Unutrašnji neprijatelj
Predsednik je opet izašao pred javnost sa svojom poslugom trudeći se da logikom sumanutog paradoksa objasni misterije koje je prethodno lično napravio. Uzdao se u slabo interesovanje većine za istinu.
Predsednik je opet izašao pred javnost sa svojom poslugom trudeći se da logikom sumanutog paradoksa objasni misterije koje je prethodno lično napravio. Uzdao se u slabo interesovanje većine za istinu.
Pedeset tri razloga zbog kojih su elitni vojni penzioneri odlikovali Vulina: Još kao dete želeo je da ima svoje olovne vojnike. Ranu mladost proveo je u staračkim domovima. Vršnjaci su ga tukli samo levicom…
Ljude koji su blokadom puteva i raskrsnica iskazali revolt zbog cena goriva prekorio je podsećanjem da jedu najjeftiniji hleb u regionu. I da su, naravno, oruđe u rukama opozicije, jer pokušavaju da sruše vlast.
Magarac je u Srbiji, pored nesavršene zamene za konja uvek bio i politička ličnost, mada ga to nije zanimalo. Ušao je u skoro sve izreke i dosetke koje obrazlažu položaj naše političke životinje (čoveka).
Po svojoj priči, narodni poslanik Meho beše svrnuo do fri šopa kako bi kupio neke parfeme. Ali u tom trenutku za njega počinje sudbinska borba između iskušenja i rada nezavisnih unutrašnjih organa.
Predsednik SNS-a je primio prvi srpski loptački pogon i podelio pare koje ne postoje u finalu koje nije moguće. Naredio je da se obavezno razbije Švajcarska, pogodite zašto: u njoj igra mnogo Albanaca.
Policija nije zadovoljna svojom pozicijom. Predstava u Beogradu je nepouzdani test vernosti predsedniku, priglupa demonstracija mlake sile nepodložne kontroli i upotrebi.
Uzimaju se pare sa računa, stvari iz kuće i konačno kuća koja se prodaje u bescenje, često poznatom kupcu. Preko milion ljudi čeka neljude da im dođu na vrata i počnu sa popisom. To je masovna tragedija.
U jednom periferijskom domu za stara lica, dva drugara, koji su svojim šarmom palili maštu i čula najlepših Beograđanki šezdesetih, sreli su se ponovo, pred sam kraj. Imali su penzije dovoljne za garsonjere…
Za predsednika, Kosovo nije na prodaju, ali ipak želi da zna cenu. Patrijarh čuva Kosovo od Amfilohija, a Amfilohije od predsednika. To što se zaklinje i Titu i Draži ne znači da je predsednik rascepljena ličnost…
Nazovimo ovo vežbom iz ravnodušnosti ili nemoćnog, ali ipak spasonosnog blejanja pred glupom silom vlasti. Filozofija u esencijalnom obliku dakle, preteča ideje o odgovoru na pitanje šta je zaista čovek.
Onomad je odred od oko dvestotinak vojnika Vojske Srbije, u četiri autobusa, krenuo službeno u Gornji Milanovac. Ali su malo skrajnuli prema Ravnoj Gori. I tamo su oficiri 21. veka odali počast Draži Mihajloviću.
Prizor u kome sin odlikuje majku ne može se videti ni u staleškim državama ni u dinastičkim vladavinama. Ne može se videti nigde gde umesto slavljenog prostaštva vladaju dobro vaspitanje i osećanje za meru.
„Gospodine predsedniče dobro veče, danas je dan slobode…“ „Kakva sloboda? Ko ugrožava slobodu medija, da pitam ja vas? Da nisam to ja? Mene nazivaju pederom, diktatorom…“
Skoro da sam siguran kako je njegov nastup na proslavi Dana Vojske Srbije neka lozinka. Ne znam čega tačno, šta posle toga sledi, ali da je Vulinov govor simbolika nečega, to je belodano jasno.
Rada Trajković je poslala otvoreno pismo nemačkom ambasadoru, zabrinuta za sudbinu Srbije pod ovim režimom. Ona u tom pismu traži pomoć Nemačke u privođenju pravdi ubica Olivera Ivanovića.
