Prosečan američki liberal klimnuće glavom na tvrdnju da je Rusija podrila američke izbore i instalirala predsednika po svojoj volji. Prosečan ruski liberal (znatno malobrojnija kategorija) na to će se grohotom nasmejati.
Ne-liberalni pokreti ne promovišu svoje ciljeve samo na izborima, već i kroz svakodnevne političke debate. Evo kako desničarski populisti, autoritarci i fašisti vode borbu oko reči da bi dobili rat ideja.
Na ovo pitanje se ne može odgovoriti i zato što su obe ove stvari još u toku. Čini se da se oba projekta bliže sigurnoj propasti, pa će odgovor najviše zavisiti od toga kako će se levica snaći u onome što sledi.
Pitali smo istoričare fašizma da procene Trampa. Profesorka Ben-Giat kaže da „vladari skloni autokratiji žele da stvore utisak nesalomivosti. Oni žele da se mi uplašimo i pomislimo da je njihov trijumf konačan“.
Kada populistička levica napada elite, meta su joj nosioci najveće moći, onih 1% koji poseduju polovinu svetskog bogatstva. A kada desničarski populisti napadaju elite, oni misle pre svega na kulturnu elitu.
Republikanci su učvrstili većinu u Senatu i pobedili na izborima za guvernera u Floridi, Ohaju, Ajovi i Nju Hempširu. Demokrati shvataju da nije došlo do masovnog približavanja biračkog tela njihovoj partiji.
Kao istoričar specijalizovan za Holokaust, nacističku Nemačku i Evropu u doba svetskih ratova, često me pitaju u kojoj meri aktuelna situacija u SAD podseća na ovaj međuratni period i uspon fašizma u Evropi.
„Nakon decenija trijumfa“, zaključuje Ekonomist, „demokratija gubi bitke“, mada zapadne „zrele demokratije nisu u ozbiljnoj opasnosti“. Po ovom stanovištu, vesti o smrti američke demokratije su preterane.
Evropa i Kina sada treba da budu primer svetu. Trebalo bi da odbiju uvlačenje u trgovinski rat i poruče Trumpu: samo ti ruši svoju ekonomiju; mi ćemo se držati politika koje nam donose najbolje rezultate.
U Rusiji su za putinsku laž stvoreni maksimalno podesni i komforni uslovi. Donald Tramp nije ništa manji lažov od Putina, ali na njegovu žalost u Americi su uslovi za laganje neuporedivo lošiji.
Putin i Tramp su višestruko slični: i jedan i drugi vole moć, ne vole parlamentarnu demokratiju i ljute se kada ih neko poziva na odgovornost. I jedan i drugi neprestano lažu, ali stil laganja im je različit.
Na kraju svoje evropske turneje Donald Tramp je govorio o Crnoj Gori: „To je mala država sa veoma snažnim ljudima. Oni su veoma agresivni, možda će postati agresivni i čestitam – u trećem svetskom ratu smo.“
Foto reportaža naše čitateljke i prevoditeljke sa velikih protesta u Londonu protiv posete američkog predsednika Donalda Trampa Velikoj Britaniji, održanih pod nazivom Zajedno protiv Trampa 13. jula 2018.
Moguće je zamisliti scenario koji izvrće premisu iz čuvenog filma Zbogom, Lenjine! Umesto komunistkinje koja se budi iz kome u novoj, tržišno uređenoj Nemačkoj, zamislimo tehnokratu iz doba Blera i Klintona.
Zapadni model borbe za ljudska prava se od drugih modela izdvaja po generalnom nemaru za ekonomska i socijalna pitanja, to jest za prava na rad, obrazovanje, socijalnu pomoć, zdravstvo, stanovanje, hranu i vodu.
Sva udvorička štampa i slugeranjski kremaljski analitičari s loše skrivenim oduševljenjem pišu o onome o čemu je poslednjih godinu i po dana Putin maštao – o rusko-američkom sastanku na vrhu.
Biznis i finansije – Na povratku iz Kanade kancelarku Merkel je sačekao aperkat ministra unutrašnjih poslova Zehofera, koji želi da protera sve imigrante koji su u Nemačku ušli posle 2015. To može da obori vladu.
Njegova administracija postiže dobre ekonomske rezultate u zemlji. On je izdejstvovao smanjenja poreza na prihod i dobit o kakvima republikanci pre nekoliko godina nisu mogli ni da sanjaju. I to nije sve.
Nečasni pojedinci mogu imati različita uverenja, ali sistematsko izluđivanje (gaslighting), to jest insistiranje da je gore dole ili crno belo ubedljivo je više rasprostranjeno na desnoj strani spektra.
Deliti zajedničku stvarnost sa svojim sugrađanima pretvara se u neprekidni triatlon čitanja, razgovora i panike. Ovo stvara najgori mogući misaoni okvir za traženje odgovora na moralna pitanja.
Neizvesnost koja prati poništavanje sporazuma sa Iranom posebno je opasna sada kada se Trump priprema za samit sa severnokorejskim predsednikom Kim Jong-unom u Singapuru, zakazanom za 12. jun.
Prošle nedelje Tramp je povukao jedan od najopasnijih poteza od kada je postao predsednik SAD-a: izašao je iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, poznatog i kao Iranski nuklearni sporazum.
Nemački Spiegel je nedavno preneo izjavu Trumpovog bivšeg političkog savetnika Stevea Bannona: „Sve dok se demokrati budu držali identitetske politike, imaćemo kontrolu nad njima“. I to je tačno.
Uzroci i posledice onoga što se često opisuje kao „uspon populizma“ predmet su dubokih neslaganja. Ali ako postoji jedna stvar oko koje se svi slažu, to je da je populizam pre svega napad na liberalizam.
Može li američki predsednik da objavi rat preko Twittera? Trump očigledno misli da može: „Rusija se zaklinje da će oboriti svaku našu raketu. Spremi se Rusijo, jer one stižu, lepe, sjajne i pametne”.
Posle brexita i Trampove pobede, izbori u Italiji na kojima su najveći uspeh ostvarili populisti i ekstremna desnica – sigurno će samo učvrstiti uverenje liberala da su građani sami krivi za vlast koju biraju.
Ostatak sveta bi Trumpove tarife mogao protumačiti kao signal da SAD odustaju od vođstva u trgovini i da odbacuju obavezu da igraju po pravilima koja je prethodna administracija uspostavila uz mnogo truda.
Kratki spisak lektire za Donalda Trumpa: on nije veliki čitalac, pa sam izabrala zbirku pesama jednog izraelskog pesnika i prozu palestinskog advokata o šetnjama Jerusalimom.
Još uvek se može dogoditi da SAD postanu nova Turska ili Mađarska – autoritarni režim pod krinkom demokratije. Ali to se neće dogoditi ni tako lako ni tako brzo kao što su mnogi od nas strahovali.
Ova priča je postala novo jevanđelje. Ako tokom neobaveznog razgovora slučajno dovedete u pitanje ovaj narativ, rizikujete prekorne poglede ili otvoreno neprijateljske reakcije – čak i od starih prijatelja.
Uspon militantnog parohijalizma sa obe strane Atlantika proučava se iz svakog ugla. Jedini slabo istraženi je neprestani klasni rat protiv siromašnih koji traje od sredine 70-ih godina prošlog veka.
Nema dana bez vesti o neofašističkom ispadu negde u svetu. Najzgusnutije je u Evropi, pre svega u njenom istočnom delu. Izreka da pobednici pišu istoriju bledi pred činjenicom da je poraženi masovno prekrajaju.
