Da li zbog kovida ili neke druge bolesti tek – vlast je baš zapela da nam pokazuje svoj roditeljski odnos prema nama. E, sad, što ima svakakvih roditelja, to već nije problem ove vlasti.

Opisivanje Vučićeve (straho)vlade gotovo da je postalo literarni žanr u kome su mnogi postigli zavidan nivo kreativnosti. Ali, od tog „larpurlartizma“ nije bilo mnogo vajde.

Dugo nisu viđene scene brutalnog nasilja u Beogradu, kao u toku noći 7. i 8. jula, kada su građani isprovocirani Vučićevim govorom izašli na ulice da iskažu svoje nezadovoljstvo.

Znao je da će najava policijskog časa isprovocirati ljude da izađu na ulice. Izazvao je nemire i time opravdao primenu sile – da bi pokazao građanima kako može da se nosi sa svakom krizom.

Vučić se obratio svom narodu tokom leta za Pariz. To je novi estetski doživljaj i dokaz posebnih svojstava Vladaoca: leti a govori. Izgledalo je da ne brine zbog nemira u srpskim gradovima.

U Beogradu je bilo više policije nego pobunjenih građana. To onda nisu bile demonstracije protiv režima, nego demonstracija sile režima nad podanicima kojima se učinilo da su slobodni.

Želim da podsetim na svevideću ljubav i disciplinske mere kroz isečke govora predsednika Srbije. Tu smo na terenu intimnog prožimanja ljubavi i ubistva…

Kada je neki protest spontan – zaista spontan – onda on, u nedostatku političkog usmerenja ili cilja, postaje mučno ogledalo: ogoljena slika inače prikrivene društvene stvarnosti.

Nije reč o zaštiti nego o odmazdi za uspeli bojkot: Vučić je optužio žitelje Beograda da su nemarni prema vlastitom zdravlju te da on mora da ih uzme pod svoju strogu ruku i sačuva od njih samih.

Donacija za Hram Sv. Save odobrena je usred novog talasa epidemije. Građansko nezadovoljstvo raste i ne mora se uvek izražavati mirnim putem. Videli smo to sinoć ispred skupštine.

Njegov stručni tim odvrće i zavrće slavinu prema potrebama naprednjačkog darvinizma. Stajao je bez maske u redu pred svojim biračkim mestom, da bi sada za isto to odrapio drakonske kazne.

Kriminalni reditelj postavio je scenu za Survivor Srbija 2020. Iako se nismo prijavili, svi smo uvučeni u borbu za preživljavanje. Na probi nisu samo naši kapaciteti da preživimo, već i naši moralni obziri.

„Mislite da imamo ćup pa dođete i uzmete? Nađite takve predsednike“, rekao je aktuelni predsednik. A pre samo par meseci para je bilo kao pleve, toliko da ih je bacao „iz helikoptera“.

Spojivši u sebi sujetu ambicioznog mediokriteta sa ćudljivošću orijentalnih despota, Šef je savršeno ravnodušan prema razmerama uništenja države koju je zaposeo sa svojim mufljuzima.

U razgovoru sa strukom plavuši je sve bilo jasno: da se broj obolelih od korone smanjuje, iako se, sasvim razumljivo, povećava; da je virus oslabio, iako je vidno isto tako jak kao ranije…

Imam pitanje za Republički štab za vanredne situacije: kada ćete proglasiti vanrednu situaciju u celoj zemlji? To se čini kada epidemija zahvati najmanje dve jedinice lokalne samouprave…

Baš šteta što optimizam ove vlasti nije zarazan kao korona. Tako zaraženi lakše bismo poverovali u tvrdnju predsednika da „nijedna srpska glava nije stradala zbog naše politike“.

Kada nema upravljanja zdravstvenim politikama nema dovoljno zdravstvenih radnika, nema bolničkih kreveta, nema PCR testova, pacijenti čekaju satima na trotoarima, u hodnicima.

Virus koji seje bolest i smrt probija vladavinu zasnovanu na laganju i pričama o zlatnom dobu, najvećim penzijama, najvećem rastu u Evropu i najlepšim bolnicama, lepšim od nemačkih.