On ima svoj rijaliti program na svim kanalima Pinka. Okretanje tih kanala je kao listanje novina sa fiksiranim rubrikama: Ćirilica – Zadruga – Vučić – Parovi – Vučić – Zadruga – Marić – Vučić – Sarapa i tako u nedogled.
Ispalo je da plana nema. Oni koji su očekivali više ostali su kratkih rukava. Čuli smo uobičajenu vučićevsku demagogiju, koja onima koji vole close reading nešto govori ne o Kosovu već o samom Vučiću.
Očigledno se radi o najjeftinijim kopijama, koje je sam Mitrović razmeštao viljuškarom po skladištu, hvaleći se svojim rijaliti sociološkim eksperimentom, nalik na politički model koji Vučić već godinama implementira.
Novoradikalska vlast u ivanjičkoj opštini je, posle osam godina uspešne revitalizacije i organizovanja Nušićijade, koju je vodilo Udruženje građana KudeS, donela odluku da otme ovu kulturnu manifestaciju.
Svako ko je nakon vesti o širenju izdavačke kuće Velika Srbija Vojislava Šešelja na račun dve manje, E-book i Karposa, otišao na sajt Sajma knjiga ustanovio je da na tlocrtu Hale 1 tog pomeranja nema.
Radi se o nastojanju ministra Vukosavljevića, inspirisanog posmatranjem reklama i firmi koje su često latinične, da javnu upotrebu pisma upodobi službenoj upotrebi ćirilice.
Nakon pompeznog presecanja vrpce na ulazu u Kulu A, svima je jasno da nikakve milijarde dolara tu nikada nisu stigle, već da je sve to rušeno i tek ponešto napravljeno o našem trošku, i protiv zakona.
Jul bi u Srbiji trebalo da bude mesec sećanja na žrtve srebreničkog genocida, pa ipak uvek postoje važnije stvari. Ovoga puta to je bela kuga, taj dobro temperirani naprednjačko-espeesovski instrument.
Vidovdan – crkva brvnara – otvaranje Narodnog muzeja – spomenik Velike Srbije – budući muzej Nemanjića – proslave u Kamengradu, to su delovi strateškog lanca kojim se uvezuju nacionalizam i diktatura.
Ako se zovete Škeljzen Malići i putujete iz Prištine za Beograd na promociju knjige Studija slučaja Përtej, pa dospete na granični prelaz Merdare i pružite ličnu kartu, policajac će vam reći: „Za tebe nama prelaska!“
„Beograd me je boleo 20 godina“, rekla je Daša Drndić (1946-2018). Svaki povratak pozleđivao je ožiljak beogradske nemilosrdne tetovaže, koji je kroz njenu prozu vijugao kao dugi trag prošlosti.
Bilo je dirljivo gledati odbranu lika i dela Siniše Malog, koju je vodila tehnokratska premijerka Ana Brnabić u parlamentu Srbije. Tu činjenice jednostavno gube snagu i pretvaraju se u nešto drugo…
VIDEO i transkript razgovora u CZKD-u, govore Oliver Frljić, Viktor Ivančić i Saša Ilić. Razgovor vodila Svetlana Lukić.
Problem Kanala 9 treba posmatrati u relaciji sa nepostojećim, a delatnim Tanjugom, koji je nastavio da gomila dugove i nakon smrti, trudeći se da podupre izgradnju Vučićevog narativa o blagostanju i napretku.
Način na koji srbijansko ministarstvo „misli“ savremenu kulturu je out of space, jer ne prepoznaje istinske prioritete u kulturi niti je u stanju da „shvati“ da pored bdenija i jektenija postoje i savremene forme kulture.
Imenovanje novih članova Nacionalnog saveta kulture nema podršku reprezentativnih umetničkih udruženja, već isključivo ministarstva kulture. U pitanju su Vladimir Logunov i Živorad Ajdačić.
Kako funkcioniše sistem odmazde SNS-a na lokalu dobro se vidi iz života i rada vršačke bibliotekarke i gradske odbornice Dragane Rakić, koja se oglašava i u listu Danas i na portalu Autonomija.
Previše gledam televiziju, a to nije dobro. Ekranske slike koje posreduju stvarnost inhibitorno utiču na moj nervni sistem, otupljujem za nadražaje spolja i prepuštam se marketinškom spektaklu Vučićeve Srbije.
Završen je Konkurs za izradu rešenja spomen-obeležja Stefanu Nemanji na Savskom trgu, koji je krajem septembra raspisao Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. Propozicije su jasne i toržestvene…
Čim je pobedio, Putin se obratio građanstvu rekavši da „nema nameru da sto godina ostane na vlasti“. Ni Aleksandar Vučić ne želi da predugo vlada. Tek koliko treba da Srbiju učini „stabilnom i prosperitetnom“.
Ubedljiva pobeda Vučićevih neoradikala u Beogradu označava kraj dugog procesa koji se na srbijanskoj sceni može pratiti od pada Miloševića do današnjih dana. On se može nazvati i kontrarevolucijom…
Nakon velike prezentacije celog projekta u Skupštini grada, delegacija kandidata sa liste SNS-a, predvođena gradonačelnikom Sinišom Malim, provezla se trasom prve linije metroa Makiško polje – Mirijevo.
Branko Milićević je postao provodnik SNS-a do glasova bivše dece, danas odraslih ljudi čija deca su postala plen političkih prevaranata, koji kao lisac i mačak iz Pinokija idu unaokolo i prodaju maglu.
Unošenje besmisla u politički život Beograda glavna je intencija političkih pokreta osnovanih u vreme vladavine Aleksandra Vučića. To su Srpski sabor Zavetnici i Pokret za obnovu Kraljevine Srbije (POKS).
Stranačko „obeležavanje memorijalnog kompleksa“ palo je baš na Dan sećanja na žrtve Holokausta i pokopilo se sa izložbom „Jasenovac – pravo na nezaborav“ u UN-u.
Postoji institucija koja prati angažovane pisce mnogo ozbiljnije od filoloških studija u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Podgorici. Reč je naravno o policiji, koja je bila tihi pratilac njegovog života.
Zaoštravanje sukoba između prošlosti i budućnosti, između stare i nove ere, odnosno opozicije i naprednjaka, predstavlja projektovanu liniju fronta na izborima koji će biti raspisani početkom februara.
Šta bi mogli da imaju zajedničko francuski crtač stripa David Pridom i australijska profesorka komparativne književnosti sa Kornel univerziteta Gejl Holst-Vorhaft? Odgovor je: fascinaciju rebetikom.
Kako se oblikuje naša svakodnevica? Kako teče partijska mobilizacija nepismenih masa, koje ojačane pripadnošću jednoj ideji ulaze u posao „modernizacije Srbije“.
On je superheroj rada, prvi u svemu, važniji od svih, bitniji od Vlade i premijerke, pametniji od svih doktora nauka, u ekonomiju se razume bolje od prof. Miodraga Zeca, ratnu tehniku ima u malom prstu.
Remont, jedna od najvažnijih institucija savremene umetničke produkcije, objavio je alarmantnu vest da je pred gašenjem. Glavni uzrok tome je katastrofalna kulturna politika ministra Vukosavljevića.
Na beogradskom izvođenju Audicije publika je uživala „kao nekad“ sve dok se nije pojavio jedan lik koji je ozbiljno progovorio o Bosni kao svojoj jedinoj, nedeljivoj domovini u koju se ne dira.
