Čiji je ovaj čovek?
Politika je objavila odgovor na intervju Danice Grujičić, direktorke Instituta za onkologiju i radiologiju. U potpisu tog utuka pod naslovom Ne zaboravimo na Hipokrata je dr sci. med Zoran Bekić.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.
Toponica pozdravlja Čvorovića
Mnogi je mučenik, želeći da izađe iz svoje pogubne čamotinje i učini sebe važnijim, proneo glas čaršijom da ga prisluškuju. Opasan je po državu jer ima oštar jezik, svakome kaže šta misli.
Oproštajni valcer, plavuša na putu
Od juče, sa početkom srednjoevropskog radnog vremena, Lazanski ambasador Miroslav, uposlen je kod Ivice ministra Dačića. Stara, tmurna zgrada MIP-a primiće na završnu glazuru ekselenciju Lazu…
Prljavi Hari u Nišu
Desetak borbenih vozila BRDM-2 prikazano je kao trijumf srpske vojničke pameti. Sa vrhovnim komandantom na čelu, čija je nenadmašna lukavost omogućila da borbena vozila niotkuda stignu u Niš.
Omča za režim
Rušioci svega što čini naše živote počeli bi sa udarom na ugled predsednika i njegove porodice, a i drugih važnih porodica. Slede montirana ubistva, pri čemu se sve češća nemontirana ignorišu.
Novak’s lesson for Serbian scumbags
We feel as if we all helped Djokovic become the legendary sports hero, in spite Federer and 15,000 bitter opponents. We feel as if we did, but we didn’t. He did it all by himself. It’s not a national triumph.
Samoodbrana
Odbrana je defanziva, ali samoodbrana nije. To je neizbežni imperativ, gde je opasnost ako se ne učini ništa neuporedivo veća. Nekoliko ljudi skupilo se oko zamisli da pakao ne ruši artiljerija nego ideja…
Šešelj, čudovišni portret režima
Nasrnuo je na novinarku Danasa Snežanu Čongradin, uz pretnje i uvrede. Da je na vlasti, a jeste, dao bi joj 20 godina robije. Gazio bi nju i mnoge koji mu nisu pri srcu, džipom na koji je stavio gusenice.
Novakova lekcija domaćoj fukari
Čini nam se kao da smo svi mi pomogli Novaku Đokoviću da postane legendarni junak sporta, uprkos Federeru i 15.000 pakosnih protivnika. Čini nam se, ali nismo. Čovek je sve to učinio sam.
Mrzilačka ekstaza nepismenog predsednika
Politika je tekst objavila još u sredu, ali on se još nije smirio jer je u snažnom nadahnuću prosto izleteo iz autora A. Vučića, prvog pera Srbije.
Ministar Nebojša i prljava značka
Neizbežni Nebojša Stefanović poznat je kao dečko koji je neobjašnjivim kratkim sprintom stigao do doktorata. Da je znao koliko je to lako, završio bi i fakultet pre toga. Ali izgleda da nije.
Ime ubice
Vrhovni se ponovo vratio nerešenom i svakako nerešivom ubistvu Olivera Ivanovića. Zašto baš sad? Pa zbog toga što je Priština raspisala poternicu za njegovim prijateljem Milanom Radoičićem.
Ana u stadu, Petričić, smena Mojsilovića
Počela je da liči na mrakovitog tvorca, koji joj je udelio svoj čovekoliki oblik, usadio joj nabusitost i aroganciju, i već je vidi kao svog nesavršenog klona, ovcu Doli srpske utopije.
Pismo iz Sopota
I pre nego što je tobožnji predsednik narezilio Babića da se mane Briona, Vange i Hvara, još pre desetak godina, načinio sam u blizini skromni letnji vigvam. Negde između Avale i Kosmaja…
Vučić: anatomija prezira
Ima i on elitu koja je još elitnija. ’Ajde da brojim elitu i elitiste, rekao je. Ili nešto slično. Pa da vidimo! Ali onakve kakav je Radonjić, za koga se ne zna šta je, ali se zna kome pripada, rekao je da prezire.
Svi oblici Ane Brnabić
Anu Brnabić Vučić je našao i doveo, da kroz evoluciju i učenje, postane njegov privremeni alter ego. Na početku obuke, Brnabić se ponašala kao neupadljivi, skoro nevidiljivi i nečujni, ali poseban oblik života.
