Đavo protiv đavola
Amfilohije ponovo jaše na trozupcu, a ne vide mu se rožnati izraštaji i kopita. Ali tako je u hadu: ne mora se videti baš sve. U novoj epizodi srpskog nakaznog rodoljublja on se namerio na sebi sličnog lucifera.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.
Aca i Mile spasavaju naciju
Ne znamo tačno od čega će nas čuvati pergament na kome će biti ispisana Deklaracija o opstanku srpske nacije. Ideja zvuči bajkovito i budalasto, kao zatureno pa iskopano predanje o stradanju i izbavljenju.
Crna Guja i otimači stanova
Državna klika nikada nema monopol nad pravom, posebno ne ako ga neprekidno ruši svojom samovoljom, stihijskom alavošću i nastojanjem da otimanjem podmiri svoju, sve brojniju parazitsku koloniju.
Klinička slika – top lista agonije
Lista koju sam sačinio po svojoj, a moguće i uz iščitavanje opšte nevolje, postavljena je naopako: od desetke do nule. Naopaka lista najvažnijih primera besmisla je samo nedužni svedok zlosrećnih vremena…
Poreklo nasilja
Nasilje je dobilo mnoge dodatne, hibridne oblike. Ono je evoluiralo u socijalni pokret čitave društvene gomile, a njena platforma je osobena filozofija poželjnog ponašanja rulje u društvu kojem rulja i rukovodi.
Heroj u Kremlju
Bio je to susret provincijalne snishodljivosti i imperijalne ravnodušnosti. Onoliko koliko je razmetljiv u svom dvorištu, toliko je Vučić skrušen kao gost. Uglavnom, nije bilo nasrtljivog ljubljenja kao sa Nikolićem.
Draga Jorgovanka…
Lanjske godine, negde pred kraj decembra, penzioneri su u svojim sandučićima zatekli dirljivu literaturu: zahvaljujući vašem odricanju, Srbija je napunila budžet i može spokojno da gleda u svetlu budućnost.
Jagodinska rapsodija
Nisam načisto šta ta složenica, nesvojstvena našem jeziku, znači: Najevropljanin. Superlativ tamo gde mu mesto nije. Zamislite: Najcrnotravac, Najaleksinčanin, Najbelopalančanin. Najjagodinac!
Diskretni šarm gluposti
Voleo bih da razumem kako politički funkcioniše Saša Janković. Ta enigma, ili nedoumica, kako hoćete, nastala je na razmeđi snažne energetske tenzije i depresivnog koncepcijskog sloma.
Ima li smisla?
Da li je javni servis ključ, hoće li se ponovo na Politiku lepiti kajgana od hiljadu jaja a na televiziju poterati bageri ili će se državna televizija prizvati pameti, svojoj misiji i potrebi svih građana sama po sebi?
Ubijanje Radio Beograda
Podanici iz UO su odnekud izvukli nekakvog Milana Nedića i metnuli ga na mesto vd direktora Radio Beograda. On je doveden da zavede kaplarski red i odbrani Vučića od slobode javnog govora.
Presuda
Pred sudijama je sedeo starac, iscrpljen i bolestan. Negde je u svom svetu, koji je davno gradio strašnim materijalom. Čini se da je sve to što je bilo – beskrajno daleko, i za njega se možda nije ni dogodilo.
Uterivanje ljubavi
Ideja o hitnom zaustavljanju mržnje nije potekla samo od ubogih i zanesenih čuvara najsvetlijeg lika. Pre mesec, možda dva, u jednoj izjavi Vučić je rekao: „Mene ne voli niko osim srpskog naroda“.
Zavodnik vojnik Švejk
Kao negdašnjeg vojnog obveznika, tištala me je nedoumica, držala strepnja i strah od saznanja, ma kakvo ono bilo: da li je AV bio vojnik? Piše da je studirao od 1988. do 1994. Šest godina. Kad je počeo, imao je 18.
Nebojša iz Makiša
Vučić je svog ljubimca postavio na mesto sekretara saveta za nacionalnu bezbednost. Pre toga je odatle sklonio sebe, jer je ta pozicija za predsednika činilac funkcionalnog rascepa i rukovodeće šizofrenije.
