od Srbije (i regiona), u tim zemljama mediji imaju drugačiji odnos prema takvim aktivnostima.
VIDEO i transkript, o rezultatima predsedničkih izbora govore Vesna Pešić, Vesna Rakić-Vodinelić i Dejan Ilić.
Vučić je zapravo tipičan antiharizmatični gospodar; čovek od čula, uma i ukusa njega ne može voleti. Njegova čežnja da zadobije apsolutnu ljubav građanstva jeste mahnita opsesija…
U duhu novog optimizma koji se širio iz izbornog štaba SNS-a otkazao je Pakovićevu predstavu o Don Kihotu „zbog nedostatka finansija“. Nije mogao znati da će istog dana početi studentska pobuna.
Fotografije sa aprilskih protesta u Beogradu posle predsedničkih izbora: Puko si; Narode, pederi su sa vama; Dajte sendvič da se ne onesvestim; Država na vodi; Pink mi uzeo majku; Da ti ispeglam listić?…
Krivični zakonik u članu 158 jasno kaže: „Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.“
U višestranačkom sistemu opozicija nije samo konkurencija vlasti, već i garant njenog legitimiteta. Izbori koje opozicija nije u stanju da adekvatno kontroliše više nisu legitiman izraz volje građana.
Predsednik vlade je u pravu: za članove RIK-a iz koalicije na vlasti bi bila prava kazna da pred kamerama prebroje glasove iz džakova sa svih osam hiljada i par stotina biračkih mesta u Srbiji.
Kad su bili studentski protesti 1968. drug Tito je rekao da su studenti u pravu. Drug Alek nije rekao to već samo da smo im „mi“ dopustili proteste.
Nijedan od tri kandidata „građanske opozicije“ nije se izričito i odlučno izjasnio za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Svaki je tu nešto mrsio i mutio tako da bi im i Koštunica pozavideo.
Već nekoliko godina ispred zgrade koja se zvanično zove Dom Narodne skupštine nalazi se memorijalno-protestna konstrukcija koja je nezvanično nazvana Zid plača. Reč je o panou sa fotografijama…
Protesti su izazvali erupciju nekontrolisane gluposti ministarske klike, koja je iz svoje oskudne pameti optužila dečake i devojčice na protestima da su izdajnici i strani plaćenici, rušioci države.
Prošao je još jedan dan na ulici. Oni koji su se ponadali da će kiša poljuljati entuzijazam ljudi su se prevarili. Centrom Beograda ponovo je šetalo preko 10 hiljada građana i građanki. Pojavili su se i novi transparenti.
Broj opozicionih glasača na predsedničkim izborima je porastao za oko 480.000 u odnosu na parlamentarne izbore iz 2016. Broj glasova vladajuće koalicije smanjio se za oko 380.000.
Nije izvesno da postoji većina za autoritarni predsednički sistem, iako je većina izabrala Vučića. Ako većine da se prećutno izmeni sistem nema, Srbija bi mogla ući u krizu legitimnosti.
Korist od uličnih protesta je ogromna. Sigurna sam da je već nađen ubitačan odgovor na izjavu predsed-premijera o tome kako on nije protiv mirnog okupljanja…
Pomamu za vođom ovde valja pojmiti kao zanos izgladnelog puka. Ništa što je pobednik obećao nije ostvarivo, ali u tome je suština totalitarnog agitpropa: ne brini za laži, one stižu kasnije.