EU i razvoj biometrijskih tehnologija
Jedna novinarka je opisala kako je testirana na granici između Srbije i Mađarske. Iako je istinito odgovarala na pitanja, veštačka inteligencija uređaja za kontrolu granica prijavila je da laže.
Hiljadu zašto, hiljade kamera
Najveća koncentracija pametnih kamera je u centru Beograda, na opštinama Savski venac i Stari grad: na Trgu republike ih ima 18. Na Novom Beogradu su instalirane na svakom ćošku.
Rad od kuće – epidemijska epizoda ili ideja za budućnost?
Formirala se čitava paleta poslova koji se mogu obavljati u bilo kojoj državi, za bilo kog poslodavca, sa bilo kog mesta.
Julian Assange u limbu
Kada bi otkrića Assangea i WikiLeaksa prošla nekažnjeno i postala norma, radikalno bi se poremetila ravnoteža moći između vlasti i društva – posebno medija – u korist ovog drugog.
Prvo su došli po Asanža
Iz arhive, dok se čeka odluka o izručenju u SAD: „Neka gori u paklu“, kažu ljudi koji su besni zato što je WikiLeaks objavio mailove Hillary Clinton. Zašto nije objavio ništa o Trumpu ili Putinu?
Video-nadzor ne čini čuda
MUP nam nije objasnio zašto je Beogradu potreban pojačan video-nadzor kad je to grad koji je prema izjavi ministra policije bezbedniji od Budimpešte, Hamburga, Berlina i Beča.
Trajni dosije
Iz razgovora za Guardian, povodom izlaska knjige „Trajni dosije“: „Neprijateljstvo prema meni u SAD osetno opada“, kaže komentarišući odnos javnosti prema njemu zbog objavljivanja tajnih dokumenata.
Informacije u doba postistine – slučaj Asanž
Pred protest „Sloboda za Asanža“ u Beogradu: Gone ga na osnovu Akta o špijunaži iz 1917, prema kome u SAD do sada nisu gonjeni novinari.
Hapšenje Asanža i sloboda medija
Ovo je politički motivisana tužba, koja pokreće pitanje da li istraživački novinari i izdavači imaju zaštitu Prvog amandmana u odnosima sa poverljivim izvorima, ili ne.
Javno snimanje tajnim kamerama
MUP je sve dokumente o nabavci i postavljanju 1.000 kamera za prepoznavanje osoba i tablica kola na preko 800 lokacija u Beogradu zaštitio oznakom „poverljivo“…
Ulični špijun
Policija će instalirati 1.000 kamera na beogradskim ulicama i u podzemnim prolazima. Pritom je zaboravljeno da Ustav garantuje zaštitu podataka o ličnosti i sudsku zaštitu u slučaju njihove zloupotrebe.
Ekonomija pažnje
Školegijum – O knjizi „Antidruštvene mreže“: Koliko vremena izdvajamo da razmislimo o onome što već znamo? Koliko nam društvene mreže daju vremena da mislimo o informacijama koje preko njih dobijamo?
Čiji je Google
Otpor velikim tehnološkim kompanijama motivisan je osećajem da smo pretvoreni u korisnički proletarijat. Svedeni smo na zupčanike u proizvodnom procesu u kojem učestvujemo isključivo kao proizvod.
Baroni razbojnici digitalnog doba
Poslovni model internet kompanija može se opisati kao kapitalizam nadziranja, koji nastaje uvidom da se prateći šta ljudi unose u pretraživač mogu predvideti njihove želje.
Progon WikiLeaksa i budućnost novinarstva
Najava ministarstva pravde SAD da će podići optužnicu i krivično goniti WikiLeaks i možda uhapsiti Juliana Assangea nečuven je potez koji preti da ugrozi slobodu medija.
Strah od robota
Govori se o velikim profitima „vlasnika robota“, kao da su oni robovlasnici. Robot je mašina kao i svaka druga. Opsesija robotima u vezi je sa našom fascinacijom njihovim antropomorfizmom.