Kartica u jednom pravcu
Na bajate pekarske proizvode, isključivo od 15-17 sati, seniori će imati povlasticu od čak 50 posto, ništa taze kifle. Toliko će biti i bonus za posetu Kalemegdanu, uz mogućnost upadanja u Rimski bunar.
Troškovnik prve dame
Pristao je da se povuče i ne smeta Vučiću uz dva kapitalna uslova: Da ga ne teraju iz vile. Da ne diraju Dragičin fond. U paketiću je još i funkcija bez značaja: šef biroa za saradnju sa Rusijom i Kinom.
Tri tvrde stolice
Tilersonov izaslanik je u Beograd doneo dilemu kojom se i mi bavimo kao delom našeg šizofrenog politikantskog žongliranja: kome i kako pripadamo, ako uopšte negde možemo da se denemo?
Bending knee to Sultan
Erdoğan’s festive welcome pointed out all the features of the “poor man’s glory”, which mostly shows the things that don’t exist. In this case, glamor, honesty and grandiose friendship.
Čiča Tomina koliba
Ne beše Tomislava Nikolića na Tašmajdanu. Od osnivača SNS-a nije bilo ni Borisa Tadića, čiji sunovrat dokazuje da je za politiku potrebno bar malo pameti, što njemu ipak nije bilo na raspolaganju.
Predsednikov transfer sramote
Nema saznanja o tome da su se Stefanović i Gašić mnogo nasekirali zbog vrhovne apstinencije; to njima dođe kao deo posla – predsednici i države prolaze i nestaju, a službe i policajci su večni.
Vrhovni druga Vulina
„Zahvaljujem vrhovnom komandantu vojske Srbije Aleksandru Vučiću što će plate biti povećane deset odsto, uprkos brojnim otporima… i da ćemo imati veće plate nego što smo ikad imali.“
Doček sultana
Svečani doček Erdogana je pokazao sve odlike „sirotinjske slave“, na kojoj se pokazuje uglavnom ono što ne postoji. U ovom slučaju glamur, iskrenost i grandiozno prijateljstvo. Ništa od toga…
Tamna je noć u javnom servisu
Već godinama (od gostovanja Srđana Škora) se nije dogodilo da bilo ko, makar slučajno, makar za beznačajnu stvar, ovlašno, ljubazno, bez gorčine, čak uz dobre namere bilo šta zameri Vučiću.
Kolaps
Dvojica studenata sa FDU će odgovarati prekršajno zbog aktivnog učešća na „Protestu protiv diktature“. Ako nema diktature, koga briga za proteste, ako je ima, svima nam je mesto na ulicama.
Rat i mir Novice Antića
Kako se postaje lider otpora? Novica Antić, aktivni oficir Vojske Srbije, sasvim je novo, netipično lice koje predvodi vojni sindikat u traganju za ljudskim odnosom vlasti prema svojoj oružanoj sili.
Vihori i nepogode
„Vihor“ nije bio vežba. Vlast je pokušala da nam pokaže da neće prezati od upotrebe sile – bar kako je ona razume – ali u operativnom smislu to je bila traljava poruka o snazi koja blokira gradove.
Zvezdana prašina
Ne verujem da su sportisti srećni na tim prijemima; tu se ne prepoznaju radost i elan, očito je da otaljavaju neprijatnu obavezu posipanja zlatne prašine po tikvi nadobudnog cezara.
Prvo lice otpora
Niko ne pamti sadržinu praznoslovlja, važno je da šef govori, bogoradi, grdi, vređa, hrabri sebe i njih, rasteruje strah od trenutka kad će one domine popadati, pokazujući da tamo ničega nije ni bilo.
Tajna policijske ljubavi
Kad je postavljen za šefa BIA, Gašić je bio predmet podsmeha zbog svog široko razgranatog amaterizma. Ali od najave novog zakona o BIA (po hitnom postupku) prestali su da mu se smeju.
Vučićeve patriotske igre
Vučić je na stupidnoj pokaznoj vežbi oko Makedonije bio velemajstor besmisla. Da li je znao kako nije nimalo lako izvući se iz zamisli koja je zasnovana samo na njegovoj oskudnoj percepciji mogućih posledica?
Pačija škola podaništva
Vulin je naložio da se u važnijim prostorijama srpske vojske ima kačiti portret Vučića. Uz neophodni retuš i foto-šop, kako bi ta neponovljiva fizionomija postepeno mogla da priraste vojnicima za srce.