Vučićeva teorija zadnjice
Pridružujem se Jovi Bakiću u svemu što radi, u otporu njima pre svega. Ni on ni ja ne raspolažemo dugim cevima; to je samo zgodna parabola koja se tiče odsudnog otpora dijaboličnom neprijatelju…
Dačićev bariton u Njujorku
Srpski ministar je želeo da bude viđen i zapamćen kao agitator na poslednjoj barikadi, upravo negirajući sve diplomatske principe, pa i pristojnost do koje drži svaki gegula u velikom svetu. Ali ne i ovaj.
Tovilište za hulje
U subotu sam dobio sms poruku, direktno iz hada uticajne vlastodržačke televizije. Poruku mi je uputio njen ugojeni voditelj, inače tipičan mamlaz. Napisao mi je: „Sram te bilo! Iscureo ti je mozak u Peščanik“.
Revolucija Jove Bakića
On se i ne trudi da svoj otpor prema stanju stvari u Srbiji smesti u okvire spasonosne teorije koja daje tumačenje bolesti ovoga društva. Ama jok! Jovo kaže da moramo biti spremni da se tučemo sa njima.
Strogo kontrolisane crkotine
Vest o tome da su nam Rusi vratili loše meso, iako ima provorazredni značaj za zdravlje građanstva, ovde je prošla skoro nezapaženo. Vratili, pa šta! Eto, i oni su počeli da nas mrze…
Topovska završnica
Želeo bi da prizna Kosovo, a da to niko ne primeti. Želi da ispliva iz sopstvenog kopernikanskog obrta i odvratnog mulja: da postane heroj svojih podanika za istu stvar koju je revnosno nazivao izdajom.
Sudija Majić
Sudija Majić je inficiranu mašineriju režima izazvao sasvim namerno. Tačnije bi bilo reći da taj neprijatni boravak u simboličkoj sobi za prljavi linč nije želeo da izbegne. Da jeste, morao bi da se liši svog mišljenja…
Ja, ekselencija
Objasniću sebe neprijateljima, postaću im blizak. Probaću da tamo prevedem i prijatelje. Sastavio sam pismo predsedniku. Otprilike, žao mi je, bio sam u neoprostivoj zabludi, nisam video vaše pregnuće.
Pogubljenje i zataškavanje
Uzdignuće Ace Srbina, takvog kakvog ga je priroda dala, uprkos pameti i valjanom ukusu – nipošto ne čini Olivera Ivanovića manje mrtvim. Niti manje živim. On hoda po dvoru i plaši njegove sablasne stanare.
Viđenje čuda u Patrijaršiji
Tobožnji predsednik Srbije pozvan je na godišnju sednicu Sinoda SPC. Načulo se da neke vladike nisu bile očarane dolaskom tako nezgodnog gosta, videći ga kao neželjeno čudo, sklono raznim vradžbinama.
Vrhovna bojeva glava
Danas je parada pobede u Nišu. Ministar i generali čekaju vrhovnog stratega, vrednog pomeranja važnog datuma. Pobede nema dok on ne rekne, iako se vraća na lični državni posed posle višestrukih poraza.
Kako upokojiti vampira
Petog oktobra 2000. nisam mogao da zamislim da ću bilo kada i bilo gde izvan sudskih epiloga videti, na primer, Šešelja, Vučića, Dačića i Nikolića. Moja zabluda bila je zasnovana na ideji o konačnosti zločina.
Dugo putovanje u ćorsokak
Možda je samit u Berlinu zaista propao. Bar kao pokušaj da se narogušeni balkanski đilkoši privedu dijalogu. Zakrvljene galamdžije i njihovi pomiritelji zaglavljeni su u živom blatu ne znajući šta je sledeći korak.
Komičari na vlasti
On je artist i model koji ubitačnu monodramu kazuje bez prekida, pantomimičar, vlasnik lutkarskog pozorišta, opsenar, uvek u jednoj te istoj besmislici koja nema epilog, niti poentu niti srećan niti bilo kakav dobar kraj.
Smrdljiva bajka i prateći vokali
Da bi mobilisano građanstvo istrpelo vreme do besmislenog govora oratora koji ne zna za milost kad govori ni o čemu, valjalo je spremiti nešto jeftine zabave. Čak i na kuluku, narod voli svirku u svoju čast.
Čiji si ti mali?
Ovo je zemlja mitinga i kontramitinga, razrovana i bukvalno i simbolički. Opasno zaraženo poprište borbe za vlast, za koju se svim sredstvima zarobljenog društva i dalje otimaju i grabe oni koji je već imaju.