Plata za nerad
Zagovornici univerzalnog dohotka kažu da ako se ljudski rad udaljava od proizvodnje, to treba da važi i za zarade. Ako mašinama nisu potrebni ljudi, onda ljudima više ne treba plaćeni posao.
Amnestija za Snowdena
On nam je pre tri godine otkrio da američke tajne službe nisu sredstvo u borbi protiv terorizma, već oružje u borbi za političku, ekonomsku i vojnu hegemoniju. One su sredstvo sile.
Postkapitalizam – klik po klik
U „info-kapitalizmu“ cenu ne diktiraju rad, degradacija materijalne baze, troškovi proizvodnje. Zbog dostupnosti „besplatnih stvari“ cene se određuju arbitrarno.
Svi zaposleni i svi bez posla
Nova ekonomija menja prirodu podele rada. Nestaju specijalizacije (struka), svako je katica za sve i majstor ni za šta – ali problem nezaposlenosti je rešen, jer skoro svi mogu da rade sve.
Digitalna politika
Laburisti su ovladali novim tehnologijama informatičke revolucije, ali da bi pridobili glasače treba da redefinišu ulogu države u političkoj ekonomiji digitalnog doba.
Kapitalizam: početak kraja
Milioni ljudi shvataju da im je prodat san koji se kosi sa onim što stvarnost nudi. Reakcija je bes – i povlačenje u nacionalne oblike kapitalizma koji mogu razoriti svet.
Cena poniženja
Neka dignu ruku oni koji nisu grešili sa 22 godine. Mnogi su kao i ja tada pogrešili i zaljubili se u pogrešnu osobu, možda i u svog šefa. Mada je mala verovatnoća da je vaš šef bio predsednik SAD.
Vreme je da se Snouden vrati kući
Kongres je usvojio, a predsednik Obama potpisao Akt o slobodi SAD, koji ograničava nadzor Državne bezbednosne agencije nad američkim građanima. Ostala su još neka neobavljena posla.
Govor na prijemu alternativne Nobelove nagrade
Ovu nagradu mogu da primim samo u ime mnogih. Ona je priznanje za sve koji su shvatili da su „ljudska prava“ samo novi naziv za jedan stari koncept. Koncept slobode.
Nova cenzura
U svetskom trendu udaljavanja od demokratije ugrožena je sloboda medija, a novinari su postali potrošna roba. Često nemaju podršku javnosti, a u nekim zemljama su predmet mržnje i mete nasilja.
Pravo na privatnost (2)
Prema postojećem Zakonu o policiji, odavanje poverljivih podataka neovlašćenim licima predstavlja tešku povredu službene dužnosti. Za ovu povredu dužnosti predviđen je, kao najoštrija kazna, prestanak radnog odnosa.
Zlatno doba špijunaže
Razgovor sa Lorom Poitras, autorkom filma “Citizenfour”: Bez Snoudena, svi bismo još uvek živeli u neznanju o količini informacija koje država prikuplja. Promenio nam je svest o opasnostima nadzora. Posle njega makar bolje shvatamo prirodu mraka koji nas okružuje.
Pravo na privatnost (1)
Ispostavilo se da američke građane nije posebno iznenadilo Snoudenovo upozorenje o masovnom kršenju jednog od osnovnih ljudskih prava. Svaki prosečan korisnik interneta već odavno zna: tradicionalni koncept prava na privatnost stvar je prošlosti.
Now then
Novi sistemi operišu u sasvim različitim oblastima – od konzumerizma, preko brige o telu, predviđanja budućih zločina, pokušaja stabilizacije globalnog finansijskog sistema – pa do politike. Kumulativni efekat je džinovski frižider koji nas sve zamrzava.
Edvard Snouden u izgnanstvu
Snouden navodi nemački Štazi kao primer organizacije čiji su saradnici mislili da štite stabilnost svog političkog sistema, za koji su verovali da je ugrožen.
Rat protiv koga?
Obama američkoj javnosti duguje objašnjenje izbora pred kojim se nalazi – i neprijatelja s kojim se očito sprema da zarati. On o tome ne treba da pita samo Kongres. Potrebno mu je i naše ovlašćenje.