Seća li se neko smešnog petla Sofronija iz crtanog filma? E, taj dolazi u Niš da snagom svoje harizme zaustavi „tupave proteste“. Sa sobom dovodi gomilu koja ne može bez svog vođe kokošarnika.
Čitate li njegova sabrana dela? Verujete li u lapot nad političkim ocem? Da li Šešelj govori ono što vi mislite kad ponekad ćutite? Gde planirate Bulevar vojvode Šešelja?
Sa svojom mišjom reakcijom posle udara na Siriju pojavio se zbunjen i skrušen, opsednut defetizmom, uz pacifističku mimikriju. Otuda je jasno: moramo da se držimo po strani. Ni Putin ni Tramp, dakle.
Šta je nama bio, a šta danas jeste VŠ? Niko i ništa, uveren sam, mada je teza o njegovoj minornosti lagodna amnestija za veliko životno nedelo. Pre četvrt veka rulja je bila opčinjena njime i njegovom pojavom…
Znam ja Niš, kazao je Vođa, noćio sam kao isposnik po kasarnama, prolazio pored Toponice u kojoj je živeo mahniti princ Đorđe. Nišlije me vole, izgrdio sam nasred ulice na pasja preskakala gradonačelnika…
MD: Kako misliš da rešiš Kosovo? AV: Uzećemo teritoriju, a stanovništvo zapošljavamo da kopa kanal Beograd-Morava-Vardar-Solun. Toliko dugujem Tomi Nikoliću, to je ideja iz njegove Platforme o Kosovu…
Patrijarh srpski Irinej ponovo je blagoslovio svog svetovnog gospodara i zahvalio svevišnjem što ga je udelio nama, a ne našim dušmanima. Tako se duhovni otac stada srpskoga još jednom ozbiljno našalio…
Jučerašnji incident je bio potreban i Tačiju i Vučiću: prvome da pokaže da je ipak šef nečega što podseća na projekciju države. A predsedniku Srbije svaka napetost pomaže da opstane kao čarobni spasilac.
Novi broj NIN-a (3508) nije odoleo harizmi predsednika, pa ga je raširio na prvoj strani. Nije moje da obrazlažem šta je maestro Petričić naslikao, duboko gazeći u iznutrice sistema koji inficira sve oko sebe.
Predsednik (nije moj) je zapostavio ključne motive za ono što je svojim nesuvislim ekspozeima punim patosa i strepnje od demografskog gašenja, uz izlive mizoginije pretvorio u vulgarnu priplodnu politiku.
No, da vidimo kako mi iz zemlje Srbije stojimo na toj novoj lestvici sreće, na osnovu njenog indeksa rasta. Ispada da smo prvi u regionu, ako izuzmemo Bugare, koji su za nijansu ispred nas.
Gost pokušava da bude skroman čovek. Radi i kad slavi. Ali, valja nešto i prezalogajiti. Ćale gospodina predsednika doneo jutarnji obrok u dragoj crvenoj šerpici, a u njoj uobičajeni srpski fruštuk: punjene lignje!
Mogao je ministar Đorđević svoju posvećenost ženama da iskaže stihovima drumskog hita: „Šoferska je tuga pregolema, pukla guma a rezerve nema. Vidiš mala onu gustu šumu, tamo ćemo da krpimo gumu.“
Ne verujem u krivicu opozicije, razuđene i dezorijentisane, za ovo što se u nedelju dogodilo u Beogradu. Ljudi su radili najbolje što su umeli, njihova je moć takva i tolika i oni uglavnom ne razumeju šta se dogodilo.
As Vulin excitedly told us, the women performed their forbidden actions using a drone. But how? Where was the drone at the moment of their arrest? Did the spies hold it on a string, like a Chinese kite?
U prvom danu ćutnje o svemu što ima veze sa četvrtim martom, pratim svoj jutarnji ritual. Odlazim na kafu uz prazne novine u mirijevski Maksi, trudim se da mi niko ne dosađuje i da ništa ne govorim.